Pozorište

~ У НОВОМЕ САДУ У НЕДЕЉУ 15 АПРИЛА 1873, ===>

ме О РТЕ <>

УРЕЂУЈЕ А. ХАЏИЋ,

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА ПО ТАБАКА. — отоји ЗА нови сад 40, А нА отРАНУ 60 нов, МЕСЕЧНО. — ВА ОГЛАСЕ НАПЛАЋУЈЕ СЕ од ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 ЗА жиг ОВАКИ ПУ7.

ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ. у

НАРОДНА ОПЕРА У 3. ЧИНА ОД ВЕЛИМИРА ЂОРЂЕВИЋА, ГЛАЗБА ОД ИВАНА ПЛ. ЗАЈЦА.

(Наставак.)

Челебија. Сабор ве купи, (Мурат и Челебија стану десно преко од престола.)

ПРИЗОР 3,

Ђурађ Бранковић у свечапом оделу, за њим Гргур, Стеван и Лазар, великаши, народ. На послетку Мара и Јевросима. ђурађ

одлази на престо. Ђурађ.

Велможе моји! Данас вам важан донобим глае ! Страхотна крвца земљом што нам је Протекла, преста тећи тај час Кукавне мајке не плачу више: Страшно не јечи народа вај, 6 Турцима мир је, ал тешком жртвом Купивмо мир тај, народе мој! Најлепшег цвећа пупољка красни Том ве је жртвом емалио број, Гргур и Стеван, синови моји, Таоци мира, одлазе сад да јемство збиљне намере наше, Турвкоме цару у Стамбол-град, Слободом желе увлузи роду Подигнут" сјајни велики свод, Да ве на њему овнује срећа, Будућност вјајна за славни род. Витеви силни! Јунаци дични! Једне смо мајке синови сви, Душом смо једном дисати вични, У нама крвца једнака ври, Гледајте пример данашње жртве, Она нек буде сјајан вам знак, Каво се љубм слобода, народ, Подиже темељ за живот јак!

Браните живот нашему роду, Браните вазда дичну слободу!

Лазар. Синови верни славне нам мајке, Знадемо добро положај твој, Потребан мир је, земља је слаба, Алт ипак страшан предлог је твој! Све друго, све, Синове не!

Велможе, Све друго све, Синове не!

Ђурађ. Добра сте деца доброга оца, Хвала вам браћо на савет тај! демља ми беше крај деце моје

_Шресветог неба пресвети рај,

А сада тужан Гргур. Чујдер ме 0че! Послушај гласак вина ти твог Ми смо се својеки зарекли роду, — Ког нека чува превечни бог! Да ћемо златну бранит“ елободу, Да ћемо живот уложит" тај, Само да земљи дигнемо сјај, Реци ми брате није ли таког Стеван. Да, оче драги, тако је, тако! Гргур. Опрости дакле, премили оче, Немој да пустиш срцу ти тек, Лазару тако зборити поче Срце за нама, то није лов. Пусти нас, оче, судбини нашој