Pozorište
У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТВРТАК 8. ФЕБРУАРА 1873. ~
0
~
48 тодини п, +
ме ИЛИЋ
пе + БРОЈ 18, 2 ма“
УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ.
ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — стоји за нови сад 40. А на стРАНУ 60 нов.
мЕ0ЕЧчно.—– ЗА ОГЛАЏЕ
НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. И 30 за жиг СВАКИ ПУТ.
ИЗБИРАЧИЦА,
ШАЉИВА ИГРА У 3 ЧИНА С ПЕВАЊЕМ ОД К. ТРИФКО ВИЋА.
(Наставак.)
105 са Ка 274
Тошица. Лагано, али не у собу, већ ступим
само на праг од собе, Кад; аж чујем неки врло
занимљив разговор! Бранко. У форми чланка> Штанцика. У стиховима 2
Тошица. Али молим, господо, то је био жен- |
ски разговор!
Бранко. Дакле у течној прози!
Тошица, И тицао се вас двојице!
Бранко и Штанцика, Нас»
Тошица, Да, вас! Разговарале су се госпођица Савета и госпођица Милица,
Штанцика. Јесте л их уочили!
Тошица. Са свим добро! То јест, чуо вамих ва свим добро! Оне се јадиковаху, како бу неврећне у љубави, јер они, које љубе, нехају за њих!
Бранко. Понда 2
Тошица. Понда је рекла Савета, не Милица, не — Савета је рекла! (За себе) Сад не знам која је рекла!
Бранко. Али шта је рекла Савета»
Тошица (за себе Да останем при Савети! (На глас) Савета је рекла: Ја волим, искрено волим господина Бранка!
Бранко. Она ме воли! .
Тошица. За тим рече Савета — не Милица; ја опет волим искрено Штанциву, Штанцика. Милица ме дакле заиста воли
Тошица (за себе) бад сам их збунио! (На глас) На које, на које... шта је оно после билог Да! На које оду у другу собу!
Бранко (за себе) Савета ме дакле воли! Сада, кад сам се већ одважио, први корак учинио! Доцкан! Доцкан!
Штанцика (за себе) Да сам био известан пре,
— можда би се предомислио, — али сада, сада.
је доцкан! Тошица. Но — вићутите! (За себе) Очевидно
| су збуњени!
Штанцика. Драги господине Тошице, то су девојачке мајсторије, — оне су вас спазиле, па, ву се чиниле као да вас не виде,
Бранко. Те се в вама мало прошалиле !
Тошица. Мислите 2 (За себе) Ово ву ти праве крље!
ПОЈАВА СЕДМА, Јован и пређашњи. Јован (ступи) Штанцика (претрчи ну), драги Јоване! Бранко (претрчи му) Да, Јоване, иди! Тошица (претрчи му) Јоване кад би добри били. Штанцика. Да ме пријавите госпођи, Бранко. А не госпођи већ господину, Тошица. Госпођици, драги Јоване, госпођици ! Штанцика. Госпођи вам рекао! Бранко. Говподину, јесте ли чули! Тошица. Ама, кажем вам, госпођици! Јован. Али молим, господо; ја сад текнезнам! Штанцика. За име Божије, то је бар јасно: пријавите ме госпођи Соколовићки ! Јован. Разумем госпођи Соколовићки! (Пође) Бранко. Ама стан'те, прајавите ме господину Соволовићу!
|| | ||