Pozorište

119

ПИО.

оне

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. (Риђокоса. Позоришна игра у 8 чина, с певањем, наџисао Ш. Лукачи, превео Ђ. П, му-

зика од Еркла.) 99. Фебруара о. г. имали смо у нашем по-

зоришту правог уживања, велику уметничку насладу. Тога дана ступила је на нашу позорницу први пут као гост г. Зорка 'Теодосијевићка, члан кр. српског народног позоришта у Београду, па добром и лепом игром својом и још лепшим певањем својим освојила је на јуриш целу публику, која јој је бурним тапшањем и изазивом своје допадање непрекидно изјављивала. А то је у потпуној мери и заслужила, јер је била права она мађарска горопад Ката, која кроз смех плаче, а кроз плач се смеје. Па како је тек дивно, с пуним осећајем, ауес уегуе, отпевала песме, од којих је неке, на бурно захтевање, морала поновити! Слушајући те час сетне час веселе мелодије мађарских песама са њених усана, ми и не помишљамо, да то пева Српкиња већ нам се. чини, да чујемо какву Мађарицу са сред Хортобађа. Треба ли јој веће дике и похвале за такво певање! То се зове права глумачка уметност, кад глумици пође за руком, да се претвори у особу, коју приказује, па осећаје своје, јад, тугу, радост и жалост, не казује својим језиком, него језиком особе, коју представља. И сами Мађари, којих је тога вечера необично много било у позоришту нашем, признали су ту ретку глумачку врлину г. Теодовијевићке кад су јавно изрекли, да она у свему и свачему жи-

во опомиње на њихову Блажиницу, прву глу-

мипу и јединствеву приказивачицу женских типова из мађарског народног живота. Наша мила гошћа може потпуно задовољна бити са постигну-

· тим успехом, кад је, ето, у стању била, да раз.

драга и Арпадове потомке и да им срца раскрави. То се зове: „Хела, укф, уја !“

И скупни приказ целог комада ишао је тако глатко, заокругљено, да је то била дивота и милота гледати и слушати. Сви наши вредни глумци без разлике осветлали су себи свој глумачки образ тога вечера. То је била представа, за коју би Немци рекли: „Мизгегуогаје те“. Сва-

ки глумац играо је веома добро. Игра им беше.

неувиљена, природна, а увек према карактеру

особе, коју су представљали. Гледајући игру наших глумаца тога вечера, пале су нам на ум речи најславнијег немачког критичара, који је од сваког правог глумца, који хоће да се тим дичним именом поноси, захтевао више него — Герик. Да је тај критичар од некуда

да буде ни мање ни

"могао бити у нашем позоришту тога вечера,

видео би, да је сваки од ваших глумаца, па и онај у најмањој улози, био ако и не Герик, а

оно бар глумац на свом месту. Цела публика с нестрпљењем очекује с на-

ма заједно, што пре излазак наше миле гошће, гђе. Зорке Теодосијевићке, на позорвицу и радује се већ унапред уживању, које ће имати у игри њезиној. С.

ПОЗОРИШТЕ.

(Изгорело позориште у Кијеву.) Не давно је изгорело руско народно позориште у Кијеву. Била је баш недеља и давала се после подне представа за народ. На тој представи приказивала се огера: „Јевђеније Оњегин,“ од Чајковскога. Истог вечера требала је да буде последња представа у овој севови, пошто се за време поста не дају у Русији ни у једном позоришту представе. Но на представи, која је била после подне, букнула је ватра на позорници и захватила гардеробу. За четврт сахата било је цело позориште у пламену. Пожар је трајао до зоре. Изгореле су све докорације, сва гардероба и сва опрема за оркестар. Позориште то било је својина вароши Кијева и осигурано је на 10.000 рубаља.

(Чешко оперно друштво у Спљету.) „Јединство“ јавља: Половином априла доћи ће у Спљет чешко оперно друштво под управом г. ЏПиштека. Представљаће се: „Продана невеста“, од Сметане, „Травијата“, од Вердија, „Пикова Дама“, од Чајковскога, „Лохенгрин“, од Вагнера, „Марта“, од Флотова, „Чувидски плес“, од Вердија, „Далибор“, од Сметане, „Африканка“, од Мајербера, „Вилим Тел,“ од Росинија и „Постилон из Лонжимоа,“ од Адама. Репертоар је, како се види, изврстан. Друштво ће се састојати из 70 чланова и чланица.

Издаје управа срп. нар. позоришта.