Pravda, 22. 06. 1933., S. 6

СТРАНА в

ПРАВДА, 22 ЈУН 1933 ГОДИНЕ

БРОЈ 10.282

Како су живели Срби у бившој Маџарској

Г 1 Острогун је г. 1бМ само помоћу изиарчжог исторнчара Дудаша. Ист# Сроа за>зет, по отвореном прнзнању историчар доста је објектнван, те вели „да су Срби у царској војсц« увек били употребљени. Подаци показују да их верност према престолу у овим столећима. тако исто каракте рише, као и после и свагда". (Историја Срба у Бачкој и Банату у 16 и 17 столећу стр. 24). Годкне 1618 нзбио је европски верски рат; па су Срби и том приликом - "уСгтали верки аустриском цар>', који 1е после тога дал>е го«ио као г шизматике" и наметао им >"нију са римским папом. У битци код Лкцена (1632) и Нердлингена (1634) било је само у дивизији Исоланија, царског генерала, пре ко 10 хиљада Срба. Тако су Срби у великнм бројевима учествовали у велккој битцн код Сант-Готхарда (1664). Авг. 18 г. 1691 потуче баденски војвода, Људовит, Турке код Сланкамена. Ово је била нвјкрвзвија битка 17 века. А године 1697 (11 септембра) потуче принц Евгеније СавоЈ ски Турке до ноге код Сенте. У свима овим бнткама %-чествова.та су Срби у великим бројевима и јуиачки су се борилн. У тако званом Ракоци јевом устанку изншао је гроф Хербенштајн са 10.000 Срба у суорет Мацарима, па их је потпуно потукао. А у бнтци код Жнбо-а (11 септембра 1:05). би оотучен Ракоци савршено. Судбин\' ове бктке су једкно Срби од.тучили, као што сам Дудаш признаје. Далеко би нас одвело од нашег задатка када бисмо и даље набрајали сва велнка дела и све велике жртве српског народа у Угарској. Па и један тако тендекциозан историчар као што је Аради у својој великој историји признаје да је за време Ракоиијезог устанка (1703—1711), изгннуло преко 120.00 Срба. Али исти Аради у истом свом великог историском де лу вели да су Срби „обични бегунци, ко>и ннсу дошли на познв цара Леополдл Првог, већ су се „наметли" (стр. 515). Леополд Први (1657—1706) и његово-зреме је за нас не само стога знамекито што тада пада она највећа сеоба Срба од године 1690 под патри јархом Арсенијем Трећим, већ и сто га што од тада почињу тешке муке и многа страдања српског народа у Аустрији и Угарској. Леополд Први беше у строгом католичком духу образозан; беше целог свог живота в«цџе свештеник него владар. Коруппија. која је владала за његово време у држави и финансијама, тако је иста била у целој Европи злогласна, као што је била уопигте позната вели ка глупост и неспособност његових саветника. Нани, млетачки посланнк писао је г. 1658 својој влади да је ве ћина дворских саветкнка на бечком двор>' тако неизмерно глупа, „да се с њима ки о најобкчнијим сзакидашњим стварима не може разумно говорити". Како на двору, тако и у држави глав«у реч водили су католички свештеници. оообито језуите, а лре свега сам кардинал гроф Колонић. Насилно ширење като.тичке вере било је на дневном реду. Тако је на пример гроф Надажди, који је и сам тек скоро примио католкчку веру, насидно пркзео 40.000 својкх јобаћа ка толичкој цркви. А примас (арцибискуп) Селепчењн током четнри године око 60 хиљада; епископ Баршањи око 7600; језуите пак преко 15.000 за католичку цркву. 1689 избио је изнова рат. у који се уплела цела Европа. С једне се стране оатовало протнв Турака, а с друге стране против Фрзнцуске. У тако тешким приликама бечки двор је био пр&чоран да тражн нове савезнике. На1блнже и најприродније је било обратиги се на балканске народе, а пре свега на Србе. Преко Ђурђа Бг>анковића уопео је цар да задобије наклоност и помоћ пећког патријарха Арсенија Трећег Чарно.квића, и при воти гз да се пресели у Угарску, обећа&ши му потпуну слободу вере и многе друге повластице. Истог Ђ. Бракковнћа после тога цар је тиме наградио што га је држао у затвору преко 22 године, где је најзад 17 септембра 1711. у Хебу и умро. а цар Је изјавио: пЈћЛ шаП ЈесЛ, 5е<ј 5Јс гаИо $1а1и5 ехро5еЈ4. (Није учинио ннкзкво зло. али је тако захтевао интерес државе). Срби су, на молбу и позив бечког цара. прешли у Угарску и то рег тодит расИ (по уговору). То беше, дакле, склопљен уговор са обавезама и цпавима за обе странке, као што су показали Г. Гершић. А. Протић и Ми.тутин Јакшнћ против Швикера, Арагија и Секгкларија. Цар није ништа поклонио српском народу рег тос!ит ?га1шкит, већ рег тодит рас{ј, као што н сам Бартенштанј, царев иикистар, вели, да се царске привилегије, дате српском народу, засни вају не »1и1и!о опегобос. већ »VI рас1Ј». Али аустрнски двор није жалио обећања када се налазио у невољи. а најмање је одржавао дату реч. Јер, као што вели Пико, Леополд I ,.не беше тврд на речима; он у томе бејаше као сви они који не мисле одржати своја обећања"! Годкне 1703 подигао је Фрања Ракоии Други своју усташку застазу против цара. Још исте године из Сегеднна. а идуће из Диосела и Ђенћеша, упутио Је прокламацију српском на-роду и патријарху Арсени:у Трећем, позивајуКи кх да му се придру.ке ч да зајезчички стресу аустри

