Pozorište

- - с Е

И ЈЕ - —еебеја 51 А оу

и оданошћу залазио у златне палате пу скромне колебице.

У прошлости гледаше народ српски како је замислио две најкрасније мисли, које још и данас покрећу наш свет и век.

Једна је мисао ослобођење од умнога ропства, а друга духовно уједињење на"рода српскога.

Што год је у садашњости видео да ради према тим мислима, то је окитио неувехлим цвећем ума и срца свога.

Тако је створио многе лепе песме, приповетке, драме и трагедије и друга књижевна дела, у којима налазимо читаву ризницу силних, лепих п богатих мисли и родољубивих осећаја.

Свом народу био је п свећепик и славом окићена, крунисана глава: свећеник, да мири несложне стихије, да благосиља, врлину, да кори све оно, што не вреди, и да измоли од Бога спас народу евом; славом окићена, крунисана глава, да просипа силно, бесцен-благо мисли својих и да светилом ума евога показује народу свом пут у тешкој, претешкој борби живота.

А кад би уморен од напора дневног ступио на праг дома свога и уз дивни узор женске доброте, уза свог анђела хранитеља, и сред своје миле и драге деце, прикупио лепу киту пријатеља и поштоватеља својих: његовим је мпљем мирио сав дом му, у његовом збору био је неодољиви чар пријатељске пажње и љубави.

И ти сисад занемео, Јоване Суботићу, дивна снаго рода свога! Запемео си за навек, тешка туго наша!

Па шта ће сад верна љуба твоја, шта ли мила деца твоја, којима си био обрана и заштита, нада и утеха, дика ни понос, живот цео !

+ у О РЕ

Шта ће, Матица Српска,“ шта ли српско народно позориште, те две наше просветне установе народне, које си мудром управом својом дуго и дуго руководио и подигао их до данашње висине њихове.

Шта ли ће народ српски, коме си сва- | гда био бирани перјаник, сјајна челенка на поноситој глави његовој !

Ти си занемео, а под тешком тугом и теретом сињим занемео је п народ српски, завио се у црно и рони горке сузе туге и жалости за тобом, мудра главо, за тобом, учитељу и просветниче наш !

Умрђо си, али не као што умиру обичии. људи! Умрђо еп, да живиш вековима!

А. могао си лако умрети, јер си видео, јер си доживео славу своју.

Умирући могао си рећи по примеру библијског старца: Народе, отпусти слугу твог народног, јер видеше очи моје спас народа мога, видеше, како семе мога рада паде на плодну земљу и стоструким плодом рађа! |

Дух твој, којим си неумрло задахнуо дела твоја, остаје међу нама, да буди, диже, јача и челичи свест српску, да шири пи подиже просвету и образовање док је српскога света и века.

Славом увенчани песниче, неуморни прегаоче у просветној борби народа свога, |врли радниче на пољу јавног нам живота, |мудра главо, до сада веља утехо, а од са-

„да веља туго. наша, лака ти била црна 3зе- |

|мљица и спомен вечан у нашим срцима,у | |васколиком народу нашем, којп си тако |

А ~

О љубио.

| Слава ти вечна!

| |

Издаје управа српског народног позоришта,