Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

М 3 ПРЕДГОВОР

и што лепше. Колико сам у томе успео, остављам читаоцима на оцену. - |

Садржину књиге распоредио сам лексиконски, односно по азбучном реду, које је најпрактичнији систем за ручне књиге. |

Свакој врсти повртарске биљке, дао сам осим слике још и мали морфолошки приказ. За тим изнео сам за већину и историјат о њеном постанку, навео њену еволуцију, миграцију код разних народа и т. д.

Објаснио сам, које захтеве поставља свака врста поврћа у погледу климата, положаја и састава земљишта.

Све што се односи на културу појединих врста и сорти, описано је опширно. Изнешени су и сви податци, који се односе на време сејања, растојање, количину семена и величину приноса.

Од сваке врсте поврћа приказано је кратким описом, по неколико најважнијих и најкарактеристичнијих сорти. Имена и називе задржао сам оригиналне, т. ј. оне, под којима је дотична сорта позвата у међународним стручним круговима.

Мера за површине узета је из мегарског система за то, јер. су срачунавања најлакша. Према том ! хектар има 100 ара или 10.000 м. 7], а 1 ар има 100 м.[]. Осим тога 1 ха. једнак је са 13, јутра (ланца), или добра 2 дана орања земље.

У књизи се говори о оним повртарским биљкама, које су код нас мање више већ гајене, каси о онима, чија производња треба да се уведе, односно заслужује пажњу. При томе имао сам у виду домаће потребе не само за сада, него и за у будуће, а сем тога и захтеве извоза.

Подешавао сам тако, да у књизи нађе сваки читаоц садржину, која може да га интересује; како професионалног градинара, тако и сопственика мале кућне баште. Све то треба да буде са разумевањем обрађено, свака стопа земље наше лепе отаџбине, нека приложи свој део напретку градинарства. Јер, непобитна је истина, да у земљи где је градинарство развијено, ту је и радиност, култура, морал, здравље и богаство, на одговарајућој висини!

При завршетку предговора још хоћу, да се нарочито захва"лим г.,г. Јовану С. Брашовану и !па. аот. Сергију Кисловском, који су ми својом вредном сарадњом омогућили, да поред редовних послова још напишем и издам ову корисну књигу.

У Београду, Јануара 1928. год. Тима Владисављевић.