Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 257

жевца, који је вршио дужност побуњеничког интенданта (Божиновић). Кад је дошао преда ме, мислио је да сам га ја као власт позвао на саслушање, и почео говорити о својој ствари и одбрани. Ја му кажем, да га ја за то нисам звао, и да ће за то он предстати грађанском, а не војном суду, али сам га чисто као војник желео видети да чујем: како су се побуњеници издржавали и колико их је било, којима је он слао средства Тако дознам од њега, да је за онај крај било преко 5.000 оружаних побуњеника бораца“.

„По свршеном послу, вратио сам се, завршио је Протић своја интересантна саопштења, у Зајечар, на конференције које су биле сазвате код главног команданта Тих. Николића, који је такође као и сви остали главни подкоманданти, стигао у Зајечар. Одатле смо отишли сваки у своју територију и команду“.

Тако се свршила, немилога спомена, Тимочка буна 1883.

Шта је она управо хтела» Јер док у Београду, на тајном састанку посланика и чланова Глав. Одбора по затварању Скупштине видимо прваке Радикалне Странке, да се саглашавају да оружјем бране ·Устав, дотле на другом тајном састанку у Бољевцу, видимо да се људи тога иначе мирнога и у полатици мање истакнутога махом сточарског краја, решавају, да се одупру разоружању народне војске. Зашто» Да ли само ради разоружањар Или, да ли под видом отпора разоружању, да се крене народ на оружани отпор, па после да се истакну познати радикални захтеви за сазив Велике Народне Скупштине и промену Устава, који би био измењен у духу радикалног програма, чему би после, по себи, следовала радикална влада и политичка превласт Радикалне Странке, која је толико у своју моћ веровала, да се ево, ис оружјем у руци, ставила на супрот постојећем државном поретку.

На сва та питања, тешко је дати одговора. Тешко је с тога, што се по узроцима, нарочито ако су привидни, не може да изведе прави закључак, а, поглавито још и стога, што су све буне у томе сличнога карактера, да почев са једним поводом, обично, кад су успешне, свршавају са сасвим другим, далеко крупнијим резултатом, До тога непознатог резултата, буна од 1883 није дошла! Буна

!- Као што се зна, цео покрет у 1883. години извели су сами Радикали, без учешћа икоје друге странке. Либерална Странка, која је на изборима, нарочито оним накнадним у мају 1882, на многим местима ишла с радикалима, остала јен даље у развоју догађаја усамљена, у положају гледаоца. Напредњачка Странка и њени људи били су угушиоци буне. Али вредно би било знати, да ли је, ну којој мери, било са радикалне стране тежње за буди каквом кооперацијом са либералима.

Тога ради прибележићемо ова факта која су, истина, остала само у покушају, без икаква даља резултата. ;

Гавра Аничић, један од првих који су стрељани по осуди Прекога Суда у Зајечару, био је већ човек у годинама, стари уважени трговац из Књажевца, посланик на Скупштинама још за владе Кнеза Михаила, када је његово држање било заједничко са либералима. Из тога се времена датира његово познанство са првим људима из Либералне Странке. Писац ових редова имао је прилику да слуша од Јов. Ристића најлепшу оцену о Гаври Аничићу, и жаљење са његове судбе у 1883 год.

После 1880 и Аничића је захватила радикална струја, као већ и цео Тимок, и у октобру 1888 он је био председник Нар. Одбора у Књажевцу, који је, до даљег

Пол, Ист. Србије Џ 17