Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

266 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„спремна лица“ „нарочито ако су у војсци служила“. Председника престонице нису више могли грађани ни бирати, он је, од тада, постао указно лице, које влада поставља. Доцније је (у априлу 1885) то право владино проширено и на Ниш. -

Скупштина ова радила је и свршила доста предмета, од којих ћемо навести овде још предлог (9 јуна) о замени бакреног новца (крајцара) са ситним новцем од никла у износу 2,000.000 динара; и о откупу привремено саграђене железничке пруге предузимачеве Смедерево — Вел. Плана, и о грађењу нове: Лапово— Крагујевац. — Најпосле и предлог за закључење новог зајма од 25,000.000. О потреби овог зајма говори се у самом предлогу (чл. 1.): „да би се остатак од дугова за време рата учињених, потпуно измирио, као и да би се исплатом привремених дугова државне касе, финансије државне консолидовале, а да би се потребне инвестиције предузеле“. Беда и мизерија финансијска, која као сињи терет притискује нашу земљу, била је већ у велико почела. А овај нови зајам већ показује, да нико. и не мисли да финансијско расуло задржи другим којим паметнијим путем, до новим и све већим дуговима. —

Једна од знаменитих финансијских рефорама, био је предлог (15. маја) који је (8 јуна) и усвојен: о непосредном порезу, потврђен 14. јуна те године. Он је значио и нов систем порезивања по имућности, он је даље, поред личне порезе и порезе на ради капитал, обухватао приватне шуме и сва земљишта. Вукашин Ј. Петровић, сада први пут посланик владин у напредњачкој Скупштини, био је главни радник на овоме закону. Његово увођење у живот, нарочито идуће јесени и зиме извршени попис шумских и зиратних земљишта и његова класификација по новом закону, изазвали су истина прећутно, али велико незадовољство у народу“ поглавито са неправде партијски склопљених пописних комисија, које су сав свој труд улагале, да што више земљишта попишу и, класификујући уз то лошу земљу као бољу.

Пред сам завршетак рада (18 јуна), Скупштина је, — нагласивши своју безусловну готовост, већ у адреси — на предлог владе, примила к знању и одобрила све ванредне мере, које је у октобру пр. године, применила влада Николе Христића. Одобрено је неких једанаест већ познатих нам указа и наређења, која су имала „силу закона“. Тиме је квитиран и последњи рачун — Тимочке или Зајечарске буне, чији су учесници, међутим, неки већ давно лежали под земљом, неки били у бегству, многи у затвору (чланови бив. Гл, Одбора били су у Београд. граду), а највећи део као робијаши у нишкоме граду, на догледу ове исте Скупштине, која је својим воту-

мом покрила све. И одатле је и тај догађај прешао на листове историје.

1 Кад се од Пирота пође путем за Завој и даље, испод утврђења на Нишору, на једној раскрсници, показали су (1889) писцу ових редака „темију“, објаснивши му и њено чудно порекло. То је гомила камења, на коју сваки пролазник баци по камен, уз неко проклетство. „Темија“ је постала у време пописа земљишта, када су кршеви и камењари у томе крају увршћени у плодне земље!