Pravda, 22. 06. 1933., S. 3

БРОЈ 10.282

ПРАВДА, П ЈУН 1933 ГОД1ШЕ

живот аустриске царице јелисавете Да ли су приче о љубавним идилама царице са маџарским магнатима биле измишљотине двора?

СТРАНА 3

јелисавета гради себи раскошни на крфу. —

дворац „ахилеон"

— царица продаје један део свог накита да би шила подизање дворца. —

довр-

28. После венчања кронприица Рудолфа са белгиском приииесом Штефаиијом, иарииа Јелисавета 0и.1а је сасвии разочарана- Она је одлучилада иапусти бечки двор за сва вреисна, да се никада више не врати у 1>сч. То Је у ствари и одржала, а ако је и долазила у Беч, чинила је то икогинто као да долази у неку страну престоиииу, а не у ону, где је она била нра ва иарица... З-иала је да је сада и»еи једини Циљ, њена улога мајке окоичана, јер Рудолф се оженно. Ои ће се сзсвим еманциповати од материног уплива. Бекство са двора био је једини спас у очииа Јелисавете. ПЛАН О ДВОРЦУ НА КРФУ Већ и раније Јелисавета је од свих места ван Аустро-Угарске највише волела да борави на Крфу. И тзко је дошло до н>ене заиисли о подизању великог и раскошног дворца на тои дивнои и роиантичнои грчкои острВУ- На Крфу је парица ииала окупљево свс оно што је иеобично волела: старо јелииско тле, иоре, саиоћу, јуж иу топлоту и благост клиие, која је била исгтребна за лечење њеног ишиаса. Јелисавета је заиишљала тај двораи као неки храи који ће подићи својии боговииа и идеалииа. Све је ииало да буде саграђено у античкои грчкои стилу, од ираиора, раскошно, богато Палие, скупоиеии пориелани, ћилииови и разне драгоиености ииају да служе као украс овога дворца, у коие ће до краја живота живети аустриска царица усаиљена, у друштву тек најпотребније послуге. Зидоеи уиутарн»их простоЈгија удвор цу украше«и су иајлепшим фрескаиа, које претстављају грчке ботхже и богиње. Најчувенији европски архи текти, сликари и вајари радили су на крфскои двориу „Ахилеону" и то је одиста било једно ионуиенталио дело савреиене архитектуре и ликовне уиетности, али по аитичком стилу. НАКИТИ СЕ ПРОДАЈУ Цар је Јелисавети оставио потпуно одрешеие руке у погледу зидања двориз на Крфу. Поиеиули сио већ дз је Фран>а Јосиф био велики каваљер преиа царици и није жалио новац кад га је она поред своје апанаже, трзжнла од н>ега. Али издзии око изградље „Ахилеоиа" износили су толико да ни царева поиоћ није била довољна да се ра дови заврше Ту је већ и царево кавал^ерство престајало..

Лмре Хуњади пратио ју је и на ггутовањииа, једиои чак и до Мадеире, али љубавиик јој није био. Исто то важи н за остале иаџарске иагнате, којеје иитриганоки Оечки двор волео, често јавно и безобзирно да помиње као иаричиие љубииие. Међу гим мацарским мапнатима, сеи Хуњ-адиа, највише су се поиињали Миклбш Естерхази, гроф Елеиер Баћањи и Јулије Андраши, са којииа је иарица 1867 годиие водила у име цара преговоре са Маџарскои. живот без љубавне радости У љубзви је царииа Јелисавета саио једном, и то кратко време била истински срећиа. То је било у њеиој седзииаестој годиии, у првој годиии бракз сг Фрањом Јосифом. Тада је њено љубдаио преживљзвање достагло и свој врхуиац, а после тота цео царичии живот текао је без љубавие радоста и еиоииЦа. Она је доцније постајала мајка, постала је и стзра-мајка али при свему томе иије преживела љубазиих радости. Од љубави оиа сада, у дворцу на Крфу, ништа више и иеочекује. Царица је иного лутала по острву и често сатииа иепомично седела иа иекој стени у блиаини иорске обале. Њеии чувари и стужбеииии инали су често иного иуке да јој следе у стотту и да је ие изгубе из вида... Једиог вечера Јелисавета је, лутајјући по унутрашњосги острва, у једној шуииии чула страшн-у вику и заломаггње неке жеие. Ова жена је толико болио узвикивала и јецала, да се царииа заиитересовала и послала једиога од својих пратилаиа у колибу, из које се чуо врисак. — То је нека сиротица, ваше величаиство, рече пратилаи кад се вратио царици. — Умрло јој је једиио дете, сии, и оиа нариче за њим... рудолф је срећан Царичине очи се пуне суззма и она помишља на свога сииа Рудо.гфа. Никакве разлике нема између љ><>ави маЈке-цариие и мајке-радииие у забачеиој иг/миии острва... Јелисавета не верује у срећу свога синз. Она предосећа ускоро велику брачну кризу и непријгтности. Њеи здрави материисии иио \ кт је «е вара, иако јој кронприиц Рудолф од куће шаље иајлепша писма. Он каже првих иесеиа свога брака са Штефаии^ом: .Не знаш колико сам срећа«,

