Posle Oktobarske revolucije--- : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

13

На тај начин имало је да се дефинитивно сједине наука и живот, теорија и пракса. И највише научне установе, које другде у свету или само објављују научне резултате до којих се долази на различним местима изван њих или се баве искључиво теориском науком, постале су у Совјетском Савезу, у правом смислу речи, научне лабораторије. За кратко време Совјетска академија која је и до тога времена као Руска академија имала донекле друкчији карактер него друге европске академије, имајући у својој средини и радне установе као што ,су различне лабораторије, кабинети, огледне станице и слично, порасла је до горостасних размера. Ја нећу овде нарочито говорити о стварању од некадашња три одељка осам научних одељака њених, о отварању на стотине нових научних! института, различних лабораторија и радионица, кабинета, музеја, библиотека, посматрачких база, станица. академских филијала и сл.; ја ћу само споменути да је Совјетска академија наука у великом отаџбинском рату помогла својим радом, својим открићима која су у најразличнијим правцима служила војној моћи народној, да се до победе дође. Њена помоћ се тицала и проналажења потребних сировина и стварања нових помоћних смеса, и усавршавања производње и проналажења нових типова и ратних оружја и њихових најзначајнијих делова. Једном речју, Академијина радиност свега се тицала све до рана задобијених на бојном пољу и до најбржег начина опорављања и сузбијања зараза. Да поменем само славне совјетске геологе са К. С. Филатовом на челу, који су имали огромних заслуга за велику нову индустрију у вези са рудама и металима које су они открили (међу заслужним људима у овом правцу има и досга радника), хемичаре са В. М. Радионовом, стручњаке за хемиску физику (са акад. Н. Н. Семјановом на