Pozorište

еј

Ерт ТА и

тало представама у Земуну, а није допустило ни да се оде у Ст. Пазово, па да се тамо дају представе у арени. Које то, а које опет што целе наше велике недеље није било дозвољено представљати, те је тако наше позориште приморано било у Земуну дуже се задржати него што је то у почетку одређено било: узрок је, што је наше позориште овом приликом у Земуну лоше среће било, а то се не би десило, да то нису собом донеле споменуте различите неприлике, које су наше позориште задесиле у Земуну.

Из Земуна дошла је наша позоришна дружина у Ст. Пазово, ту се бавила од 9. маја до 16, јуна о. г. и зато време давала је двадесет и једну представу у дворани, у коју је врсни родољуб г. Никола Петровић дао увести електрично осветљење и у којој је дао саградити позорницу о своме трошку. По жељи месног позоришног одбора долазила је гђца Султана Цијукова и у Ст. Пазово и ту је изашла на позорницу као Галатеја у „Лепој Галатеји,“ и као Јованка у „Јованчиним сватовима“. Као „Лепа Галатеја“ тако се допала публици, да се та шаљива опера морала поновити на опште захтевање.

Да није било рђавог времена и кише готово сваки дан, те свет из околице, поред најбоље воље, није могао долазити на предетаве : позориште наше прошло бин у овај мах без штете, а овако је дефицит изнео 345 Фор. Ал нашем честитом Србину и врломе родољубу г. Николи Петровићу није поднео образ му српски, да позориште оде из Ст. Пазове с дефицитом, па јецео тај дефицит подмирио које он сам, које вредни и родољубиви трговац г. Сима Ивковић, а које тамошња штедионица. Кад

би се у тај светли пример правог српског

родољубља угледали и други: одмах би синули нашем позоришту лепши дапи. Управа нашег позоришта изјавила је своју захвалност нарочито г. Николи Петровићу, који је својим пожртвовним заузимањем и родољубивим прегаоштвом и овом приликом, као и досада увек, п на делу лепо засведочио, да му заиста на срцу лежи опстанак нашег позоришта. Да бог да се хиља-

дили таки Срби, који не тек шупљим Фразама него и светлим делом, кад им се год за то укаже прилика, доказују, да им је доиста стало до тога, да се осигурају и унапреде наше просветне устапове, међу које спада у првом реду и наше народно позориште.

Да би управа нашег позоришта могла одговорити оправданом захтеву публике новосадеке и са стране, која је желела видети и чути г. Султану Цијукову у Новом Саду: у споразуму с месним позоришним пазовачким п управним одбором удесила је ту ствар тако, да су неки чланови наше позоришне дружине, који у Ст. Пазови нису имали посла, долазили са г. Султаном Цијуковом у Н. Сад и ту давали четири представе, које су биле крунисане сјајним успехом. Прва од тих представа била је 2. друга 8., трећа 7., четврта 8. јуна, а приказани ву ови комади: 1. „Лепа Галатеја“ и „Бангалозе ; 2. „Јованчини сватови“ и „Шоља теја“ ; 3. „Лепа Галатеја“ и „Еманципована“ ; 4. „Добре сведоџбе“ ва „Концертом“ г. Султане Цијукове. Из љубави према нашем позоришту суделовали су у зборовима споменутих опера мушки и женски чланови певачког друштва српске новосадске читаонице.

После От. Пазове обишла је наша позоришна дружина ова места: Карловце, Руму и Митровицу. Сада се налази у Осеку, а одатле ће, према приликама, или управо у Нови Сад, или најпре у Вуковар па онда у Нови Сад, а одатле опет у Сомбор пли у Суботицу.

Од 81. маја 1896. до 16. јуна 1897. давала је наша позоришна дружина свега 214 предстала, а приказала је 230 позоришних дела, пи то: 17 трагедија 50 драма, 16 позоришних игара, 4 шаљивих игара, 52 позоришне игре с певањем, 4 шаљиве опере 18 пута.

Од тих приказаних дела долази: 1. на српеку књижевност: 83; 2 на Француску: 68; 3. на немачку: 39; 4. на мађарску: 16; 5. на енглеску 18; 6. на шпанску: 10: 7. на руску: 5; 8. на норвешку: 1.

Од свих тих представа за споменуто време износио је: