Pozorište

и Бо

| | Обод 9

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(„Женске сузе,“ „Тражи се васпитач.“) У уторник 18. јан. приказивана су оба поменута комада. Шрви је нов, по Француском; адругије познат, немачки. Онај се збива у једном купатилу, где Долаве два пара: Пера и Катица (Рашић и Маринковићка), Милан и Даница (Недељковић и К. бавићева). Пера је доброживелица и коцкар, кога, је жена, пређе млада удовица, тако рећи купила, Милан и Даница су двоје млади који се љубе, којима нема ни три месеца како су се узели. (Шта ће им српска имена, кад после три месеца иду у купатило2). Даница је рада да дође до неких лепих бриљанских ободаца (минђуша). Милан је одвраћа од тога, не што неби имао за што да их купи, него што не ће да потхрањује у својој младој лепој жени — таштину. Али Катица стара пријатељица из „института“, учи Даницу, како се пренемагањем и сузама може доћи до жељеног накита, а уједно и одржати равнотежа према мужевљој жељи за господарењем. Даница учини по савету, али се брзо покаје. Муж, који случајно дозна да је преварен, не верује више њезиним сузама; а она дознавши да он хоће да иде на неки двобој. у највећем очајању моли га и преклиње да верује њезиноме смеху, кад не ће сузама. Ово је вршак целе ове драматске маленкости, за тим се измире; шта више Катица, без икаква разлога, предаје Пери, несрећноме коцкару, кључ од благајнице, који је до сад она чувала. — Писац овога комада или је рад био да покаже, како савети какве старије „прија. тељице“ могу каткад бити врло опасни по младу женидбену срећу, или је хтео каквој доброј глумици да да прилику, да покаже своју велику умет-

ност; јер према коцкару се занста врло мало“ис-

пречио. — Играло се, у цело увевши, добро. Катица

била добра учитељка женској мајсторији и Финеси. Пера беше прави готован и злосрећни коцкар; само местимице неје добро поентовао, Н. пр. оно: за што је волео узети удовицу него девојку. У оваким комадима, све стоји до игре, геста, тона; они ишту већу студију. Милановој игри нема се шта приговорити, напротив, она беше путна; а и Даничина би била, да је само умела довољно да изрази онај очајни смех. Али то од ње неје ни захтевати; за то се хоће уметност глумице првога реда, а Даница, о којој је реч, она је тек добра почетница, која својим даром и трудом обећава леп напредак.

Други је комад с озбиљном тежњом. Карактери а мимо

и обичаји истина туђи су. али човечји;

·"множином народном,

то нас у њему занима заплет и дух Боји то дело "провејава. — Представа је испала округла. Похвално имамо да споменемо не само Ружића, него и буботића, Зорића, Недељковића и К. Савићеву, свако у својој струци. Напредак Суботићев, у својој врсти, тако је знаменит, да сен радујемо идичимо њиме. Едуардо (Станчић) беше такођер добар; он овога пута представљаше живахније и одрешитије.

Случајно се у оба комада помиње двобој. Овај средњовечни обичај неје законом

бичај неј абрањен_у. Ен: глеској, али га друштво осуђује, па аматеки

песници не употребљавају, осим у историјским ко-

мадима. А Француски и немачки комади вебињем““

тако рећи немогу бити без ове „ритерске“ зачине, средства по себи врло неудесног и — неморалног. — У другом комаду помиње се при крају, како Едуардо ваља да узме своју сестричину. да чудо је, како се у множини романских и германских комада с глумионице препоручује узимање братучеда, а овамо наука нам доказује, да се тако наслеђују породичне телесне и душевне мане, и кржљави род човечији. У пас томе од увек стајаху противни: а) задруга и чист морал у њојзи; брат од стрица, од тетке, исто је што и рођени; — 6) црева источна. Поменутим моментима ваља наши преводиоци, при избору комада, да поклоне достојну пажњу. (Б.)

КЊИЖЕВНОСТ,

(] (Друштво св. Мохора у Целовцу) отуна.

С о

овом годином свој дванаести Њ-- За. такозкра време друштво је то својим рад х родну множину и постало је маленоме сло Ком

народу општа школа напретка, З забаве. Лане беше уписаних 17.400 чланбва, од фкојих је сваки добио шест књига, (близу 70 пр аних

5 : и ~“ | табака), за мали прилог од једне Форинте:, По томе је своју улогу лепо схватила и извела, особито је |

лањеске друштвене књиге равиђоше се у 104.400 истисака по свима словеначким областима, поучавајући, усрећавајући и подижући Словенце.

(ве године штампаће друштво у новоуре својој штампарији ових шест књ вот светаца и светица божјих, 2. Животи стова, 3. Трговина и обртност, 4. Умни стб Вечерница, 6. Календар за 1873. Свака од ових књига штамшаће се у 19 до 20.000 комада.

Малени словеначки народ (1,200.000), раскома-

дан при том још под више политичких управа, по-

казује овим чињеницама да је данас, релативном најнапреднији међу Јужним Словенима.

Издаје управа српског народног позоришта.