Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 255

„Ја сам га саслушао мирно и рекао сам им јасно ово: Све што вам на то, као војник и официр, могу рећи, то је: пушке у купе, па кући! Краљева је милост велика, и он бе можда опростити њихов тежак грех; а и за то нек се обрате главном команданту у Параћин, који једино и може примити њихову молбу. Још једном дакле велим вам: пушке у купе, па кући! Ви сте војници само онда, кад вас Краљ позива под заставу; а ово што сад радите, то је зло, несрећа, буна, која се тешко казни. За то се главе губе. А ми смо војска, која мора овуда проћи. И ако се ви одавде мирно не уклоните, ми ћемо употребити оружје и проћи ћемо“. Они не показаше да су вољни послушати савет, који је по њих добро смишљен. На против Дидић је додао: да ако ми по њиховом захтеву не учинимо, да ће се они одупрети и да ће их и цео књажевачки округ помоћи. 7

„Ја се вратим. Буде наређен напад, и пошто су бунтовници одбачени, ми пређемо клисуру, и очистивши терен, цела колона сиђе преко брда у Бољевац, за леђа онима што су на Честобродици. То је имало свога дејства, које се показало у расулу, које је настало код побуњеника на Честобродици, тако, да је Срећковић са својим одељењем без тешкоћа прошао Честобродицу; а главни командант са својим станом оставио је Параћин и дошао ка манастиру св. Петка. Пуковник Св. Хаџић отишао је к њему, а ми останемо у Бољевцу“. -

„Ло док је то било, и одмах по мом доласку у Бољевац, стигне официр на запенушеном коњу из Зајенара, с. поруком да је он у опасности. Вест је била за главног команданта; али док би она њему стигла и он отуд са Честобродице наредио шта треба, ко зна шта би могло бити са Зајечаром, кога је још, са нејаком снагом, држао виши официр Блаж Јурковић. Не чекајући с тога наредбу, ја, оставивши Јевђ. Гајиновића с нешто војске у Бољевцу, кренем убрзаним маршем Зајечару, говорећи војницима: „Брже, децо, брже! Сад вам не требају толико руке, колико ноге!“ Ишло се што се брже могло, тако да и ако смо подоцкан пошли, стигнемо у Зајечар у 11 сати ноћу. Б. Јурковић је са Краљевице растерао био неке гомиле побуњених војника, и буде послат један батаљон да што пре разоружа велико село Вражогрнце.“

„У томе стигне још исте ноћи наредба главног команданта, којом ме именује за команданта самостал:е колоне, т. ј. да, не чекајући никаквих наређења, предузимам покрете и операције какве за сходно нађем. И одмах ми је таква једна предстојала. То је био удар на Вратарницу, село на Тимоку, који је ту с обе стране скљештен брдима, и даје на том месгу ванредно добру позицију, која брани улаз у књажевачки округ и Књажевац. Позиција је таква, да би је и сами побуњеници, да су боље управљани, могли дуго држати, да су и артилерије имали.“

_ __„Јја сам са својом колоном стигао пред Вратарницу и нађем је јако поседнуту. Разместим своје трупе и батерију топова, па чувши, да са бунтовничке стране нешто вичу, изађем на дваестину