Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

9264 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

за коју годину. Десило сеуто време много што шта, али напредњаци својом иницијативом више не поменуше промену Устава.

Само место сазива Скупштине било је карактеристично. Кад су Либерали прве Скупштине, после прогласа независности (1878, 1879), сазивали у Ниш, они су то чинили да Представништво српске слободе и законодавства одржи своје састанке на класичном земљишту и у средини новоослобођене браће. За то их је тад. опозиција нападала. Сада је сазивање Скупштине у либерални Ниш (који је на једну од „капија“, ито ону што је била најближе локалу за Скупштину, ставио симболичан натпис: „Правда држи земљу и градове!“) — било повлачење из престонице, од света, од очију још заосталих главних представника опозиције и њене штампе која је већ морала ипак оживети као што је и оживела. И сувише су добро остале у памћењу бурне скупштинске, и око скупштина сцене из 1881—82 да би их нова напредна влада понова желела видети у Београду. Ниш је зато био склонитији.

Послови су на Скупштини ишли брзо, и одмах су указали и свој правац. Конституисање, — отварање, као и преглед посланичких пуномоћија, ишли су без препреке. Старе, познате личности заузеле су своја места. Напредна Странка довршила је своју потпуну рестаурацију. ~

Отварање Скупштине било је 9 маја. Овој су скупштини претходили и сувише бурни догађаји, да они не би нашли израза у престоној беседи, којом је Краљ Скупштину отворио.

Напомињући шта је „тадашња моја влада“ предузимала „да снажно од отаџбине одбије издајнички покушај побуне“, Краљ у беседи даље вели:

„Растројне тежње, које су у немилим догађајима на видик избиле, показале су се побуном у целој наготи својој. Окренувши се против државе, оне су злоупотребиле и изопачиле најплеменитије стране оних слободоумних установа, које су у развићу правилног политичког живота у Србији и свестраном њеном напредовању толико потребне. Полазећи са овога гледишта, влада се моја користила скорашњим искуством и постарала се, да у закону о штампи и у закону о удружењима и јавним зборовима спреми промене, које ће, не дирајући у основу раније створених установа, довести их у склад, са државним потребама наше отаџбине“.

Колику перспективу отварају ове последње речи, које се односе на јавне слободе! Оне се истичу сад, као нов програм Напредњачке владе, и износе сасвим нове погледе њене на исте. Сад тек она налази да су те слободе нераздвојно од „интереса јавног поретка и законске одговорности“, и што је са партијско-историјског гледишта од важности, влада образована из негдашње опозиције Либералној влади, тек сад увиђа: да и у њима требаше да влада „постојан, непрекидан и по државу користан развитак“. И по коју цену „долази Влада Напредне Странке до ове позне увиђавности 7!