Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

КРИЗЕ ПОСЛЕ РАТА.

ЈЕ Неуспели покушај са либералима и његов одјек. — Опет Министарство М. Гарашанина. — Пеизмерно је и неописано било осе-

бање нерасположења, које је притискивало не само виновнике овога рата, но цео народ, цело, Српство, Каква несрећа, изгубити рат с Бугарима! Није то била само материјална штета и све жртве, које рат прождире, што су притискивали народ наш, већ је тај притисак нарочито увећавао губитак моралнога угледа народног и државног, који је проистицао ма и из моментаног посртаја Србије, дотле најугледније државе међу хришћанским народима на Балкану. Србија, вођа и косилац народносне мисли, данас стоји побеђена, понижена туђом кривицом. Србија је пре девет година (1876) имала да окуси горчину изгубљена рата и непријатељске окупације неких предела — али то беше рат славан, вођен за ослобођење и уједињење. Народни противник, с којим је вођен рат, беше једна царевина, која је из три дела света црпела своје војничке резерве и доводила их на бојна поља Србије. И томе противнику одупирала се онда за трећину мања Србија пуна четири месеца, противнику, који је своју отпорну снагу тек показао идуће године и самој великој и јуначкој руској армији. Бити од таквог противника побеђен, у рату за своју слободу, и ако беше штета, не беше срамота, Такав пораз уливаше осећање поноса услед испуњене дужности, дизаше углед Српског Народа у очима просвешћена света и не

слабљаше Србији ни једно од народносних права, за која је она овај велики рат и повела, и, мудро руковођена, ускоро је, као што знамо, свој пораз извела у успех.

А данас» Данас српски народ оплакује један пропао ратни поход, у који је угуран сплетом многих погрешних комбинација. Србију су њени политичари истурили и пред велике силе, које су се дужне биле бринути о поремећеној равнотежи, и дати Србији сатисфакцију; истурили су јеи пред Турску, која је једина дужна била да посредује оружаном руком, да брани своја суверена права и да не допусти да је распарчавају. У сузбијању Бугарске, Турска би учинила беспредметном и сваку другу тражбу, која се једино