Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

278 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Чланак овај, који смо у изводу навели из пера је Ристићева, Он је посматрао ситуацију са вишег политичког гледишта, које је једино овде и могло бити меродавно, и, промерајући ситуацију тако, могле су се извести дужности, правци и путови, којима је требала поћи српска дипломација и, евентуално, повући и саму Србију.

Посматрања, кеко су изложена у том чланку, искључивала су сваки напад на Бугарску. Овде је јасно уочити, даље, два па-

, ралелна правца: или да се Бугарска паралише у свом покушају за

увећањем, или да се и за Србију постигне одговарајућа накнада.

' У оба случаја очувана би била балканска равнотежа. Паралисање

Бугарске очекивало се од Турске, која највише и губи; а ако га

~ она не би хтела сама предузети, ваљало ју је натерати изјавом

| Србије, да она мора имати сразмерну накнаду, која би изјава била ' поткрепљена постављањем већ мобилисане војске на југозападну

" Бугарској

“ границу, према Косову и Скопљу.

То је била и здрава и једино оправдана тактика и политика. Кад је Ристић чинио своја горња посматрања, и дуго после тога, у народу нашем није никако ни тумачена мобилизација војске и све друге мере, но намером и потребом да се — уђеу Стару Србију и даље у „Македонију“. Бугарска, која би у сваком другом случају са суревновањем гледала овакав корак Србије, била би јој сад, силом околности, најревноснији савезник, и, што је главно, у очима и Турске и Европе главни кривац за све, што се дешава. Тако се мислило, тако се надало, тако је и требало да буде; гли је било сасвим другојачије, онако, како се нико вије надао, како нико није мислио.

Брзо су, у општем узбуђењу, прошли оних десет дана од сазива до састанка Скупштиве у Нишу. За то време извршила се нека врста концентрације Напредне Странке: Ст. Новаковић, М. Пироћанац, М. Кујунџић, који су се у последње време држали мало на страни, пришли су у заједницу и ушли сви у Скупштину, која је била на путу да постане историјска.

Скупштина се састала у заказани дан, и одмах сутрадан, 90 септембра, била је свечано отворена. Све је указивало на то, да је њен састанак последица најновијих политичких догађаја у ј| Престона беседа у својој аргументацији, цела је заснована на начелу одржања-равнотеже-на- Балкан. полуострву, а на основу Берлинског уговора.

Пада међутим у очи, да докле се описно износи у беседи све шта је пловдивски преврат собом причинио, сам се тај догађај брижљиво обилази, нигде се не помиње. Беседа се даље уставља на мерама, које су већ предузете и које би требало предузети:

„.. „Ја и моја влада што год смо до сад предузели, управљено је на то, да се одржи стање, које је пре ових догађаја постојало, или да се васпостави нужна равнотежа, која би стварно ујамчила да интереси разних народа балканских упоредо теку, = да се не сукобе“.