доследан и одржао свогу дату р?ч цару верно н савесно. Знаменнт миннстар цара Јосифа Друтог, Бартенштајн, велн у својој споменнци, упућеној цару о заслугама српског нзрода.... , јо « Л € су траја.ти унутзрњ^ немири V Маузрској, то јест у год. 1526—1711 били су Срби >*век пењени због својих огромних заслуга које су стек.тн за зисоки дом". Леополдови наследници тако исго високо су ценили српски народ, алн су тим мање поштовали своју царс.чу реч. Док су им Срби би.ти потребчи дволично обећање ни>је се нималЈ штедило; а.ти чим |е минула опасност, српска бедна раја била је предата на милост и самовољу утарокчх племића. Године 1688 основана је т. зз. „пео-адшбИса соттјббјо" под председништвом кардинала и >тарск јг примаса грофа Колонкћа. Задатак озе комиснје оио је да утврди где је чији посед лежао пре турске окупације. Док су Срби своју крв потоком проливали, дотле је мацарска властеоска господштина побегла у горњу Угарску и Аустрију; али када \г био већ добар део Угарске, а особито цео Банат и Војводина ослобођена српском крвљу, тада су лаккм корацима похитали феудални господзри и приказали своје донационе днпломе и отрцане пергаменте, па су тражили тућом крвљу искупл»е:чг своје поседе". „Реците ми" — пита Стеваи Новаковкћ — „зар нису скоро сви племићи, када су Турци преплавили Славонију и Банат, напустили своје поседе и спасавали се по разнкм крајезима Угарске? Ко је после њнховог бегства бранио ове провинцнје? Зар нису то чнни.ти Раци и Власи! И ко је највише допрннео ослобођењу овкх крајева, зацело Рацн!" Да је ново-агквнстика комискја испунила молбу сваког феудалног господара, само по себи се разуме. И нехотице падају нам на ум вне речи једног изврсног немачког историчара, Струве-а, којима је тако лепо н управо класично оцртао те феудалне господаре. „Ако гснтамо, ко су ти феудални господари у Аустрији, Чешкој и Угарској, ево одговора: то су потомци оних џелата и поповсккх слугу, чијом помоћу су цареви Фердкнанд Други, Фердинанд Трећи, односно Леополд Првн, Карло Шести и Марија Терезија ове провишхије довели у стање најдубљег понижења. Верска прогонства, издајства, убиства и подле услуге сваке врсте јесу титуле, на основу којих еу они поста.ти господари на-јлепших провинцкја аустриске монарх!ије. То су унучад оних монополиста и камаралиста, кзји су до својих некзмерних богатстава дошли преваром, крађом и пљачком. Зацело, од сзију племкћа широког света аустриски племићи имају најмање разлога да се поносе сзојом прошлошћу". (Општа историја света 11 стр. 253). Када је 18 октобра 1716 г. принц Езгенкје од Савоје ушао у ослобођени грал Темишвар нашао је у њему „неколико Раца, Влаха и Јевреја". Али када се отпочело са утврђивањем овог истог града и сређнвањем целе околине, тада није смео у граду остати ни један „шизматик" (т.ј. православан). Један ротулус (т. ј. званнчни цкркулар) од г. 1762 гласи овако: „Дворски савет (у Бечу) наређује Администрацији (у Темишвару) да у новоосвојеним покрајинама не пркма другу нацију, која није римокатоличке вере". А једна друга наредба од 27 маЈа 1753 од речи до речи овако налаже: „Ад-минисграцкја (нз Темишвара) на1>еђује чанадском епископу Енгл-у да се циркуларнкм писмом јави сзуда, како се у чисто ркмокатоличким местима не сме ни један шкзматик (православан) сахранити". Проклети и презрени „шизматкци" ниоу имали места ни у граду внше, ни мкра по селима; али када су за одбрану Баната успостављене регуларне чете, тада су њмхово језгро сачињавали опет Срби, као што то вели и сам Швикер у својој нсторији (стр. 300). Темишвар још није био добро очишћен од Т>рака, када је 1717 основао цар Карло Шести у Темкшвару језуитску колегнју, која се прославила тиме што је неуморно и насилно ширила католичку веру међу „шизматицима", та иста колегнја — све у славу божју — и у име културе 1728 г. дала је спалити у Сегедину на ломачи шест „врача", међу којнма ;е био и један изнемогли, бедни старац од 80 година! (Ло Швикеру л. ц. 328). Затим се почело живо радиги на католичењу и колонизацији ових новоосвојених крајева. То велико дело стало је бечки двор преко 7 милиона форкната, за оно време управо баонословиа свота. У исто вреие досељено је у ове крајеве око 60 хиљада Немаца (Швикер 455). Са озом „инпопулацијом" упоредо живо се радило и на насилном ширсњу католичке вере. Православни сзештеници, који нису хтели примити наметнуту унију са римским папом, бачени су у тамницу, где су многи бедно умрли од глади и невоље. Игуман манастира Лепавине паде једног дана на прату своје цркве, убкјен куршумом. А генерал Петације — верни слута језуитског иријора, даде да се ишибају упорни свештеници (Пико). „Каноник Мајер моли .Адмннистрацкју (у Темкшвару) да се на надлежном месту издејствује ка