ПЈЈСЛ. Ј4Ј4.Ј'.' . . . - ' Царииа се није жалила, иије моли- 1 иајко! Просто сав лебдим у срећи и ла, већ је одлучила да продз један 1 задоволзству... Моја жеиа је добра, део скога накита, из велике збирке ј паметиа, отменз дама и биће одзиа која је у мирио доба вредела иеколи ' -- - -

ко милиона форината. А.7И принете жртве су се исплатиле. Јелисавета је у истиии успела да оствари свој антички сан и подигне досто^знствеи, велелепаи храм својим боговима на Крфу. Дворац је као створен га усамљеии живот, за сањарење и уживање у нај већој тишини. Ако је тачно што је рекао велики франиуски мислилаи Паскал - „Несрећни сио сгмо збо г тогз шхо не умемо да остгнемо са својии бсловима саии у једној соби!"оида је Јелисавета у свом и Ахилеоиу" била одиста и иожда први пут у животу срећна, јер она јг уиела да остаие „саиз у соби са својим боловикз". ЦАРИЦА СЕ ПЛАШИ СТАРОСТИ Царииа Јелисаеета, у својој четрде сет и петој голиии, када је довршеи двораи на Крфу, изгледа да је престала да буде жена у пуиои смислу речи. Љубавии проблеии је нису интересовали, еротика још мање. Она се саио плзшила старењз. Не из суЈетних разлога иити због тога што Је ииалз измеру да се још допада иушкариима, већ због тога што се бојзла да ће у старости изгубити и вољу за живот. Је.тисавета иикзда У животу иије доже»е.1а У љг/бави оиај ве.тики „догаћај", који обичие жеие толико уабућ/је и одрећује им често и правги целога животз. Прави љубавник иије постозао у њеиом животу. Цар као с/пруг иајмање )е био љубавниу :, њеи кузеи баварски при«и Лудвиг, био је иежа« при)зтељ. Међутл« Лила је то кратка, пролазна љубавиа пусто .товииа, али ие л^убзвиички доживљај. Ако је иарииа некада и сањалг о љубавж,ј орећи, како )У Ј«: оиа замишл>алг, а иожда и желела, јер ) и она била саио женг заиемгреиа у велико! мери од свога мужа. о«г је вољеио биће згмишљзлз тако да ои и иије могао постојзти из нзшој ' И бгш стога смео бих дз тердим ц гу гтриче о л./бавиим идилхиа и иежним и итггиииии веззма иамеђу неких иладих иаџарЈЖИХ измишљотиие двора.

