Povlačenje srpske vojske ka primorju i osnivanje "intendantske baze" u Draču i Skadru

или у Скадар, онда смо могли још само болно прошапутати свршено је, напустили су нас да коначно пропаднемо.

Како је свакога часа очекиван долазак из Пећи на. шега делегата, вишег интенд. г. Станоја Ристића, коме смо ставили у дужност да из Подгорице врши посредну снабдевачку улогу између главне интендантуре и трупа које се преко Андријевице повлаче, то смо за сваки случај, ако тога дана (19. ХТ.) до мрака не би стигао у Подгорицу, умолили г. пуковника Масаловића да и њега оријентише о свима неприликама у које смо запали, а поред тога да му приопшти и неке наше посебне назоре о његовом сарадништву с нашом акцијом с ону страну скадарског језера. Осим тога да му скрене пажњу на вођење рачуна о размаку простора који га раздваја с једне стране од трупа према АндријеБици (89 км.), а с друге стране од нас и од празне Медове (67--47—114 км.), ако се што тамо до нашега доласка буде дотурило, имајући нарочито на уму, да ни он ни ми нерасполажемо никаквим преносним средствима, осим оних која би нам Црногорци могли ставити на расположење, или која бисмо сами могли 32купити. -

Сутрадан 20. ХГ. око подне једва се докотурасмо у Плавницу, на обали скадарског језера, али о каквој лађи, која нас је тобоже по обећању подгоричког управника (опет »љубазног« Пламенца) имала дочекати не беше ни гласа ни трага. Тек у сумрачје однекуд искрсну у пристаниште једна лађа, која се заустави подаље од обале, али не хтеде ни да чује наше захтеве за укрцавање, »Сутра« — гласио је одговор. Ама ова наша прирођена и »утешна« реч »сутра« баш нас не напуш-

та ни у рату, па ма се одселили чак у Аустралију! Са.

мо по њој нас свако познаје.

а а ~

леш сове

по