Pravda, 22. 06. 1933., S. 4

I

С1РАНА 4

ПРЛВДА, 22 ЈУН 10М ГОДИНЕ

БРОЈ 10.282

ВАРОШКИ СУД

Суђење 84-годишњој аарици оптуженој да је наговорипа Добросава Стеваиовића да јој убије снаху

Прошле године у авгусгу изаалаЈЛО је вел>»ко кнте1){>сова11>с у јааности убиотво Станице Савић, Невабџи ке, која -е становала у улици Војнслава Ил>.ћа. Убиство је било врло еагонетно. Једног јутра, почетком ав густа, нађсиа је заклана Стаиица Са»ић. Како је и ко изнршмо злочмн о«нје се зн^ло, јер убица нкје остаоио иккаква трага. Власти су одмах почеле да трага ју, ади се лако ■није могло уКм у чраг убици. Суседи оу нагађали ко може бити извршилац тако свирелог убиства. Ј сдјги су говорили да јс Станицу убио «еки сељак, али «1ису могли дати тачан онис; друг«, пак, говорили су да су видели како «од Стамице долазе разии људи. Вла сти, наравно, »гиоу могле много да се ослоне на тако неоигурне исказе м повеле су истрагу на оонову раз вгих чнњетгнца које су им стајале ма расположењу. И најзад, после овестране н при'лично комттлнковане нстраге, као кривци су означени Добросав Стева(новић, Божндар, Зорка н Боонлжа Савић. НАГОВАРАЛА ЈЕ ЈОШ ЈЕДНОГ ЧОВЕКА НА УБИСТВО Заннмл»иво је из ооггужлпше вндети гозадину убиства. Она је, углавном, у овоме. Убнјена Станица Савић била је снаха оптужене Бооиљке Савић, којој >е сада 84 годнна. Она је имала удовичко уживање од овог покојног мужа, оина оптужеаге Бооиљке. Бооиљка је, вели се, хтела на неки иачкн да доће до тог удовичког .ужнвања овоје онахе и зато наговорила Добросава Стевановића да ;је убије, обећавши му и »мови«оку корист. Оптужница истнче и једну другу чињеницу, а то је да је Бооиљ ка и раније, на неколико месеца гере убисггва, наговарала Милојка Догаинћа да убије Станицу, ат он ннје хтео да пристане, иако му је обећава-на матсријална награда. Сућење, које је два пута одлата«о, одржано је данас пре подне у првом одељењу Окружног суда за град Београд. Колегиум су сачињавали г. г. Миливоје ВсљовиЋ, Милутии Мрваљевић, Угл.еша Ма1>ја«овнћ, Даијан Трифуновић, и Владтгир Александровић са деловоћом г. Новаковнћем. Тужбу државнот тужиоиа заступао је замсник г. Милат Или1?. 'Опгужене су брамил« адвчжати г С ј Т јс Царевић и Солаковић. Пошто су у судницу пуштени свс|доци и публика, из притвора су изведени оптужени. Старицу Босиљку, која је сасвим оронула здравља н изнездогла, води под руку оптужеиа Зорка Саоић, двадесетшестогодншња жена. Добросав Светановкћ је човек тридесетих година, добро развнје«, у лепом сељачком оделу, а Божкдар Савић је доведен из казне лиуг завода Забела, где се налази на издржавању казне од три године строгог затвора. Он јс кажњен за учесништво у јелном убиству извршеном пре неколнко година. Претседавајући г. Вељовић узео јс гонералкје од оптужених, опомешуо сведоке на аветињу заклетве и саопштио им да чекају у ходнику, а ватим је државни тужилац прочитао оптужиицу. Прво је саслушав Добросав Стевановић, који изјављује да се не осећа кривим, јер нкје извршио дело које му ставља на терет државна тужба. Прича да је долазио у Београд ради продаје својих јабука. — Прво сам дошао на Зелени Венац, црича, а после у Краља Александра улицу... — Што да идеш у Александрову улицу? чуди се прстседавајући. — Илгересовало ме да видим Бео град. Тамо се срео са Станицом. Она га је питала како је на њеиом има1*»у у/^елу, а нарочито о некој погибији, о-којој је слушала. — Рскао сам јој, наставља оптужени, да је погинуо Божилар Стојановић и да га је убио Божидар Савић (лруги оптужени). Говорила ми је да је намеравала ла иде у село и сазна ко је погинуо. Оптужени објашњава да је са Станицом разговарао и о продаји своје ракије коју је донсо поред 1абука у Београд. Она му јс обећзла да ће наћи купна који ће узети ракију по десет динара литар. То се оптуженом свидело, јер је уопут продао око Зоо литара по пет динара. — Станица ми је. кад сам дошао к њо), причала да јој трсба 80 динара за пенцета. Рскао сам јој да јој новац не могу позајмити, али ако хоће за пут даћу Јој сто линара. Хтела је да иде своме брату у Аранћеловац. На питаџ^е претседавајућег да ли Је, кад је долазио Станици, био ггрисутан и њен муж, сведок одговара ла је био ту ,,неки чича", али ни1е днао ко је он. — Питао сам је ко је тај чозек, а она ми је одговорила: „Ма, то је Иој чича". Пошто је надугачко и нашироко Лсггричао како јс провео два дана у Београду и одбио ла је он убица, претседавајући му је прочитао саслушање дато код истражног судије. На саслушању јс оптужени изја-