поповн сметали нзасланкм мисионаркма, који треба да придобију „Раце". Али дело „свете Уније" са пзпом кпак ни : е чапрсдовало. Сам мкнисгар Бартенштајн био је уверен да )е стање српског народа у аустро-угарској монархији било бедно и јадно; шта више, он вели да су Срби много бол»е живели под Турцкма него под хришћанском владом бечког цзра. Он отворено и до словца овзко пише: „Од Турака Срби нксу били опречаванн у вршењу својих верских дужности... Из овог је јасно да они ннкада не би били наттустили своје имање и своје поседе, нити би се излагали великим опасностима да су м ј гли знати и веровати како ће нм од стране хришћансккх владара битч забрањено све оно што су под Турцнма мирно уживали". Тако аустриски министзр Дартенштајн! Мацарски феудални гошодари л даље су стално прогањани и кињили омрзнуте „Раце". Сам Јис1ех Сипас изјавио је г. 1741 у магнатској седаици да Буднм неће ваљати „за престоницу краља све докле озде жизе ти „рацки лупежи" (р1еђб га$аапа Јаих)! А то су пак потомци онкх истих „раца" који су ослободиди Будим од Турака! Какво је биао стање српског народа у овим временкма најбоље нам сведочи око.тност што оу г. 1752, за време царице Марије Терезије, око 100 000 огорчених Срба напустилч своја огњишта и преселили се у Русију. Др. Владимир Марган