парние и з- Јзта

1Г/ке

кћи и поданииа свога цзра. Уеерен сам да ће брзо постати и добра Аустријаика". Тгквг писиа су у то време била врло честг. Младглачкии жгром опи с/је Рудолф својој мгјпи бргчиусрећу. Претерује у своме оптимизиу * не зна шта иу припре«а жиеот~. То ва сада зкг саио царица и мгј кг Рудолфова... СРЕЋА БРЗО ИШЧЕЗАВАА-ти та Рудолфова срећа је врло брзо ишчезла, кзо пролећии снет. Цзр је после дугог иавгљивања сгога синз и стирања пристго да се Рудолф пресели из Прата у Беч. Ои је са својсим младом жеиом настањеи у дзорцу у Лаксеибурту. Ту се у игГ/ 1883 годиие родила и Рудолфоеа ћерчииа Јелжавета. Ни"је кривииа до кроиприииеое Штефаније цгто је у њеиом браку са Рудолфом љ;."бзвиг и брачиа срећа тзк«5 брзо ишчезлг. Рудолф 1е врло разочараи у браку, разочараи у свему, ои ни се*5е није могао да «аће у хаосу у коме је жзлео. Сем тога, Рудолф ии1е имао ни мало талеета да буде муж. Конгрес Народне одбране у Бањој Луци

БАЊА ЛУКА, 2Л ЈУ«. — (М. изв штз-ј Лравди"). — У свечаиој дворзи-л Бз«ског двора одржаће се 26 и 27 гуна коигрес Народие одбраие ГЈрво ће бити одржзи сзстаизк омладине, а 26 )уиа у 16 часова одржаће се п.т-иариа седиииа Среди!1»ет одбора. У недељу 27 јуиа у дееет часова пре подие биће отварање ко« греса, а у подие одлззак делегата до спомеиика Петра Кочићг и нг гробоее бањалучких велеиздајиика из бзњалучког проиеса, где ће бити положени веиии. По подие комгрес иаставља свој рах Очекује се да ће иа кочгрес Народие одбраие стићи преко 300 делегата, који ће после

Њ. В. Нраљ нумује једном снромашном сељаку — Њ. В. Крзљ Је кумовао сиромашном сељаку ЗариЈу Сталојевићу из Петачинца. —

ПИРОТ, 21 јуиа. — (Д, Ј. изв. „Праеди";!. — У Петачиииу >е извршеиз Једиз лепз ц зз овзј кра) ретка свечаиост, на којој је учество вало иело село као и велики број гргђгнг из околине. Тогг дзиа Њ. В. Краљ куиовзо је детету сироизшног сељзкз Заријз Стаиојееића. Ка ко је Стаиојевић врло сироиашан, то се домаћииства примио г. Туизковић, учитељ из Петзчиииз са свештеиицииз и учитељииз из околине. Њ. В. Кргљг ;е згступго на крштењу пуковник г. Савић, коиандаит тр<?ћег пешадијског пукз из Пиротз. Г. Савићу су уз пут до Петзчиииа прире ћеии најсрдзчнији дочеци. По свииз селимз подигнути су слгволуии сз родољубизим изписима. Сеоске куће окићеие су цвећем и заставамг. Тгко је приређеи лочех у Одорозиимг, Искровиимг, г Петгчиици су најсвечгније дочекгли изгслгникг Њ. В. Кргл>г. У 12 часова извршеио је крштење. Чинодејствовала су четири сзештеии ка. Кум је дзо име детету Александар, пз је кумче даривго богзтим дг ровимг. После тогг гостимг је прире ђен ручак. На крзју Зарије Стаиојевић је предао дарове изасл аннху г. Сгвићу зз Њ. В. Краљииу и Њ. В. Краља. После ручкз приређеио је нз родио весеље, чиме је оез иаиифеста иија била завршена.

НОСЕТА БИВШЕМ РУСКОМ ДИКТАТОРУ 0 судбини иове епохе одлучиће привредна н социална пнтања, а не раснстичка у пилу хитлероваца о:.о - ХИТЛЕР ЈЕ ЗАДОЦНИО СА ЧИ 1ЈЈЋЕЊЕМ НЕМАЧКЕ РАСЕ ШТО ЈЕ, УОСТАЛОМ, САМО ИЗГОВОР ДА ОСТАНЕ НА ВЛАСТИ. —

