Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

280 | __ жив. ЖИВАНОВИЋ

за војску; о становању војника и измене и допуне о Народој Банци.

„После кратког времена, извештач Великог Одбора за адресу | г. Ст. Новаковић прочита нацрт адресе, којом Скупштина одговара његовом Величанству на престону беседу. Читање нацрта беше прекидано честим узвицима одобравања, и адреса је примљена акламациом и с узвицима: „Живио Краљ!“

„После подне отиде цела Скупштина у двор да преда адресу Његовом Величанству.“

Идућа депеша, лаконске садржине, гласи: „Ниш 23 септембра. Скупштина је синоћ закључена Краљевим указом.“

Исти број 210 „Срп. Новина“ који јавља о закључку, доноси адресу скупштинску! И вести, као и догађаји, летели су, тако рећи, једни преко других. |

Скупштина се разишла, војска је стизала у Ниш, узбуђење је расло у народу, и свуда се појављивала питања: Шта ли ће то бити» Куда ли ће се и на коју странуг А да се на нешто крупно смишљало, то је већ било за свакога јасно. Тако је прошао остатак септембра; тако је у нестрпљивој неизвесности дошао и прошао цео октобар, који је већ доносио, мало по мало, извесности, да је акција српске владе управљена против Бугарске.

Војска која је била окупљена код Ниша, кренула је на источну границу, посела предео испред Пирота, у ком су правцу стајале три дивизије (дунавска, шумадијска и дринска). Моравска је упућена јужно на планински крај према Дешчаном Кладенцу; док је тимочка стајала према Кули и Видину. Ситуација је постојала све јаснија; а српске и бугарске војничке патроле сретале су се пан сударале, док су се војске оба народа мрко погледале. Бугари чији је фронт био према Турској а сва војска далеко на југу Ист. Румелије према Једрену — почели су мислити на своју залеђину. Одвајан је део по део војске, шиљан на запад на српску границу, где су на важнијим позицијама подизана утврђења. Главна одбранбена тачка била је у кланцу Драгоману и пред селом Сливницом, на висоравну, који настаје, пошто се прође драгоманска клисура, а одакле настаје нагиб ка Софији.

А Турскар Хоће ли она казнити свога непокорнога вазала Не! Турска је брзо схватила положај. Она је сазнала, да не се наћи други неко, ко ће добровољно примити на себе дужност егзекуције у име одбране Берлинског уговора и — турских интереса. За српску дипломацију као да је било главно питање, да се што Турци не љуте што ће Срби тући њихова бунтовнога вазала, и као да се све сводило на то, да Срби од стране суверена бугарског имају само одрешене руке. Остало ће ићи по себи. Зија-беј турски посланик у Београду, био је (20. октобра) као неки мали суверен дочекан у Нишу, куда је (на засебном возу!) дошао по важном дипломатском послу. Овај датум његова доласка показује, да су се ствари примицале своме решењу.