Poslednje strofe

Дубоко у срцу притајена, чиста Усамљена љубав моја тихо сања Над Јелицом пламен заласка док блиста.

Бескрајна белина, небесни свод дрема, Укочена мразом замрла природа; Мој љубљени где си2 Шта ти

живот спрема 2 Студ све јаче стеже: мре шума и вода У часима кобним испуњеним студи.

У тамном окрајку шуме под јЈелицом Ходим, звездане нити преко свода Сплићи су, докле тајанственом жицом Озари шумску честу..... а природа Разли сву драж у озвезданој ноћи.

Црне се сенке спуштају над реком, И као плави таласи маглини, Душа се моја диже над човеком... У бесконачној, божанској висини Док црне сенке падају над реком. Чачак 1915.

Љубавна ноћ Своме Мимици. Кроз вечност прође једно вече цело И никад, никад више да се врати И док су кобно избијали сати Скупише се звезде сунцу на опело.

Чекала сам срећу после многих јада, Без наде даћу је сачекати икад; Кад она у сјају приђе изненада

И уништи оно, кобно моје: никад!

Пролећна ноћ је дисала у грању, Мириси цвећа занели нас беху.