Pozorište

сољу 180 Фаро ~

тога су и међу собом све особе везане. Осим тога је радња драмска ограничена временом и простором. Према томе је главна особина драме јединство, нарочито јединство радње. Сви карактери у драми раде на томе, да се драмска радња реши концентрично. Погрешка, је, дакле, ако у драми има више радња, које без сваке свезе теку успоред, али погрешка — да како више техничка — била би и то, да радње појединих особа теку засебице. Тако би настао низ слика, а никако складан песмотвор.

Теоретици наводе и јединство времена и места. Старија француска драма држи се тога строго, те нам приказује велике револуције за време од 24 сахата у једној соби. Шекспир

Те је чланке превео др. Људевит Гај на хрватски, па их је штампао у својим новинама. | Уједно сам тражио и врбовао хрватске дилетанте, с којима сам мислио да по каткад приредим по коју представу на хрватском језику. Тад ми рекоше, да се тамо негде у Орбији, чини ми се у Нишу или Београду, врзе неко српско позоришно друштво, које у оним варварским крајевима не може да нађе публике за драму, па с тога ни опстанка себи, те би радо дошло у Загреб, где свет воли позориште. Брзо се нашло родољубивих добротвора, који су пружили трошкове за сеобу, те тако позовем ту српску дружину, да дође у Загреб»)

Дружина приспе најпосле — а изгледала је та дружина, као оно ђаци Карла Мора, кад је од њих у чешким шумама организовао разбојничку чету; — били су то скроз лепи млади људи у најшаренијем словенском народном оделу, понајвише ђаци, који су напустили богословију или права, па су изабрали овај начин гладовања.

#) То је била она иста поворишна дружина, која је г. 1837. поникла у Новоме Саду и која је после давала представе у Земуну, Панчеву, Београду, Загребу, Карловцу и Сиску. Чланови су те дружине били: М. Брежовски, Пера Коров, Јова Капдеморд, Ђ. Анастасијевић, Стева Карамат, Тома Исаковић, Сока и Ката Јовановићева, Сава Пурђеи Ђ. Грујић. Ова је дружина отишла у Загреб 1840. год. на повив загребачке читаонице, која јој је послала 1000 Форината у име путнога трошка. — Ур

па

на против скаче за један тренут ока преко мора и гора. Код њега од почетка до свршетка радње пролазе године и године,

Ни једна ни друга од тих крајности није природна. По важности својој и према природном развитку може радња трајати и дуже времена, али никако читаве векове, јер би тада нестало јединства радње. Поједини одсеци радње могу се развијати и на различитим местима, али се у кратким одсецима радње не сме мењати место из ненада, јер драмска слика није калеидоскоп. Најзгодније је, кад се драма тако удеси, да се у њој не мењају места у призорима једнога чина.

(Наставиће се.)

| у зб— де =+-ф-—=————

ПОСТАНАК НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У ЗАГРЕБУ,

(Свршетак.)

Мушкарци су дакле били прилично заступљени, и ма да нису били баш уметници, ипак су више вредили од дилетаната, јер су бар имали рутине. Али са женскима било је веома траљаво. Са, српском дружином дошле су само две глумице, које су те по изгледу, говору и држању свом потсећале, да су пређе биле келнерке у каквој сеоској гостионици; а већ на првој проби видело се, да семогу употребити само за споредне улоге. Хрватском народном поворишту претила је дакле велика опасност. Јер како ће се представљати оно неколико комада — већом страном народно-патриотске драме из хрватске повесниде — из којих се тада састојао хрватски репертоар, кад нема прве јунакиње ни љубавнице, као најскромнијег захтева. У тој невољи понуди се један члан мога друштва, да и мени и хрватској позорници помогне у нужди.

Госпођа В аги-јева, даровита кћи глумца Река, у Лавову, била је код мене ангажована као прва, љубавница, па се понудила, да учи и приказује улоге на хрватском језику. То је било тешко подузеће, али је она имала ванредно добро памтење, а у неколико јој је била олакшица и то, што је знала пољски говорити, јер је одрасла у Лавову. Гђа Вагијева одговорила је своме задатку доиста дивним начином, учила је гвозденом вољом улоге од 12 до 15 табака велике на хрватском језику на изуст, само је искала да јој