вио да лично није познапао Станнцу. Видео је на два мессца пре убпства V Аранћсловцу, када јс била дошла ради равнања око имања. Зна да је била удата у Клањевцу за сина Босиљкиног и да је Босиљка била наслсдник, а Станица имала уловичко уживање. Станица се, нз-

Оптужени Добросав Стевановић

Оптужена Босиљка Савић

Оптужена Зорка Савић јавио је, парничила са Босиљком око имања. На саслушању је такође изјавио да се срео са Станицом па улици и да јој је рекао да пође у село, јер је зову њени рођаци због имања. Додао }е да су га они за то и послали. После тога саслушан је Божидар Савић. Он такоће не признаје дело, правдајући се да није нккога наговарао на убиство. — Зашто те онда терети Милојко Догањић? — пита судија. — Из мржње. Адвокат г. ЦаревиЂ питао је оптуженога да ли се кадгод састајао са Милојком. — Никада, каже оптужени. — У тучи у којој си ти нсхотице убио човека, наставља г. Царевић, да ли је учествовао и Милојко. — Био је и он на протнвној страни. Државни тужилац поводом тога примећује да убиство није нехотично, чим је оптужсни био осуђен на три године робије. Због тога адвокат г. Соколовић додаје да на лешу убијеног није нађена излазна рана од метра и да отац убијенога и сада, док је оптужени на робији, обрађује његово имање. Оптужена Зорка Савкћ, жена оптуженог Божидара, не признаје да је наговарала Стевановкћа да убије Стаиицу. — Може да каже ко пгга хоће, али Бог зна. — Зашто те терети Милојко? — Они су мене тукли, а о«н је у служби и код противис стране, код бабкних проткпнкка. Мсни Станица «<кје иишта ометала. Затим је, помоћу Зоркнном, уведена у судницу Бооилжа Савић. Она стаје пред судиски сто, одбкјајућ« да седне. Мало је наглува. Говори доста јако и разговет«о, и поред сво је осамдесет четири године. — Јеси ли ти наговарала Стевановкћа да убкје Станицу? — Нисам, гооподо, душе ии. — Шта ти је била Станица? Жквела је са мојкм онном петшест година лобро. Али после се заљубнла у другог. Хтео је мој оин

јда је убије, али ја му нисам лала... — Добро то, него јеси ли наговарала Милојка да убије Станицу? — Јок, брате, душе ми. То све тако иде... да Бог да му се затвориле очи ко ме доведе под моју старост да се мучим по апсу. Никад нисам била у завадн са Станицом, нсго то све душмани урадише... све ти казујем, иа што се могу заклеги. — Да ли ти је Добросав што дуговао? — Не могу «ишта ла ректем, треба умрети. Потом се приступило саслушању свсдока. Првн сведок г. Миодраг Јовановић, полициски писар, који је врнгно увиђај, каже да је наша Ставршио увиђај, каже да јс нашао Стакицу заклану у њеној кућн. Примстио је траг крви и идући за трагом дошао до једне пољаиице. На том месту видео је локву крви у пречнику око двадесет сантиметара. Крв је земља већ била уинла, али се познавала. Саслушанн су и остали сведоци, па је прстрсс преки!гут с тим да се иастави сутра у 8 часова пре подне.

Пресуца комунистима из Сповсначне у Државном суду

У Државно-м суду за заштиту државе изречена је данас гфе подне прссуда ком-укистима из Словеначке, којкма је одржано суђење 16 и 17 овог месеца. Пресуду је саопштно претседавају^ги г. Драгутшг Бубањ, кагациони судија. Антон Бајец осуђен је «а три године робкје и на пстогодишнун губитак чаоиих права. Петра Курета Државож суд осудио је на четири године робкје и на губитак чаоггих права у трајању пет годкна. Јосип Бслтрам и Фрања Јеглнћ, старкји малолетници, осуђеаги су на по три годкне строгог затвора, а Томаш Брејц на осамнаест месеца робнје. БреЈЦ је осуђен и на петогодишњи губитак чаоних права. Алојзија Белтрама осудио је Државни суд за заштиту државе на шест месеца строгог затвора. Ива/н Мезгец је ослобођен.

Летовање Соколсног друштва Београд 1 у Селцима

Овогодишње летовање Соколоког друштва Београд 1 одржаће се у Селцима на нашем северном Јадрану, недалеко од Сушака и Цриквенине. Друштво врши све пркпреме за лепо и успешно летовање. Успех је обезбеђен и самкм тим што ће се летовање одржати у ретко лепом и погодном крају кој« одговара свима условима за то. Стога се позквају ови члаиови, чла нице, нараштај и деца, који желе да иду на ово летовање да се одмах пријаве, а најдаље до 3 јула. На доц није пријаве неће се моћи друштво обзиратн ако буде попуњен број потребан за одржавање летовања. На летовање могу поћ« они чланови, чланице, нараштај и деца жоји су у лруштву провели најмање 6 месеци. За остала обавештења и услове трбба се обратитл на ниже означену адресу. Укупаи трошак за појединца износи 650 динара заједно с путо-м. Новац се може положкги и одвојено сд пријаве а најдаље у гшемену од 1—3 јула док пријаве трсба поднети што пре, пошто првенство имају они који се раније јаве. Пријаве и новац пркма друштвени чиновник који се налаз« свакодневно у друштвеној канцелариј« у Кнез Ми летиној ул. 24 од 1в—21 час, а коме се треба обратити и за сва обавештења и услове. Дан полаока «а летовање одред«ће се накнадно, а биће, опакако, између 10 и 15 јула.

Купили погребну спрему за жнва човена

ПРОКУПЉЕ, 21 јун. — (В. Рал. изв. „Правди"). — Прокупачки трговац г. Душан Митић примио Јс један телеграм тужне садржинс: г. Мирослав Митић, његов брат, трговац у Пироту, јављао му је ла је умро њихов трећи брат Ђорђе, сарач ки радјнкк у Сврљигу. Г. Мирослав Митић пре тога обавештен је о смрти Ђорђа такође тслеграмом. Телсграм је био потписан именом Велимир. Иако ово име г. Мирославу Митићу није познато, он није посумњао у истинитост салржине телеграма и обавестио брата, који жипи у Проку пљу. Ова) је око поноћи пробудио воскара, купио свећу, обукао црнину и крснуо за Сврљиг. На нишкој желсз ничкој станици пашао се са братом из ЈЛирота и сестром г-ђом Дссанком Илић. Сузних очију крснули су даље. У Сврл>кгу су наишли на бра та.... живог и здравог. Г. Ђорђс Ми тић, мислило сс у првом тренуткуда јс мртвачки покров донет за неког другог. Убрзо сј>с се објаснило. Ви дело се да су г. г. Митићи постали жртве неукусне шале.

КРОЗ ИСТОРИЈУ НАЈСТАРИЈЕГ СРПСКОГ ПРОСВЕТНОГ ЗАВОДА Кзрловачка гимназнја

У ПРОШЛОСТИ И ДАНАС. —

Сремски Карловии, јуна. Тачно је једном приликом речено ла су Карловци, они прави Карловци за које зна историја — само она| дсо, који сачињава пијаца. Ту на кар ловачкој пијаци је чнгава прошлост овс паланкс, тако вслика и светла. Ту је Патријаршијски лвор „најрепрезснтагипнији дом који има Војво дина", особите лепоте, иарађсн у кли сичном стилу осамнаестог века, згра да Народних фондова, која је исто тако у класичном стилу, а позната је тимс што су у њој олржана три нсториски важна сабора: саоор 1861 године и сабор ол 1864—66. За тим Богословски семинар који „прет ставља покушај да сс створи нешто ново н иационално што би се осла њало на срслњевековну традицију" Саборна црква, која је у стилу ба рока и најзад карловачка гимназиЈа, лело псштанског архитекте Парто« ша, а за коју јс г. Милан Кашанин рскао: „Зграла заслужује велику пажњу иарочито по богатој спољној декорацији, по монументалном улазу који ссћа па романске порталс, по засведеним прозорима који су окићени орнаментима од средње вековних мотива, по дугим витким стубовима, венцнма и иркатура ма на главној фасади". Још у почстку осамнасстог века, на молбу митрополита Мојсија Пегровића, дошао је у Сремскс Карловне руски учитељ Максим Суворов. Домео је „Буквар" Теофана Про коповчкћа и граматику Мелентија Смотрицког. Одмак је, 1726 годкне ооновао „Слав-јанску школу", која је била кратког века. Суворов није имао никаквог уопеха и после смрти митрополита Мојсија, вратио се понкжсн и увређен у Русију. Петров<ићев наследник, митрополит Вкћентије Јовановкћ, замолио је опет руоки синод да му пошаље неколкко учитеља. 1733 годкне долази из Русије седам „магистера", всћином студената кијевскс духовне академкјс, међу којима је био најпознатији Емануило Козачиноки. Исте, 1733 годкне, основали су они „Латкноку школу". Козачкнски је нарочито важан по томе што је он, по угледу на пнсце у Р у сији, написао трагеднју о смрти цара Уроша Петог коју је он исте годкне приказивао са својкм ђацимл. То је уопште и прва позоришна прег става код нас Срба од које се, баш ове године, навршава равно две стоткне година. Ова школа Емануела КоЗачкноког била је, као и она претходна, зле среће и усгкоро је затворена. Од тога доба па све до 1790 годкне, до осигивања карловачкс гкмназкје, у Карловцима су постојале саЈио повре мено «еке школе, које су врло често проккдане. 1790 годкне Стеван Стратимировић постао је карловачкн митрополит. Он је радио да Карловци, а тиме и читаво Српство, добијау једну гим назију. И у томе јс успео. Обратио се богатом карловачком грађанину Димитрију Анастаснјевићу Сабову и замолио га да завешта извесну суму новаца за оснивањс једне више гим назнје. Племенити Сабов предао је одмах митрополиту 20.000 форината у циљу оснивања фонда за подизање гимназнје. И други карловачки грађани пошли су племенитим приме ром овог изврсног човека и скупили између себе готово исти износ. Тако је већ 1791 године била саграђена стара карловачка гимназија. Врховну угграву над гнмназијом повсрио је Са бов мнтрополиту, патронату и стара тељству. Ова врста управе остала јс ове до Светског рата, када је гимна зија ггрешла у државне руке. За днректоре и професоре бирани су нај бољи и наЈспремнији људи. Први ди рсктор и професор био је Јован Грос, кога је наследио Словак Андрија Вол1ги. Познати су још стари дирсктори: Румкја, Павле Магда и Јаков Гсрчић, за чије је време карловачка гимназија имала научну основу и чији је ђак био наш велики песник Бранко Радичевић. За напредак, који је одмах у своме почетку показала карловачка гимназија, при пала највећа заслуга митрополиту Стратимировићу. У почетку настагмги језици у гимназЈИЈи били су латински и немачки, као је то било и у лругим гимназијама онога доба. Гимназија је морала бнти два пута затварана и то 1795/0 због кугс и 1848/9 због револуције. Од 1862/3 годкне у гимназнји се по клања много већа пажња и матсрњем језику, коЈ« Је тала постао наставни језик за све предмете. Раније је гимназија имала свега шест разреда, а од те годкне уводи се и ссдми, а убрзо и осми разред. Наставници су сада стручњаци само за један прсдмет. У то време био је ди ректор Јован Пантелић. а професор грчког језика био је потоњи српски патрнјарх и велкки гимназнскн добротвор Герман Анђелић. Тадашњи патријарх Јосиф Рајачић даровао је гимназији 1о.о0п форината и тиме је углавном омогућио овај прелаз на осам гимназиских разреда. Патријарх Рајачић је 1800 годинс наредио ла се свакс годкне о Светом Сави држс школске свечаности у гимназиској згради, заједно са освећењем во лиис. Он јс слао професоре у Бсч да сс тамо усавршавају и ла као потпуно сЈфемни и способни врше профосороку службу у карловачкој гимназији. Карловачки профссор Словснац Лука Зима, истакао сс као

необично спреман професор « добар књижевник. У то доба радио је на краловачкој гимназији и „отац српскс историје", Иларион Руварап. 1873 годкне добила је гимназкја право држан.а испита зрслОстн. 1390 годинс срушсна јс стара гимназикка зграла и подигнута је нова. То је та гимназија која и данас ПОСТ01И, а која јс саграђена из задужбине браће Анђелића. Управо, са градио ју је митровачки прота Стсван Анђслић, изв[)шујући тимс аманст свога брата Германа, српоког па три|арха. И данас стоји још изнад главног улаза, на/писано великим испупченим слопима: „Браћа Анћелићи српском наролу". Као што је рани|е речсно, зграду је подигао пештански архитект Партош. Салашња гим назије је архитектонски наЈЗначајни ја грађевина Карловаца. .У новије времс били су директори карлоначке гимназије Стеван Лазић, ВасилиЈе Вујић и познати наш педагог и |авни радник г. Радивој Врховац, прстседник Матиие српскс. Кроз карловачку гимнази|у прошло је до данас много хиљада ђака из свих крајсва наше ломовине. Мсђу бившим карловачким ђацима било их |е много који су доцније заузели врло велике положаје, истакавши се нарочито на просветном пољу. Во|вода Стеван Шупљикац, Павло Соларић, Ђорђс Магарашевић, Јо ван Хаџић-Светић, Тодор Павловић, Јован Суботић, Ђ. Малетић, Сима Милутиновић, Браико Раличевнћ Ми лован Видаковић, Иларион, Коста и Димитрик* Руварац, Јован Бошковић, Ђ. Натошевић, Илија ОкругићСремац, Паја Марковић Адамов, Ми лан Булисављевић и многи други. После Светског рата, карловачка гимназија је сведена на облик осталих гимназија у земл.и. Она је поста ла реална гимназија. Њеи салашњн директор г. Вслимир Стефановић стара се и бркне својски да гимназија и дал>е задржи свој стари углед. Ова гимназија Је готово читав један и по вск васпитавалЈ млада српска по кољења. Она је златним словима урезала својс име у културно-просвстни летопис нашег нарола. Б—ић Дпотекар Кузнецов пцоглашен је за неуцачуншог — Заступник приватне тужбе г. ДимитриЈевић и Државнн тужилац г. Донић олустали од тужбе. —

НИШ, 21 јун. — (Н. изв. „Правди"). — Већ пуне две године Нишкн окружни суд бавио се случајем Александра Кузнецова, апотекара из Сврл,ига, којн је убио др. Стевана Михаиловића-Пархуменка. Претреси су заказивани, прекидани, Кузнецов јс упућиван у душевне болнице, пошто је одбрана нспрестано тврлила да је оптужени душевно нездрав. Најзад, јуче је одржано послелње суђење апотекару Кузнецову, пошто је Главни санитстски савет дао сво|е мишљењс, по комс је Алкесандар Ку знецов неурачунл.ив. Сва суђења Ку знеиову су била врло узбудљива због многобројних испада Кузнецова, који је нападао и Суд, и заступнике приватне тужбс, као и поједине новинаре. Чак је на Једиом претрссу физички напао дописника јсдног листа. Интереоовање за све претрссе било је арло велико, јер су и убијени лр. Михаиловић и Кузнецов овде познати. И овај претрес је прнвукао многобројну лУблику. Још у почетку претреса дошло је до оштрог сукоба између оптуженог Кузнсцова и заступннка приватне тужбе адвоката г. Р. Димитријевића, због чсга Је г. Димитријевић одустао од своје тужбе. Како је Главни сантетски савет дао мишљење да је Кузнецов душевно неурачунљив, и државни тужилац г. Љубиша Донић олустао је од своје оптужнице. Затим се Суд повукао на већање, после кога је саопштио пресуду. Апотекар Кузнепов ослобођен је. Пре сулом се Кузнецов упућуГе на лечење у Стењевачку душовну болницу. Пресуда |е извршна. и Кузнецов ћс гоком ове нсдољс бити спроведен за Стењевац. Испраћај начелнина г. Гојна Ружића у Новом Пазару НОВИ ПАЗАР, 21 јун. — (Љ. Ј. нзв. „Правди"). — У хотелу „Вукосавл>свић" приређен Јс свечан баикст у част испраћаја досадањег начелника Срсзд лежевског г. Гојка Ружића, којн је премештеи за Чачак. На банксту Је учествовало, поред чиновииштва, и грађанство. У здравицама су пожелсли г. Ружићу срећан пут г. г. Леои Бакар, трговац, Богољуб Лађимнћ, члан општинског сула, др. Бахул.ин, општкнски лскар Димитрије Ђукић, фотограф и дру ги. Начелнкк г. Ружић Је изјавио говорницима и присутннма своју за.чвалност на пажњи и сутрадан, срдачно испраћен, от>.утовао иа своју иову дужност.