Pozorište

| ал У НОВОМЕ САДУ У ЧЕТРТАК 28 НОВЕМБРА 1874. ---=~_

| прев ЈЕ | о зли п» | | ј | | | ||| | | + БИ,

#36 У УРЕЂУЈЕ А, ХАЏИЋ.

ИЗЛАЗИ ЧЕТИРИ ПУТА НА НЕДЕЉУ НА По ТАБАКА. — ОтоЈи ЗА нови сад 40,4 НА СТРАНУ 60 нов. МЕСЕЧНО. — ЗА ОГЛАСИ НАПЛАЋУЈЕ СЕ ОД ЈЕДНЕ ВРСТЕ 3 нов. и 30 зА жиг СВАКИ ПУТ.

ТРАГЕДИЈА И КОМЕДИЈА.

Код еваке ствари мора се увек троје запитати. Прво : Шта је » Друго: Која се намера хоће да постигне њоме» Треће: Чиме докучује своју мету.

Ми смо наумили овде товорити о томе, како и чиме тратедија и комедија долазе до своје мете, (во питање није још потпуно на чисто изведено. Прва два питања, т, ј, шта је трагедија и комедија, и која се намера њима постизава, већ ву давно решена. Сви, који о овим стварима размишљају, који се баве науком о лепоме и опевништву, влажу се у оба ова питања, тако, да ту нема ни какве сумње нити препирке, Једино песници, који песме своје с осббитом неком намером пишу, нису ва осталима једнога мишљења у томе, шта је трагедија и комедија»

Шре него што разложимо, чиме трагедија и | комедија долазе до своје мете, нужно ће бити | још једаред у кратко и прегледно оба друга | питања узети у претрес, Без тога не ће се моћи ваљано разумети питање, које хоћемо да разлажемо, Шта је дакле трагедија»

Трагедија је представљање озбиљног догађаја, што потреса, и што у нама буди етрах и сажаљење.

А шта је комедија 2

Комедија је предетављање шаљивог, веселог догађаја, што буди емеј,

Намера је тратедији, да буди у гледаоца страх и сажаљење, и да тај страх и то сажаљење у њему пречисти, т, ј. да ихеведе на Уораи разумну меру, и да их ојача, ;

Намера је комедији, да буди емеј, да га пречисти, да та сведе на моралну, разумну меру и да га ојача,

Последње је питање: чиме се то докучује2 и то питање је баш спорно,

Могло би ве лако мислити, да је на ово питање лако одговорити и да је већ горе одтоворено. Кад се на име каже, да трагедија буди страх и сажаљење, да би пречистила страх и сажаљење, а да комедија буди смеј, да би пречистила смеј, то би тиме можда било речено, да је то буђење страха, сажаљења или смеја ередство; којим се страх и сажаљење чисти, То би дакле намера и средство, којим ве доте намере долави, било једно и исто. Сваком је пак јасно, да ни једна ствар не може бити у исто доба иоруђе и производ тога оруђа; ма да оруђе и производ етоје у блиском однотају, Буђење страха и важаљења као и смеја резултат је трагедије или комедије, а чишћење је непосредна последица тога, резултата; али оруђе, којим се буђење постизава, није никако сажалење и страх или емеј, овим ако би се страх, сажаљење и смеј изновили на позорницу као страсти, да ту раде. Пре него што се покрену у гледаоцу афекти, осећаји, које треба узбудити, мора бити нечега, што буди те афекте који дремају, што изазива страх, сажаљење и емеј у гледаоцу. Морамо пре нешто видети, морамо нешто осетити, што. ве поља. на нас утиче, на позорници се мора нешто збивати, што изазива страх и сасажаљење или емеј, па онда ће се тек ти 0бећаји у нама покренути,

То пак може учинити само догађај, који је кадар да изавове страх и сажаљење. Такав дотађај или радња је сама трагедија или комедија; ова дакле не може бити оруђе, што себе само ствара.

Као што пак без радње не могу ее изазвати афекти, осећаји, у гледаоцу, тако не може бити ни радње без особа, које ову радњу врше. Различити људски одношаји у животу појављују сеу