Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

163

препису одговор начелника интендантуре Дунав. дивиз. 1. позива, која је тобоже располагала најбољим коњима: .

»Главном Интенданту Врховне Команде«.

»У дивизији данас се налази свега 1404 коња. У овај орој ушли су и коњи официрски и јахаћи. По нужди јехаћи коњи ордонанаса употребљују _ се за товарење. Једна половина од ових коња толико је изнурена да Бије ни за какву службу. Број товарних коња није довољан за пренос хране из Драча, већ се употребљује људска снага за доношење сена када се купи у коме селу. Од ове дивизије до сада није ни један војник укрцан нити упућен сувим. Дринска дивиз. [. позива укрцала је неки део својих трупа. О предњем част ми је известити глав. интенданта.

· Службено. Меминас 14. Т. 1916. Начелник интенд. Дунав. дивиз. [. поз., мајор Голуб С. Цонић с. р.» Довољан доказ да је наредба начелника штаба не остварљива и за Тимочку Војску и за коњичку дивизиЈу, која је запала око реке Шкумбе или Семени, па отуда засипље Врховну Команду веома неодмереним представкама, као да је она једина паћеница. Њена неверица личила је на ону народну пословицу: »Две се рибе на једној ватри пеку, па једна другој не верује!« Хране и златне монете немадосмо, а у преносним средствима оскудевасмо, те умало што и ми у тим очајним тренутцима неузвикнусмо: »шта се хоће од тог главног интенданта, кад му нико није дао оно, што се од њега тражиг« Нико не води рачуна где смо се нала: зили и у какву смо беду запали и да смо напуштени од свију и свакога. Остављени у пустињи и туђој немиЛОстИ. Не нађе се за потребно да су уз војску остала бар два члана владе да расправљају питање исхране са са-

ж