Четврта изложба Удружења ликовншг уметиииа Моравске бановине — о: :о — АНАТОЛИЈЕ БАЈЕВ, ПЕТАР ДАНИЧИЋ, ВАСИЛИЈЕ РУДОНОВСКИ, ЕВГЕНИЈЕ ЛАПТЕВ, ИВАН ЛУКОМСКИ, СВЕТ. ЖОРИЋ. о: :оКРУПЈЕВАЦ, 21 ју-нз. I Бајев воли предвечерје. Он осећа

Четврта изложба слнкара из Моравске бановине, отворена овде У Крушевцу пре некодико дана, доказује да сликарска уметност стварана по мањим местнма није заостала, већ је, напротнв благодарећи из ванрелним лепотама природе, реално, проникнуто и мајсторски изражеиа.

Бајев: Коритари Најбол>е резултате од свих излата ча показује Бајев. Његова платна хармонично су и вепгто распоређена. Његове боје су у фнним прелазима, нежне за око.

— ИЗЈАВЕ Г. ДР. СРКУЉА. о::о ВИСОКИ ДЕЧАНИ, 21 јуна. — Мннистар грађевина г. др. Стјепан Сркуљ на своме инспекционом путовању по Врбаској, Савској, Приморској и Зетској бановинама стигзо је у манастир Високе Дечане, где је био љубазан да Вашем доттиснику изложи своје утиске добијене приликом овог путовања. У дужем разговору, г. др. Сркуљ са одушевљењем је истицао лепоте Високнх Де1а — овог најлепшег шоменнка наше средњевековне уметности н кул туре.

Министар г. Сркуљ Поводом свога пута г. др. Сркуљ изјавио је: Предузкмајући овај пут по Зетосој Бановкни, имао сзм два циља. Први је био да се лично \зерим о напредовању радова на изградњи пута Шавник — Жабљак и његовом даљој вези за Левер-Тару и Плевље, чнме ће Црна Гора, која је једино упућена на путни саобрзћај добити још једну везу преко Санцзка са Србијом. Поред овога, изградњом овога пута биће преведена и једина саобраћајна веза кроз до сада потттуно бешутНи крај око Дурмитора, који на једном простору од 100 ки.тометара ннје имао апсо- | лутно никаква пута. I Ову потребу увидео је К>. В. Краљ приликом прошлогодишњег путовања на Дурмитор, па је Краљевска влада решила да се пристутш изград њи тако потребног пута. У току зиме вршени су претходни радови и чим је време допустило, приступило се веома интенсивно про сецању пута. Иако је рђаво време спречавало нормалан ток радова, ипак су онн толико напредовали да је до сада просечено око 25 километара и на целој дужини израђен је потпуно доњи строј, а на ве.тикој дужини шремљен је материал за нзградњу горњег строја, тако да ће према напретку радова пут до Горње Буковице бити завршен за два месепа. А са истим у правпу Жабљака доћи ће до краја године. Други циљ мога путовања био је да у вези са жел>ом Краљевске владе, која у овим тешким временнма же.ти да посвети што већу пажњу јавним раДовима, га -'пшу места проучим потребе и околности да би се тим радовима приступило. Поред овога, на путу сам обишао сва одељења бановинских управа, као и све техничке одељке при среским начелствима. Нарочито ме је интересовало како технички одељци у данашње време, кад су им стрвљени на рашоложење врло ограничени кредити за одржавање државних и бановинских путева, обављају своје послове и одржавају путеве на своЈим територијама. Морам рећи да сам вр.то задовол>аи радом инжењера и осталог тех

