Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 263

Истина, Пироћанац је, по молби, отишао 6 новембра п. год. у пензију и ускоро се (9. нов.) примио за адвоката страног железничког друштва, које је његова влада и створила, претпостављајући овај лукративан положај министарском; а Мил. Гарашанин, у ком су напредњаци гледали свога правог вођу и који би имао да образује нову владу, био је 16. новембра т. г. постављен за посланика у Беч, којим је актом он прешао на терен спољне политике, у којој је име оца његовога Илије, за владе Кнеза Михаила, тако познато и цењено било.

Али се показало, да је све ово одтах по свршеним изборима пречишћено било. Никола Христић стрпељиво је сачекао да се сврше преговори са његовим наследником, и кад је Гарашанин упитан пристао, Христић је дао оставку. Говорило се, да је овај обрт дарнуо частољубље старога Министра, али он је био више · лисциплинован чиновник но политички вођ, да би и од тога за њ увредљивог обрта, иако сасвим оправдано правио питање. Са признањем, које му је донела његова кратка, али бурна влада, он је се повукао. Само један од његових другова, министар војни, прешао је у нови кабичет. Правило је утисак, као да су напред“ њаци желели да истакну пред светом, како се они не идентификују ни са прошлом владом, ни са њеним делима; а што ће их они, после, примити и одобрити, то бе бити само за то, што се она иначе не могу из света уклонити и што то захтева не њихов партијски, већ неки виши „државни разлог“, %

Нову владу, образовану 7. фебруара 1884, састављали су:

Председник и мин. спољних послова Милутин Гарашанин, унутрашњих дела Ст. Новаковић, финансија Ђока Павловић, грађевина и заст, привреде Јевр. Гудовић, војни Јов. Петровић, правде и заст. просвете Дим. Маринковић, Ово Министарство, које је још у току ове године претрпело неке измене, пошто се оријентисало у новом положају, сазвало је ускоро Скупштину, која је произашла из избора 25. јануара и која је наименовањем владиних посланика (23. априла) још боље и више добила чист тип напредњачки, поред Турака и Јевреја који су наименовањем нашли места, први путу нашем законодавном телу.

Скупштина је се састала 6. маја 1884 у Нишу. Она је била формално Скупштина за 1888, и то редовна, а не ванредна, као она у септембру пр. године. О промени Устава, на ком је питању одступила напредњачка влада, није више било ни помена. У круговима напредњачким сматрало се чак као снисходљивост, да у опште приме владу. Они су сматрали, да сами собом васпостављају уставни континуитет. На што још и нарочита промена Устава! Ово мучно питање, као што ћемо видети, скинуто је с дневног реда

1 Исте године 6 јуна Христић је враћен на своје место за потпредседника Савета. Нешто раније, 1. јуна, и други један, у политици заборављен човек, А. Чумић, понова је постављен за заступника државног при железничком друштву у Паризу, коме је опет друштву као што знамо, био адвокат Мил. С. Пироћанац, у Београду.