Pozorište

по о О о ле

Пусти нас сутра чим сване лан Чувајте увек поштени глас, ћ На дужновт нашу! Ми ћемо ићи, Скоро ће душа Ђурђева заспат" У турског цара тамнични стан, Влада ће тада пасти на вас, Стеван. Земљу не делте, остајте своји, Премили оче! Добро ти знаш, - Неелога никад нек вас не двоји! Не твој, но рода живот је наш, Живи ми били! Пусти нас дакле чим сване дан Сретни мибили! Турекоме цару ићи у стан! ; (Гргур и Стеван устану и грле се са оцем,)

Челебија (Мурату.) Каура елушај, царе, Какве ти шаље даре! Каур већ пада лети, Олављен ви Алах свети! Мурат. Не парај јадно срце још више, Од туге једва душа мидише,

Ђурађ (узвишеним чуством,) Чусте ли људи, тако вам бога, Ово су всинци очинства мога, Такве где жеље душа развија, Ту се за цело срећа развија. (Лазару) Лазаре верни уста му пусти Одлазак деце нека изусти, (Синовина) Пре нег што еване сутрашњи дан, дбогом ми пођ'те у царев стан! Ђурађ (Лазару)

„Века ај Лазаре дај ми уговор мира! Пали "ЊЕНИ иае пи (Лазар метне уговор на сто, ђурађ потпише)

= а та цара Ко што чувмо овај чав, А О ВО ИРА

_ Послани! “ Ту нек ћути срце наше, ји Нов у трудма заспи глас! (Мурат приступи и потпише, ђурађ видећи потпис зачуђено.)

Кад синови деспота, нам Главом зар царе овде 7 Својевољно иду там' Добро ми допго Мурате вилни!

Да подигну из нова нам (Мара врисне и полети Ђурђу, падне на колена. Ведики жубор.)

Родољубног чувства плам, | Мара.

Нек и нам заори душа: Не „добро донг“! премили 0че, „да крст часни и за род!“ Несрећа он је дома ти твог, Бог их живи, благослови Не пуштај депу његовом двору; Подузећа њиног плод! Аво знали шта је небо и бог!

Сумња ми страшна продире душу, Човек тај није пријатељ твој, Њега облеће паклене. злоће, Безвдела страшних силени рој!

Не пуштај оче, синове твоје!

Не пуштај оче, браће ми моје!

Ђурађ (силази са престола с великим поносом.) Синови драги! Витези силни! Понови красни срца ми мог, Ходите амо, благослов прим'те да впомен дела великог тор. (Гргур и Стеван клекну, ђурађ их благосиља.)

· Превечни боже! Господе света! Ђурађ. (подигне Мару.) Молитву прими у овај чав, Устани, ћери, нетугуј тако, Благост и љубав уди у срца Султан је добар; добар је јако, Синова мојих! Кроз живот вас – Он ће ти браћи помоћник бити, Нека им буде домовно чуство Он ће их увек верно да штити. Најлешпи, сјајни, најсветиј. жар! Мара (вагрли Гргура и Стевана) | Нека им буде узајмна слога „Несретна браћо! сестра вас веће | Душе им чисте исерени мар! Никада више грлити не ће! Нека се братски одзивљу браћи, Јевросима« Истини нека подигну свод, Лепши од дана беше ми прије! 4 Праведност свету нека си стеку Од кад се у њем турски цар крије, И За земљу своју, за њевин род! Лик му је гадањ, Будите вретни, децо ми мила, Поглед му хладан,