Pozorište

1 том

СЕ

кута његовог, био му је пи у томе вођи учитељ.

И тако нам изгледа вероватно, да је Шекепир у Хамлету описао тип читаве групе људи, којој је он инстинктивно приписивао огроман и важан утецај на људско друштво.

Ако је Хамлет неурасетеничар онда је лако појмити и оно живо интересовање нашега „нервозног доба“ за њ. Један велики број баш високо образованих људи нашли су у Хамлету естетички све оно развијено, што им је као неразумљива или полуразумљива загонетка у души иу дубини ерца њиховог лежала. Они у Хамлету гледају један део свога сопственога ја и имају право.

Можда, у опште, јача култура зависи донекле од неурастеније.

Ми смо уверени, да баш свима већим и знаменитијим делима, свима новим покушајима, независно од свега осталога, предстоје нарочите тешкоће и озбиљна борба. Те тешкоће потичу непосредно из величине предмета. Судбина свију великих и знаменитих дела та је, да им предстоји опасност, да се не изгубе у сувише великом п да не прихвате само појединости, сходно раније утврђеном плану. Без тога плана и без тога предосећања према ономе, за чим се тежи, тешко да ће се ко год упустити у тумачења каквог генијалног дела. М ако буде тражио само у једном правцу, он ће наћи опо, што жели да на-

е, јер је ту свега и свачега у изобиљу.

29 7

У колико је писац те опасности избегао, оставља самим читаоцима да цене.

Свако вештачко дело може се у целини својој само естетички потпуно разумети. Као вештачко дело оно се мора осетити за то баш, што је вештачко.

Свако Филосовско тумачење његово биће непотпуно и недовољно. Велика ве-

штачка дела остају на пољу науке вечно

проблеми. Да завршимо речима великога ТГурге-

њева из његове величанетвене расправе

„О Хамлету и Дон Кихоту“: „Многи мо-

ји погледи изгледаће вам са своје необич-

ности настрани. Али у томе баш и лежи она особита надмоћност великих песничких производа којима је геније њихових твораца вечну, животну снагу удахнуо, што су тумачења, која се на њих и на живот у опште односе, по све разностручна, па опет могу бити са свим тачна и правилна“. -

Ја сам вам исписао готово целу Ри-

мелинову књигу или бар све важније из

ње. Ово је било потребно тим пре, што се за што тачније ехватање и појимање Хамлетове природе тражи и потпуна исцрпност и обилат научни материјал.

Оскудица свега тога често пута потсеца крила и најнемирнијим духовима, који често пута хоће тако лакоумно и неепремно да се вину у региопе за њих тамне и непознате.

2 БЕЈ

ров Сб

ДИОЗАЋИ.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Српска народна позоришна дружина у Земуну). О бављењу наше позоришне дружине у Земуну донео је „Браник“ у свом 43. броју овај извештај: „По овдашњем неком старом закону још из Бахових времена, месна политична власт

"не допушта, да се велике недеље, и римокато-

личке и православне, дају позоришне представе. С- тога је, да се не би дангубило и тиме ве-

5 ВОШМ

лика штета позоришту нанела, управа нашег позоришта са управом београдског народног позоришта удесила, да се за време римокатоличке велике недеље дају у Београду заједничке представе. Досад су три такве представе приређене: „Лажни Димитрије“, „Риђокоса“ и „Своска лола“. Све те три предетаве, као што смо дознали, испале су у сваком погледу сјајно. Четврта заједничка представа у Београ-

па