Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

268 - ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

краља Карола (18. августа) учињене српском краљу у Београду.

Најпосле, од политичког је значаја реконструкција кабинета од 9. октобра 1884, којом је приликом, заступништво Мин, Фи"нансија примио Мил. Гарашанин; а за министра народне привреде, дошао је председник преког суда Драгомир Рајовић, и просвете, "Ст. Д. Поповић, звани „бели“.

Са том се монотонијом прешло у знамениту 1885 годину, у којој су се спремала и извршила за Србију нова кобна изненађења, "за која су у овој години (1884) и овој Скупштини већ биле зачеле "опасне клице.

М.

Опозиција се понова креће. — Ми смо већ на свом месту "казали, да су прошле јесени престала оба опозициона листа: „Са"моуправа“, орган радикалне и „Српска Независност“ огран ли"бералне странке, прва 22, друга 30. октобра пр. год. У времену избора, за време рада Скупштине у Нишу, па и за већи остали део те 1884 године, немађаше опозиција својих гласила. Само је увек и непрестано излазило „Видело“, орган Напредне Странке и владе. Оно је било верно ехо свега што се тада у Србији радило. Ако је опозиција долазила до речи, то је још једино било преко оно неколико људи у Скупштини. Кад је ова завршена, умукао је и тај глас.

Но овако није могло остати, као што је опет јасно било, да "то нису била времена кад је опозиција могла развити сва једрила. "Сад се види, па и оправдава, да су Либерали умесно предосећали, не организујући се у чисто партајском облику, основали познату нам „Дружину за потпомагање српске књижевности“, која, и ако у суштини политичко удружење и из чисто политичких људи састављено, није подлезало променама, којима су биле изложене чисто партијске огранизације. Тако је „Дружина“ ова надживела „осамдесет трећу“ и мрачна новембарска и децембарска и следећа времена, када су одредбе и закона о одружењима биле суспендоване. 'И томе се оживљавању приступило.

Септембра 1. ове године, јавља се после једне раније обзнане, нов лист под именом „Уставност“, који је на челу своме носио и своје обележје, али је био лично предузеће Симе Јевр. Поповића.

„Ми смо у нашем позиву већ саопштили, да ће се наш лист уређивати у духу и правцу програма Народне Либералне Странке“, објављује његов покретач, с тим: да лист креће „уз помоћ наших личних и начелних пријатеља“.

Тако је Либерална Странка оживела своје гласало, и ако под условима какве наведосмо. Истакнути покретач листа, био јеу ствари само његов издавач', док су у листу писали прваци странкини

' Сима Јевр. Поповић, био је од тада на дуже време, као издавач, нераздвојан од либералних листова, све до оснивања „Српске Заставе“, која је понова, н са материјалног гледишта, била својина Странке, као некада „Срп, Независност“.