МУСОЛИНИ ЈЕ БИО ПАМЕТНИЈИ: ОН ЈЕ СОЦИАЛИСТИЧКОЈ ТЕЗИ ДАО ФАШИСТИЧКУ БОЈУ. -

„АКО РУСИЈК БУДЕ ДОСПЕЛА > ОПАСНОСТ, СПРЕМАН САМ ДА ЈОЈ ПОНОВА СЛУЖИМ"-. — КАЖЕ БИВШИ ЦРВЕНИ ДИКТАТОР. —

Највише ме је иитересовало питање: какво иишљење има г. Троцки о свету сутрзшњице, о ноаој епоси, ко ја је, несуињиво нз лрагу и која ће ззмеиити даизшње тешко стзње фииансиске и прнвредие кризе.

Осннвање удрушења (1. т. т. званичннка, дневннчара н служнтеља

Једно од највећих удружења јо са да у зеиљи било је без сумње Удру жење поштанских, телеграфских и телефонских чиновника, у коие Је било зачлањено и ииже особл>е исте струке, као званичницн дневничари и служитељи. Међутим, у самом удружењу осећа I се извесна лодвојеност у погледу фуикционисања. Одавно се указа ла прека потреба да се званичпиии служитељи и дневничари одвоје, и оснују посебно Удружење, из бази своје професионалне струке; која Је и саи законодгваи предвидео. У псчетку, оснивање овога посебног удружења наишло је на велик* тешкоће, јер су члаиови били против овога издвзјања иеких функиио нера у посебио удружење. Борбз Је билг доста оштра и чак је дошлг до уззјгмног оптуживгњг између стгрог и новог удружењг. Али је ргдом г. Вујасиновића и Васиљевићз као оснивгчг, ново удружење пошло нор иалнии путеи.

Г. Ст. Вујасииовић — По тужби старога чииовничког удружења, удружење званичника и служитеља подиело је жалбу Дужгв иои савету, које је својои пресудои Бр. 39854/32. одобрило постојање Удружењз П. Т. Т. зваиичиикг и слу житељг Кргљевине Југослгвије. И сгм г. Мииистгр сгобрзћгјг, сво јим решењеи П. Т. Бр. 81558/32 год. одобрио, и наредио дг се ново удру жење мора у року од три иесеиз сао бргзити пропису стгзз 7. § 76 Чинов ннчког згконг. Следствено тоие, тре бало је да се одржи први коигрес но вог удружења. Коигрес Је одржзн иедгвно у Љубљани и том приликои изабргиа је главна управг са седиш теи у Београду. Централиа управг у Беогргду ииг у свакои бановинскои месту организовгне секиије. Нгјјгча је подружни ца у Љубљани, где излази и званич ии лист Упрзве удружењз. Недазно претседник г. Вујгсииовић био је прииљеи од стрзне Министра саобраћзјг г. Л. Рг.1ивојевића, коие је изложио све тешкоће иа које нзилази иово удружење у своме ргзвоју. Министар г. Ргдивојевић сгслушго је жеље и потребе претстгвника овога новооснованог удружења и обећао пуиу своју потпору.

(>> 1е" олрл при :8 тељство са коигреса кренути на излет по роиаиИ лепи гр<4, Босажхо, Кра )М «. '

КЊИГЕ пуиовнииа п-г Станојевића о отровним гасовима и иападнма из ваздуха иа грађансио становииштво имају све београдске књижаре.

раси и ... То је јалов посао осуђеи унапред на иеуспех. Ко зна, иожда Хитлеровои искрено верују да ће у аитропологији и зоологији нзћи ииопирггЈи ^е зз бол»и социа.гни и екоиомски иглредгк иеI уачг .ог игродг?... ! При томе се бивши д#ктатор иефи стофелски осмехује. ДАНАШЊЕ ПОЛИТИЧКО ГРУПИСАЊЕ ДРЖАВА Поставио сам и друго питање г. Троцком: — Може ли се да«гшиуи систем диктат>ра у појединим државама сма трати кзо озбил^аи ззчетгк сгсвим иовог политичког груписања народа за читаве векове или је то само пролазиа појгвг? Имг ли наде дг ће се деиокргтијг рестзурирати? — Не придајеи велику взжиост, одговорио је г. Троики, ни джтаг/рзма ни демократским режииима. Изузевши изли број професиоиглиих држзвиикг и политичзрз, нзроди, класе ргдиикг и привредне групаииЈе у свииа земљахз сзета не живе од политике. Оиај иали број политичара не иоже иаметати, ни у иа^страшиијој диктзтури, своју во .V/ већи'«ги нити иоже дуже вреиена дг зздо&ол»и, по свом реиепт;., ек>/иомске и све остгле мгтериглне потребе масз. Маса је меродзтлиа и по њеиој вољи и потребамг по.татичгри се ргвнгју, како у земљгмг диктгтург тгко и у зеиљамг леиокргтије. Без обзира нг об.гик режииа, свака влада у свету мора дгнас да се руководи у лрвои реду и скоро искључиво саио призредлим и војини интересима. И стога облик режииа ии^е толико важаи колико екоиоиска и соииалчз коиструкии]з по:=дииих држзва, као и војиа оргаиизгциЈа. ФАШИЗАМ ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ТЕШКЕ ПРИВРЕДНЕ КРИЗЕ Греше оии који оптужују фашизам, који га називају опа.^ом : јсихозом душе&но болесних д>уди 4?^ чистоти рзсе, чак ни нз?чист>*зе ро- ј пролазнои хистеријом (то воле да иан?ке и 'евре,ске не иоже више би- тврд« салоиски тсоретичЈ .ри, кзошт ј ти говора. И лгти*скз и јеврејска ј С| између осталил. и г:;'4 СфоризЈ. рзса мешзлг се са остглим рг-ама : Фашизам у И тзлији био је лри, ^ јлз за послРдњих стотииу годинз толико последица тешке лривредне и соиигл често и без реда, да ту расистичкг I не кризе и позитивнг вредчос т фгтеза престгје дг вгжи кго питгње | шизма бзш сз гледиштз соаизлизиа реалног знзчаЈг. ј иеобично је великг, већз него вредХитлер Је задоииио са чишћењеи : нс>сг леиократскл*. иетодамг остваиамзчке расе, продужује г. Троики ј реиог социалног прогрзиа у другии ватрено и са гестикулаш *јом. сж ту , европским земљамг. иема шта да учиии. То Је илаћсњс! Питгте ие хоће ли режими диктапразне слгме. Ако би Немце хтео рг , туре дуго тргјаги, дг ли је то ?ови сио да одвоји и Немие чисте расе ; аолитички пре ,/.рет изродз за в«ц.-е да стзви иа једиу, а нечисте на дру- в «с 0 ва и.та је пролз^з појгва. На то гу страи>', Неиачка би остала пуста ј ј с врло тешко одгозорити. Не би " празиа. се «/огло тврдити да ће тај систем Уосталом, иела та глула расисти-; вековииа трајати, али не иора да чка борба неизчког каииелара је сг- буде ни кратког века. Сее ззвиси мо вешт изгсвор, апеловање иа не- ■ 0П ет од привредних и соииалних ииизчку наииоиалну сентииеиталност ј тересг поједииих народа. кгко би се стекле што веће аиипгти је и то је згодаи начии да се Хит-ј ЕВРОПА СЕ НАЛАЗИ НА ПРАГУ лер и његоте тргбаити што дуже Ј НОВЕ КОНЈУНКТУРЕ одрже иг власги у Немачкој.

I/ Троцки Улитао сам бившег ратног комесара Созјетске Русије: — Мислите ли да је питање расе и радие чистоте од пресудне вгжности за претст.>;ећи раззитзк човечаиства и нове епохе, иг чијем прггу се даигс иг.тгзимо? Или )е можда важније соииглно питгње или екоиомско? Можда и војно? Г. Троики ми је одговорио: — Не, далеко сам од тога да верујеи у расистичке бајке ииогих „чи ст>-наца Ј , који би волели да стекну зелик-у попг/лариост и да се дочепају или' остзну на власти помоћу тих ззучиих, а.ти застарелих и отрцани« паро.;а. Смешно је дзизс покретгти питзње раса, кгда је то чисто аитрооолоико литање, које прилгдг нзуци, а ие по.титиии. Расе у иеломе евету су јолик ? измешаие да о

