Posle Oktobarske revolucije--- : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

челу), хемичаре-технологе, физичаре (са Предводитељевом, Ландзбергом, Капицом, Вавиловом, Данашњим претседником Академије), научникемедецинаре (Бурденка, Богомољцева и др.) и многе друге који су непосредно или посредно помагали Црвеној армији. Једну од првих захва.лности и једно од највећих нризнања совј-етска наука, на челу са Сов.јетском академијом, добила је одмах после свршеног рата од великога вође совјетскога народа генералисимуса Стаљи-на и најпозванијих државних фактора.

У свима републикама где и најмаше услова за то има ничу високе школе, универзитети, самосталне академије наука, изванредно дотиране и организоване. Поред централне Совјетске академије, Белоруске и Украјинске, ја-вља се и Грузинска академија, Јерменска академија, Узбекска, Литавска, Азарбејџанска, Казашка итд. Не треба ни говорити о огромном развитку самих научних института који броје често не на стотине' него на хиљаде научних радника. Не могу д'а се уздржнм, а да не поменем овде и нарочито последњу овде наведену Казашку академију која је подигнута 1945 од раније филијале Совјетске академије: она данас има 16 научно-истраживачких института и читав низ станица и лабораторија, са 1.000 научних' сарадника, од' којих су њих 60 доктори наука, а 140 докторски кандидати. Међу њима је и чувени геолог Сатпајев, домаћи научници: хемичар Бектуров, хидрогеолог Јунусов, биолог Жандеркин и мн. др. Не треба ни говорити о заједничким сесијама (саветовањима) стручњака исте врсте из целе земље, о небројеним издањима књига које сваке године излазе у свима академијама, у свима многобројним универзитетима и свим другим ви-соким школама. Ја не мислим овде давати статистичке бројеве који су и без тога познати: али ипак морам поменути да годишње