Pozorište
Це
пи
Јован. Ето, вадите га, но ви посведо чавате, да је лажно. . . Хвала!
Свештеник. Наепли га зар рушим срећу! (Клоне на столицу.) Ах!
Јован. Сад разумем, зашто је праотац
2 А ја вам
Вероника. Хоћу, јер сте опет спромашни, а ја вас љубим !
(Свештеник (Скочи са столцце) Шта,
|штаг .. . Шта чујем ја
Јован. Да, тако је, сасвим тако! Ми се
' с г | + оставио дар! Благо ти, одано и верно, са рубимо и погодили се, мој господин попо.
сипротињом враћаш ми и срећу. Сада те више ценим, него све злато
Ми се спајамо за цео живот. Ви не може-
»љ> ат ј- ЛТЛ светско, ТИ је ништа, већ да нас венчате по сељачком
благо од врлине, завете мог праоца ! Добро обичају
ми дошао, стаклени бисере, добро ми дошло, тамно камење! Један ча, богатетва зададе ми јада. Усуд ме сада обасипа милошћу, јер могу остати сиромашан сељак. (8 богом, лажни спови, пе жалим за вама! (Ухвативши Веронику за руку.) Ето, видите,
Вероника, накит мојих старих нема ника- | ке вредности. Ваше очи еветле много ја- |
сније. Хоћете ли га ипак примити онаког каки јег :
· СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Свештеник. Таки брак!. .: Срећа мојих старих дана! Ко би се том надао! Најпре градиво позоришном комаду. ..
нађе се ковчежић . . . за тим узима војвода моју синовицу .. . благо лажно... . . јесам ли само сањао 2 Јован (ухвативши Веронику за руку). Благо лажног Није! Ово је право благо!
Превео Б. Мушицки.
ИЋиИ.
|ћање: немилосрдни кајишар хоће Антино имање
(Наши сељани. Позоришна игра из народног на добош. До тога доиста и дође, али комшија
живота, е певањем, у три чина, написао Мита, Поповић, музика од Ј. Начуа.) Српеко народно позориште отворило је 26.
Јоца исплати чивута. Не ће честити Јоца, и ако је у завади с Антом, да се тако срамно иекопа кућа таког газде, као што је Анта, а ваљ-
дек. ове године ред својих представа о новите- |да и с тога, да се помири се њиме, да му запрови
том. Писац тога новитета нам је, истина, већ До-
|
кћер, те да тако избави свога сина. На тако при-
вољно познат, али не са то стране. Ово је прва јатељство осрамотишео се гадне страсти и заде-
позоришна игра из народног живота, коју је вице. Комшије се измире,
Мита Пововић написао. И ради самога песника, а и ради публике, ваљало би дакле, да се што дубље заиђе у претресање те премијере.
Газда Јоца и газда Анта су најодличнији људи у селу, али нешто у завади. Ни имањем, ни поштењем, ни угледом не да један другом преда се, а жене им — као обично — распру још потпирују. Ушла страст у њих, па их за“ слепила. Немаре оне, што им ее деца волу, и што су красна прилика једно за друго: њима, је до пизме и ината, те нико не еме ни споменути, да им се Смиљана и Раде узму. Јадан момак и девојка несретни. Раде од дерта ударио већ у банчење и пијанчење, иби баш и у свет отишао, да је на томе остало. И Смиљана је несретна, тим више, што јој и отац у имању пострада. Да одужи неки дуг, узајми Анта од сеоског чивутина повећу своту на велики интерес. Чивут вешт а човеку нужда, па шта ћег Кад је дошло до плаћања, Анта нема. Не помаже ни молба ни обе-
се
заруче Смиљану за 'Рада, а власт чивута као варалицу затвори. | Као што се види, елементи су сасвим згодни за драмску обраду. Иначе честити али страпшћу заслепљени људи противе се правоме ра|злогу, па допану невоље. Неваљалетво ликује | над врлином, ниска сујета прети да свлада најлешши осећај, и ми смо свим својим бољим странама заинтересовани, ми смо у страхум вебњи, ко ће победити, Па опет врлина победи. Гадне страсти се осрамоте, право неваљалство добије своју завлужену осуду, и ми дахнемо душом. Драмека радња се дакле докона онако, како је природно и право, како наш бољи овећај ишчекује од појетеке Форме, што је зовемо позоришна игра. Али су ти елементи згодни и за позорину игру из нашег народног живота. ЏМетина је, да нису нова — шта више, има ихи употребљењих — али се за то опет не може рећи, да то нису типови из нашега народа. Луде и сујетне распре око газдашага и првенства има и по на-
у ву
_- ___- ___--__- _________- -_ --