Poslednje strofe

28

Са пуном страшћу коју младост има На пољу нашем док све мирно спава: И у пролетњој озвезданој ноћи, Велику свету љубав сам ти дала. Куршумлија 1923. у Пролеће.

Збогом.

Како боли кад се опраштам са тугом Ништа теже није него рећи: Збогом!

И с најдражим бићем општити ко с другом Како боли када се опрашта са тугом.

Збогом више никад твоја рука неће Замрсити моје власи... миловање

И чежње и страсти прошли су ко цвеће Збогом више никад твоја рука неће.

Хтела бих још једном у последњем трену Да пољупцем задњим и свим што је прошло Оставим ти дугу трајну успомену

· То бих хтела јоштеу последњем трену.

Опет ће живот слашћу да одише, Да дражи младост, ...и време ће проћи Ми никад нећемо видети се више, Опет ће живот слашћу да одише.

Заборави ме и сећање нашто, Кад је растанак тако близак нама Све је већ прошло и непитај заштог

Заборави ме и сећање нашто, Шабац 1921 г.

У зимско предвечерје.

Над јелицом пламен заласка још блиста, ја сневам часе првога цветања,