Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

СЕДАМ ГОДИНА ВЛАДАВИНЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ 279

„Влада моја, руковођена хитним захтевима отаџбине, поднеће вам законске предлоге, нужне да се тим захтевима брзо и стварно одговори...“

Као што се и из овог акта види, „равнотежа на Балканском полуострву“, била је усвојена формула и српске дипломације. Формула је нађена, добро постављена, али за њено решење имађаше путова повољних и путова опасних. Још се из свега овога не могаше видети, којим путем мишљаше влада ударити; али ствари су још тако стајале, да је влада била слободна да избере најбољи пут. Мађутим, као да су у владиним круговима сазревале сасвим друге мисли, од оних, које су у јавности изнесене и у целој земљи као умесне оцењене, а на име: да Србија поремећену равнотежу. васпостави уласком у Стару Србију и-дубље-нају | ||

=== Већ-" другог дана по отварању, Скупштина одговори (22 септембра) адресом на беседу. Адреса није заостајала за беседом, Скупштина за Владом; на против Скупштина је пошла корак даље, означила ближе нападну тачку предстојеће акције, на коју је смерала и влада, па, ево, и Скупштина:

„Народ српски ке може, вели се у адреси, равнодушно гледати да се мимо њега руши основ данашњег положаја међу Балканским народима, да се руши баш од оних, који су нам иу ровењу на југу нашем и на маленоме Брегову јасно показали, колико мало цене користи добрих односа и дужности суседства.

„У таквим тренутцима Народ. Представништво нема много речи.

„Оно је одлучило да пред тебе, Господару, изађе са свршеним делима. Потпуно свесно свеколиких тешкоћа, народно представништво је акламацијом усвојило законске предлоге, које си нам, Господару, у твом родољубивом поздраву препоручио, те да влада твоја доиста буде постављена у могућност, да са успехом одговори тешким дужностима, које данас на њој леже.“

Скупштина је доиста усвојила била неку врсту војничке тактике, али оне, каква се јавља, кад свира на „узбуну!“ Први је то случај, да се пре адресе усвајају и сами законски предлози, ради којих је Скупштина и сазвана. Адреса није била сада њен први, већ њен последњи акт. Истог дана, кад је Скупштина предала адресу, она се и разишла. Два телеграма у „Српским Новинама“ резумирала су у мало врста цео програм и ток рада ове Скупштине. Тако први телеграм гласи:

„Ниш, 22 септембра. На данашњем скупштинском сасганку по прочитању протокола од прошлих седница и телеграфских поздрава, који су стигли Народној Скупштини из свију крајева Србије, представник Кујунџић позва председника Великог Одбора г. Милана Пироћанца, да поднесе извештај тога одбора о предлозима законским, који су у одбору прегледани. Известилац М, Михајловић, чита законски предлог о пуштању бакарног новца (који је био недавно повучен) у саобраћај и Скупштина га прими акламациом. Тако исто примљени су акламациом: законски предлог о државном зајму (25,000.000) и монополу дувана; о набавци хране