Poštanske štedionice

10

Таблица 1. Пн =: – ДРЖАВА ни најмањи улог највећи улог а ИЦ а и 1 Јапан . . . . 5,4 10 сена 1.000 јена 2! Румунија . . . 4,5 1 леу 3.000 леа 3) Русија . . - = 25 копејки 1.000 рубаља 4! Бугарска . .., + 1 лев 2.000 лева 5 Шведска. 3,6 1 круна 2.000 круна 6) Аустрија . . · 3 1 круна 2.000 круна, | Угарска 3 1 круна 4.000 круна | 8! Белгија . .. 3 1 франак прво 2.000 фр. На д Турска. . . • 3 5 гроша 90.000 гроша 10) Италија. . . -. 2,64 1 лира 2.000 лира 11) Холандија. . . 2,64 25 сантима, 1.200 форинти 12! Енглеска . . . 2.5 1 шилинг 4.000 шилинга Француска . . 2,5 1 франак 1.500 франака

у

Но поштанске штедионице би промашиле свој циљ, ако за њихове улоге не би била одређена једна максимална граница. Одређивање овог максимума треба да онемогући, да се поштанским штедионицама користе и они, ради којих се оне и не оснивају. Сем тога, постављањем максимума за улоге ублажава се у великој мери конкуренција, коју поштанске штедионице стварају обичним штедионица. Поштанске штедионице не оснивају се зато, да униште или да оштете постојеће штедионице, већ само да их допуне. Зато је готово у свима земљама, где постоје поштанске штедионице, предвиђен максимални улог (в. таблицу пи). Суме, које прелазе утврђени максимум или се одмах претварају у државне папире (аутоматска метода) или остају без камате или, најзад, са смањеном каматом. Сем утврђивања максималнога улога уопште, у неким законодавствима, предвиђа се и максимум појединих уплата, као и максимум годишњих улога. Тако на пр. у Енглеској износи годишњи максимум 50 фун. стерл., а максимална сума, која уопште на једну књижицу може да буде уложена износи 200 фун. ст.