Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

126 ПАСТРНАК : ~

Кад усев изникне, разређује се на 15—20 с/м струк од струка. 'Разређивање може да се врши постепено у току лета, а извађено младо корење да се употреби. — У јесен извађено корење, обично меће се у трап, а пошто пастрнак није осетљив на хладноћи, то може да остане преко зиме у земљи неизвађен. Иначе култура Шастрнака потпуно је слична култури мркве.

Принос може бити 400 кгр. корена на Р ар земљишта.

Сорте : Дугачки позни, пастрнак, најстарија сорта и најближа дивљој биљци. Корен дугачак, танак и жућкаст. — Гастрнак са _угнушим тшеменом, корен дугачак, дебео, меснат, споростасан; на врху корена где избија лист, има карактеристично удубљење. Полудугачки, пастрнак, лепа сорта са дебелим кореном средње дужине, који је бео и гладак. — Округли рани, кратак овалан корен, меснат, бео и раностасан.

Пастрнака гаји се око 15—16 сорте и то понајвише у Ентлеској. ПАСУЉ

Рћазеојиз ушсапз Г. Синоними: Грах, Фажол. |

Племе: Махунарке (Гезипипозае). — Постојбнна: Јужна Америка. —- Јед"ногодишња биљка. — Привредна расподела: Варива. — Стабло: зељасто повијушаво. — Лишће: троперо са дугачком дршком, којом се повија око усправних предмета, сваки пут са десне у правцу леве стране. — Цвет: лептираст. бео, румен или љубичаст; расте у облику гроздасте цвасти из пазуха листа. Плод: махуна, у незрелом стању месната, жута или прошарана црвеним или плавим, а кад узре, сасуши се и прсне. Из зреле махуне испадају семенке „зрна пасуља“. — Семе 1е разне крупноће и разне боје, дугуљастог или округлог облика. У 100 грама иде од 80 —700 зрна, а 1 л. мери од 625 до 850 грама, зависећи од сорте Моћ клијања траје 3 године, а ниче за 5 – 8 дана.

Пасуљ се гаји за употребу: 1) незреле махуне („бораније“), 2) незрелог младог зрна („рујав пасуљ“) и 3) зрелог зрна. За сваки поменути облик, кога потрошња изискује, културом су створене нарочите сорте, чији плодови имају тражене особине у већој мери.

Тако су постале укусне, сочне и меснате махуне без „конца“ (лике) са популарним називом „Боранија“. — Затим створене су сорте, које дају једар „рујав пасуљ“, које пак употребљене као боранија или као зрео пасуљ нису најбољег укуса. Најпосле одгајене су и нарочите сорте за укусан „зрео пасуљ“, које не одговарају као боранија и не дају најбољи „Рујавац“.