се са ве.такнм тешкоћама одржавају саобраћај. _ , . Стање путева у крајевима, кроз | комбинозане бОЈе^ које сам прошао, потпуно је задовол>авајуће, а местимично н врло добро. Где тај случај није, издао сам налоге техничким одељцима да отклоне оне недостатке, које су отежа валн саобраћај. Исто тако, задовољан сам и резу.ттатнма, које је у току овога пролећа дала употреба народне снаге, као в јавним радовима које су предузети захваљујући помоћи Министарства соцнјалне политнке и народног здравља у пасивним крајевнма. Ови радовн дали су ванредно добре резултате у Прнмор ској и Зетској бановинн, где је са малом помоћу извршен заиста велики посао. Укратко могу рећи да се на овим странама ради живо в са вољом, завршио је г. др. СркуљМинистра г. др. Сркуља у манастиру су дочекали: јеромонаси г. г. Силкон и Јован Кухтин и претседник Општине дечанске г. Спасо Павићевић. У пратњи министра налазе се г. Богољуб Јојић, шеф кабинета, инжењери г. г. С. Кнежевић, Балдовић начелник техничког оделења Зетске бзновине, г. А. Стојковић, шеф техничког одел>ка у Пећи. Г: Министар је остао у Високим Дечанима две ноћи, а затим наставља пут за Косовску Митровицу у Београд. . Јов. А. Бркић

сву меланхолију вечери и под њего вом кичицом последњи сунчеви зраци матичкн дејствују на гледаоца. Његово мање платно „Последњи зрак" реалнстичан је израз последњег сунчезог одблеска на снежним обалама реке. Не мање изражајно је и платно .Зоденица у зимско вече", као и веће платно „Последњи зраци", које му је једна од најбољих слика. Бајев је мајстор и у сликању живота у природи. Његови ушеси у озом празцу јесу платна „Коритарн и , „Одмор сељака", „Циганке" н други. Даничић, иначе декоратквни сликар позоришта Моравске бановине, вештак је у слнкању ножем. Овај начин сликања нарочито је ефектан на његовим платнима старе и Сабор не цркве V Нишу, која су му једновремено и најушелији радови. Њего ве три слике града код Пирота такође су одлично обрађене. Василије Рудоловски осим уљених радова изложио је и неколико портрета. У овој врсти најбол>е му је платно — портре директора г. Милинковића. Осим тога, има и три изузетно добра ахварела: „Дућан", „Воденица" н »Кућа". Од уљеннх ра дова ушело му је платно „Чесма". Евгеније Лаптев једноставан је. Ово важи како за његове мотиве, тако и за обраду. Не показују ништа унутарње и надахнуто. Нзјбољи рад му је темпера „Љубостиња". Иван Лукомски учествује са нзјмањим бројем радова. Његово платно „Морава код Ђуниса" има одлично Рано пролеће" му је исто тако врло добро платно. Са мало више вредноће Лукомски би постнгао ванредне резултате и не би се догодило да најбол>е своје радове завршава у претераној журби, на неколико дана пред изложбу* Најмлађи учесник у изложби, Свет. Жорић, сав је у знаку гтреаирања. Његови радови имају н нес>мнуиво добрих особина: спретна композиција боја, згодно изабрани мотиви. Што је најважнкје, карактеристике талента ннсу отсутне, али

Пољснн књнжевннн у Београду Синоћ је допутовао у Београд пољ ски књижевник г. др. Тадеус Нитман, којн после конгреса Пен-клубова у Дубровнику већ три недеље путује по Југославији. Нитман је, између осталог, зутор једног популзрног романа чији се сиже одиграва у Југославији и Дубровнику. Роман се зове „Мој пријатељ Игор". Роман је изашао у Лавову 1924. годнне, те је ради свог занимљивог садржзја ксте године рашродан. ттттттттт?тг?ттттттт ?пттттттн Матроз недељу дана тунао жену — А синоћ је задавио. —

... ничког особл>а, сви службеници заисхи народј^осга^р^ба^р^^с^јке би пгизматички 1 ста улажу крајње напоре а борећи ^ —, ...

