Poštanske štedionice

п

Што се тиче саме технике, по којој се врше уплате, могу се, у главном, разликовати два система. Један је старији, енглески, а други је новији, белгијски.“

У Енглеској сваки улог уписује поштански чиновник у уложну књижицу улагачеву и у свој дневник, Овај дневник чиновник шаље сваког дана Централи у Лондон, одакле улагач добије признаницу, на основу које он тек стиче права према штедпоници. Дам упис у књижицу није довољан. Оличне од: редбе постоје у Аустрији, Угарској, Холандији, Италији ит.д.

У Белгији пак чиновник забележи цифру улога са стране листа од уложне књижице, а на самом листу од књижице излепи нарочите марке у висини улога. Марке поништава својим потписом п поштанским жигом. Сем тога заведе уплату ну свој дневник и тиме је процедура завршена. Као што св види, овај је систем простији и он влада, сем Белгије, у Русији, Шведској, Бугарској и Француској.

Каматна стопа на улоге код поштанских штедпоница у свима земљама релативно је врло ниска. Разлог овоме лежи у тежњи, да поштанске штедионице не штете обичне штедионице. Због тога је код поштанских штедионица каматна стопа по правилу увек мања, него код обичних. Она је највећа код поштанских штедионица у Јапану — 5,4%0, а најмања у Хо. ландској Индији — 2,400. (Како је у другим земљама види се из таблице П).

Капитал поштанских штедионица пласира се у свима земљама поглавито у државне папире. Тај начин пласмана предвиђен је нарочито у Енглеској и Француској. У другим земљама предвиђају се још и друге хартије од вредности, које доносе стални интерес (зајмови округа, општина и т. д.), затим и менице, страни државни папири ломбард и хипотеке. Сем тога, поштанске штедионице потпомажу куповину државних папира за рачун улагача. У неким државама предвиђено је да, чим улози достигну пропшеани максимум, вишак се има употребити на куповину папира, који се после или задржавају у депоу или се одмах шаљу улагачу. На тај начин, с једне стране, омогућавају се уштеде и преко утврђеног максимума, а с друге стране, штедионице преносе један део ризика, који је везан са колебањима у курсу дотичних папира, са себе на улагаче.

1 Бру Неђег, Пле Розђрагказзеп ајв УоЛке-џпа Сфаајерапкеп., 1908. Стр. 106.