Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

164

везницима, а не усамљује војска да она хватањем з2 туђе скуте мољака и изнуђава храну.

Обраћасмо се неколико пута депешама нашем делегату у Бриндизи, вапећи за што бржи и обилнијн дотур хране, али командант драчке итал. посаде не дозвољаваше отправљање наших депеша његовом бежичном телеграфиом, него нам их безобзирно враћаше.

Освртасмо се на све стране, али помоћи ни откуда. Ако нам се и укаже, то се чини веома споро ну недовољној мери.

Италијани за своју драчку посаду донашаху ороловима свакога дана огромне количине хране, па чак и вина у бурадима, управо свега и свашта у толиким количинама да се од њихових профијантских барикада једва могло прићи пристаништу. А наши бедни гладници2 Они се по пристанишној прљавштини јагмише ко_ ће више да заграби прашљивих пексимитских отпадака да с њима утољавају глад. Тужан је био тај призор, чија нам је слика остала у неизгладивој, али и у жалоспој успомени.

Једва успесмо да 16. јануара опремимо само Дринску дивиз. 1. позива, која је одвајањем изнемоглих своје бројно стање од 10.000 људи свела на 2.200. Наредисмо да јој се изда: 7.000 кг. двопека, 7.700 · кутија конзерви, 15.000 кг. зоби и 7.200 дин. у злату за исхрану коња, јер смо за тај циљ, на једвине јаде, добили од нашег драчког дипломатског представника око 50 хиљада динара у злату ради поделе трупама.

На сличан начин опремане су постепено једна за другом и остале дивизије, благодарећи опсежнијој редукцији изнемоглих (да би што мање остало »крегких«) и пријатељском заузимању г. потпуков. Дартнера, за добачену нам осредњу количину хране. И тако

с, ос