Pozorište

=

Јован, Разумем — господину Соколовић“! (Пође)

Тошица. Стан "те мало! Пријавите ме госпођици Соволовићевој.

Јован. Разумем! То јест, то јест, сад опет не разумем!

Шранцика, Бранко и Тошица (дрекну заједно) Не разумете «

Јован. Разумем, разумем! (За себе) Само што опет не разумем! (Оле).

Добро ће бити да се у данашње доба, када св често несреће догађају, сетимо онога, што се збило у прошлости, те да упоредимо садање ва пређашњим временом, како би нам се узбуђеност утитала, како би постали мирнији, и како се не би омаловажавали,

Од свију ватара, које су. уништавале зграде људске и којих небројно беше, имаде седам, које су најзнаменитије, како с тога, што ву највеће, тако б тога, што им повледице беху најстраховитије, То беху ватре што су спалиле Ниниву, Картагу. Рим, Цариград, Лондон, Мосеву и Чикаго,

Из описивања, које остаде од јелинских писаца о разорењу Ниниве, престонице некадање асирске државе у Азији, не може ве потанко сазнати, како је изгорела ова велика „варош божија“. Тек кад Лојар и Бота почеше копати развалине мозулеке, дознаде свет више раввалима нинивеким. Зид од десет енглеских миља опеољавао је безбројне палате; палате и храмови беху тако велики, да их нема већих ни у Америци, И све, све те зграде уништио је пожар тако, да се једва сада од њих трага налази, Осим пожара било јету јоши клањаи харања.

0 пожару Картаге, престонице пунске државе у Африци, имамо живљу, познатију сливу, јер су та вувремењаци описали. Пошто је шест дана, трајала борба по улицама, заузме гвоздени Сципијон Емилијан, римеки вођ, престоницу африканску. Тада настадоше ужави, које се перо устручава описати, за тим се запали ватра, која је трајала седамнаест дана,

Иста је таља бала ватра, којом је изгорео Рим, главни град елавних Римљана, што га запалише Вандали јуна. мевеца 455, године после Христа.

"СЕДАМ ВЕЛИКИХ ВАТАРА,

ан

то

А

| __ПОЈАВА__ОСМА.

| Пређашњи, за тим Соколовић, а после Соколовићка. | Тошица. Ако то није сметењак ! Овака ство| рења могла би човека довести до крајности. Ја, кажем, човек је најбоље послужен, кад се послужи вам!

Штанцика. Ви бисте, товподине Тошице, и у томе случају имали лудога слугу !

| | | |

(Наставиће се.)

Требала би читава књига, кад бисмо хтели опивати незгоде, које је огањ причинио несретном граду костантиновом, Дариграду. Две године пре емрти цара Јустинијана, који беше по имену Управда, изгори први пут ова „господарица два света“. А колико пута после тотад Ко Ће то да наброји! Толико се зна, да је најстрашнији био онај огањ, којега је у Цариграду потпалио вултан Мухамед 29. (17) маја 1453. Бесни Турци. који заузеше град, нису били милостивији од сципијонових леђиона и гензерихових по избор делија,

Страшан је био пожар Лондона, престонице у Еиглеској, септембра месеца 1666. У толико страшнији, јер је дошао одмах после куге, Али ту бар није било онога, што је настрашније, а то је бедне, крвижедне војске,

Тога није билони када је горела „мати Русије“ Мосева. Страхота је била у толико мања, што су је Руси од своје воље запалили, Иначе је ова | ватра била огромнија нето ли у Чикагу и Босто=

ну, које две вароши леже у Америци. Петнавстог септембра. 1812. г, око 1. сахата у јутру | почела је Москва горети, и то на више него ли 200 места, Ватра је трајала дуже него ли обам дана, Од 2600 кућа од камена остало је напослетку само 525, а од 6600 дрвених, еамо 1797,

Ватра у Чикагу, што се догодила октобра 1871, била је мања од свију ових, и није то– лико трајала нити је толико кућа уништила, У Бсетону била је још мања.

Чикаго није претрпио етрахоте, које је Нинива и Картага, али је и он и Бостон изгубио толико еспапа, као ни једна варош од како је света и века!