Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 267

За

Ми би сад могли још само констатовати закључење ове Скупштине, Али се на њој десило још нешто, што је од историјске важности, не толико само собом, колико као зачетак догађаја који ће тек доћи. То је дебата од 25 маја о Брегову, земљишту“ на доњем Тимоку, које су Бугари, отерав наше пограничне стражаре, у те дане бесправно заузели били. У дебату су уплетени и други моменти, као напомена, коју су изазвали емигранти, бегунци. радикални после буне, а које је бугарска влада прихватила и не свакад далеко од српске границе — поглавито у Софији и Видину — држала. Влада бугарска била је, даље, окривљена и што „трпи бившег митрополита Михаила у Софији!“ Министар спољашних послова Мил. Гарашанин саопштио је Скупштини какав је налог издао српском дипломатском агенту у Софији, и који је гласио: „Изволте затворити канцеларију дипломатске агенције и генералног консулата, па са целим персоналом, не чекајући даље наредбе, пођите одмах најкраћим путем за Ниш“. После-5 дана, 20 маја, био је Ђока Симић, дипломатски агенат наш, у Нишу. Једном речи = прекинути су дипломатски одношаји Србије са Бугарском. Сам. случај, ма како да је оправдао негодовање које се јавило у Србији, и одавао дрскост бугарску, ипак је расправљан са много жучности и недостатка такта са наше стране. Цео тон говора, начин рада, одавао је очевидну намеру, да се Бугарска казни за своју дрскост. Али сем рђавога утиска, који је цела ова афера за собом оставила, и не безопасно стање, лудом бугарском тактиком створено, само још погоршано: стварнога није више ничега даље било. Све се: свршило на речима. А оно, што је, у идућој години, као стварно лоиста за овим дошло, није, као што ћемо већ видети, Србији. донело никакве среће...

Скупштина ова, одржана за 1883. год, закључена је свечано 16. јуна 1884. „Никада Србија није дала тако јаснога доказа како; су јој драгоцене политичке и грађанске слободе — констатовано је у прест. беседи, при закључку Скупштине — закони: о штампи, о удружењима, о општинама, како су сад из ваших руку изашли, осигураће ред и поштовање закона, утврдили су јаке темеље, на. којима ће се политичке и грађанске слободе без опасности развијати моћи.“ | Тако је завршила свој рад нова скупштина за 1883 годину, који је тако друкчији од Скупштине, која беше изабрана за ту годину. — За други састанак и ове нове, и овакве Скупштине као да није било хитње. Она је, истина, при крају године (20. нов.) сазвана за дан 30 децембра 1884 године, али је одмах и одложена, да се састане чак у идућој години: 15 маја 1885, с додатком у Указу „ако не би и пре позвана била“. —

Но, владу као да нису занимале друге, више бриге. У целом даљем току ове 1884 године нема ништа више од значаја да се прибележи, сем службеног отварања железнице“ Београд — Ниш 93 августа, која је и дотле „приватно“ радила и посете румунскога.