социалне и привредне групације Социалиа и привредиг опредељењг иарода и лсгједииих ве.тиких грула радиогг светг дглеко су вгжиијг зз лрестојећу ноеу епоху, него овз рзсистичка нагваждгња. Питање расе падз сасвим иза кулиса нз дангшњој позорииии живота и рада. Дангс то расно литгње мора да усту пи место техиици ргда и техниии иисли. Ргсг, уколико би је било у чистој фор-ли, иогла би да буде само леп украс и декораггијг нг овој позоркиии. То је нешто укочеио до« је соииа.тно и лривредно живљење иарода дииакичио, оно стварг исто{МЈУ- Што се тиче Хитлерове раоистичке политике, морам да укажем и на то

Садања тешка привредиг и фииаисиока криза ускоро ће иииути, без ј обзира иа облик владавине у поједииим земљзмг. Европг се ^глазииа прггу нове економске ере: нове коитуиктуре. Она неће бити толико сјајмз као итто се многи надају, аии опште стање у Европи том коијуиктурои неће миого побољшати. После те новије кои) унктуре, ко зна, иеће .ти понова доћи до новога ратг и опет новије кризе... Тај „циркулус виииозус - трајаће сге дотле док Европа б>де огако лоиепана на игње и веће држгве. као што је данас Огромио преиму ћ ство Сједињених Америчких Држзва иад Европом крије се баш у томе што су безброј иа.чих савезних држаег ујединило и иступа кзо целииа. Зато су Америкзнии п -стали најботатнји нзрод на св ету, з у будуће

да је ои гЈОкушао да имитира, прилич I они ће биги главии кредитор европ но бедио и неуспело, ргсистичке по- ских нзрода. крете лзтинских рзса. Највише се нарввио, угледзо нз Мусолиниа.

Али Муоо.тини је пгметнији од Хитлерг. Ои је жжренуо питање чистоте латинске рзсе, а.ти је то упогребио само као згодно оружје зз борбу, зз долзззк нз власт. При томе је Муеолиии остао веран доктриЧЈ9М1 немачких соииалиста и јеврејском соии а ли сгичкои теоретичару Мгрксу, користећи се њиховим мудрим лредвиђањимг. Ои је оствгрио сЈајиу идеју државиот соииализмг, дагући сво'о1 сопиалиоч борби боту фзтпизма. То је билз колосална тзктика за згвгравзње каииталистг. ко;и нати соци ализзм никада не би усвојио, али Мусолини ии га је ипак сервирао, гарниргн фашистичким ргситичким паролгма! Хитлер ните сопиалист. Он лзиас. у двадегетом веку, хоће да пркоси истори^и и приролиом току доггђаја и жели да зггстзви соииал«<у дииамику живота. Он за:.*стзвљз и иапредзк иивилнзације, чиии и друге крулие грешке само „дз би ое вратио

Паиевр'Л1а је потребна свим европ ским иародимг, али више по коицепцији Бриаиовој, иего Калергиевој, Бриаи је имао ииого социзлног осећања и у своју концепиију федеративног уређења Европе уиео је јзку соииалну ноту. Калергиу би била по требна Паневропа да се ве.гико« поседу и европском плеиству пружи већа гараитијз зз просперитет... КАД РУСИЈА БУДЕ ЗВАЛА-. 0 Русији г. Троики нерздо говори. Видим дз је о овему што се у Европи доггђа најтачније * обавештен, али ту тему не жели да додирује, Ипак, г. Тропки ии уз благ осиех кзже: — Ак 0 Русијз 6%'де лоспелз у опзсиост, спремаи сзм дз јој поновз слу жим, да јо1 се сзв ставим нз рзсположење... То ии је дужност, морзлнз д-ужиост, коју ми налаже иоја улога у прошлосги... Загим г. Троики прича како ће се ускоро олет интеисивније бавити новингрским и публицистичким радом.