Pozorište

+ 76 — беде 28

31. срсбовј—

не бог зна каквим заплетом, са мало неприродности. Но су карактери, типови у комаду лепо обрађени. Писац је удешавао да силом околности долазе у борбу и они, који то не желе, да та борба, оличена у очајним боловима, и једне и| друге стране, изазива у нама Соно саучешће, да правда победи, да се патници награде. Љубав према изгубљеној матери, освета њезине смрти — душевна борба између љубави и освете, између правице и части породичне, у крв огрезао разбојник Феникс са својом грозном, џелатском пожудом — све је то у комаду лепо изведено, све вас то потреса. Али ипак писац овде није био непрестано немилостив. Он нам је, што се

„Гђа Гргурова изнела нам је на позорницу праву Лукрецију, а у првом чину изазвала је аплауз, какав се скоро не памти у нашем позоришту; но завеса није могла да се дигне због неких сметња у машинерији. Овакве појаве треба, избегавати, да их публика не би рђаво тумачила. Господин А. Лукић, бивши члан народног новосадског позоришта, приказивао је улогу „Дона Алфонза од Есте“ као гост, што до почетка саме представе нисмо знали. Држимо, да не би ништа еметало, да је било бар на листи пред позориштем назначено ово гостовање. То је у интересу и самога позоришта. Г. Лукић је извео своју улогу на опште задовољство, на

ретко налази у драмама оваке врсте — дао мало и ведријих, веселих тренутака, а то се одиста дооро и присетио, јер Једностраност гуши,| и мало веселости не шкоди главној ствари, а за! гледаоце то је врло подеено, као кад путник-

пешак по летњој припеци застане да се под | димо на

густим хладом лиснатог дрвета одмори. Таква |

чему му је публика и захвалила бурним ташпањем. Он је лепа појава, а има еретно лице за маску; осим тога располаже ретким, дубоким и звучним органом, којим је свикао доста добро владати. Желели бисмо, да га још који пут винашој позорници. у кога је кривица, не знамо, али деко-

До

је сцена између Леже-а и Колете, а такође и рација улице у првом чину нема никаква сми-

сцена у крчми код „Црвеног Сунца“ са сватовима. Сви су чинови израђени са ефектом. Имало би се доста замерити што је комад веома дугачак, а овакви комади што драже Фантазију и кад су дугачки — нису за летњу се-

зону — јер давањем оваких комада, који при-| влаче публику у већем броју (и то је њихова

добра страна) у овим данима кад царетвују екваторске врућине, могу врло лако да учине, да. публика пронађе више задовољетва, у хладови- | настим кафанским баштама каквог српеког „ор-

Феума,“ слушајући приступачне шанзонеткиње, | церат, била је

„сла. Где је још то било, да се гости на каквој заба · 'ви за време одмора или иначе шетају по улицама, 'а један од њих (Џенаро), шта више, и заспи на |улици2! Место тога требало је, да буде какав "леп врт,“

| (Концерат Р. Геција.) „Београдски дневник“ доноси ову белешку: „18-ог ш,м г, Р. Геци, професор музике из Будим-Пеште, приредио је у нашем народном позоришту концерат у ксрист инвалидскога Фонда. Прва пијеса, увод у кон„Љубованка,“ речи од Змаја, а

и гледајући лепе контуре балеткиња, а но јев- за певање и оркестар сложио наш млади даротинију цену. За ову сезону купања у вопственом вити композитор Ј. Иванишевић, Комад је са-

зноју,

комади. Глумци су играли врло добро. Цветић (убо-

јица Феникс се одликовао. 1

|

пристају ведрији, лаки, конверзациони стављен из врпеких мотива, и гђица Гаврило-

вићева, као вешта певачица, извела га је на | опште задовољство, Ва тим наступи концертовање

Такођер и „Лугумерски | г. Геције. Своје концертне комаде поделио је г.

(Рок, полицај) нарочито преобучен као баба што Геци у две групе. Прва група је састављена била

продаје колаче. · Гавриловић (Керал судија) био. је врло' добар, јер је своју улогу разумео и судију ваљано одиграо. Цветићка (Колета) играла. је похвално. Нигринова (Бланша) пријатно нас. је изненадила својим успехом у игри и правил-| Ним изговарањем ернског језика. Нека и даље пође путем студије, марљивости и труда, па ће

5 | Е ; = ускоро бити моћна потпора нашем позоришту, Друга је група састављена била из пијеса: а),Ли-_

из три комада: а) „Вбиљеке варијације“, од Мендлсона, 6) „Три етудије“, од Шопена, и ву „Концертни валс“, од Московског. Сва татри тешка комада г. Геција је ваљано одевирао. Техника. којом концертиста располаже, изврена је и потпуно вештачка. Хитрина обеју руку и њихова Гипкост само му плакшаше вештачку свирку.

које је, осим гђе Гргурове, веома слабачко за цовљева дивља чета,“ која по своме саставу

сад у женском особљу. | Позориште је било пуно публике. Б. Д.

(Лунреција Борџија. Драма у трпи раздела н пет чинова, од В. Ига, превео с немачког М.

одиста одговара називу. Пијеса је од чувеног |некадашњег гласовирскога вештака Вебера. Г. |Геци одсвирао је ваљано и лепо. 6) „Љубавна |песма,“ од Листа, пуна сентименталног располо|жаја компонистове душе. в) „Фантазија из Ри-

НИ а

А. Симић.) — „Новости“ доносе о представи те|голета“, од Листа. Оба ова комада Листова, тога драме између осталога ово: |највећега до данас уметника на гласовиру, ње-