Бајев: Јадранско море (фото корд" Крушевац) биће још потребно да Жорић добије свој замах и да се сигурно снађе на путу, којнм је пошао. Учесник, кога исто тако треба шо менути, јесте покојнн Фига, чије учешће је обележено са дванаест већ познатих и раније излаганих радова. М. Стефансвић

ттт

ПАНЧЕВО, 21 јун. — (М. Б. Изв. „Правди"). — Миливоје Тођорош, Зо-годишњи матроз из Панчева синоћ Је убио своју невенчану жену Сузану Шмит, која је имала 30 годи на. Миливоје је синоћ, пошто се вра тио са посла, свратио у једну кавану и прилично се напио. Око поноћи * пошао је кући, где га је жена чекала и прекорела због тога што у последње време врло често долази кућн пијан. Миливоје се није дуго пре домишљао, већ је одмах почео да туче своју жену. Тукао је тако и да вио скоро један сат. У тучи је употребио разне премете, а кад је несрећна жена почела да виче за помоћ, он је почео да је дави. У једном тренутку несрећна жена је изгубила свест, а после тога внше није показнвала знаке живота. И-безумљени матроз пустио је своју жртву тек када је видео да је мртва и да -се њено тело охладнело. О овом убиству извештене су вла сти и данас су државни тужилац г. др. Радулић, претстојник полиције г. Хаџић и лекар г. др. Јанкулов извр шили увиђај, док је матроз ухапшен. Саслушана је и сестра убијене Суза не, која је изјавила де јој се Сузана јуче жалила како је муж туче сва ког дана. Тако је тукао од недеље непрекидно, кад год се вратио кући. Синоћ је најзад убио. Убица је, по завршеној полициској истрази, предат државном тужиоштву. Матура у крушевачкој гимназији КРУШЕВАЦ, 21 јуна. — (М. Ст. Изв. „Правди' )• — За матурске испи те у овдашњој гимназији пријавило се 46 кандидата. Од овог броја испите је положнло 16 кандндата, 12 је одбијено на писменим исписима, 6 на усменим, а 12 је одбијено на два месеца. Писменн задатак на матури из српског и хрватског језнка имао је ову тему: „У великим искушењима најбоље се види вредност једног народа. Комисији је претседавао директор г Богумил Ремец. Нижи течајни испити обављени су од 7 до 11 јуна. Полагало је 42 кандидата, од кзјих је положило 24. И« мају да полажу поправни испит после ферија 10: а одбијено на годину дана 8. Писмени задатак на малој ма тури био је: „У слози је снага".

Тешка аутомобилсна несрећа у блнзнни Фројдекипата БЕРЛИН. 21 јун. — (А. А.) — Јављају из Штуттарта да је у близини Фројденштата дош.то до тешке аутомобилске несреће. Један теоетни ауто у коме је било 40 слепих који су се са својкм прзтноцима враћали са неког излета пао је у помрчнни са часипа. Пет слепих је погинуло, а много их је тешко поврећено. Светотатство у Старом Бечеју СТАРИ БЕЧЕЈ. 21 |ун. — (Ж. С. изв. .Лравди"). — У последње време у Старом Бечеју су учестале крађе. После дрске похаре Обућарске заједнице у центру града, лопови се нису устручавали ни да покраду )едну цркву. Нашли су кључ доњо-ка толичке цркве и њиме отворили вра та, па из касице за скупљање милостиње однели сзе пгго је у њоЈ било — око 150 динара. Истрагу водн г. Тодор Варднћ« ј