Pravda, 22. 06. 1933., S. 5

БР№ 70.282

ПРАВДА, М ЈУН 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 8

ИШТРБАЛКАНСКЛ ГЛЖФЕРЕНЦИЈА У СОФИЈИ I > __ . ШтаЈе №Ми на интер-бапкаискоЈ ЈртРОШЊа РвКОНСТРУКЦИЈа ЗПОЧИ« евевдвд За саобваћа, н тувнаам и у Крдља ^НЛаНа УЛНЦИ бРОЈ 5

— ПОВРАТАК НАШЕ ДЕЈ1ЕГАЦИЈЕ. —

Т^,? е Ј'™' е У ^"Ј"' на лесио: првн Ч Г. Р ц Кавта хуз ен, четвргн г. Саказов, пети г. Агапнтос, шестн г-1>а Свкндаску, седмн геиерал Масхарикнс Горе (X) г. Ставко Снришћевић I Синоћ се вратила у Београд иаша ^елегација иа Иитербалкаиској конференцији одржаној у Софији. Интербалканска конференциЈа заседа^та је три дана. После тога наставл>е ри су разговори, а приређен је и заједнички излет до Пловдива, Трнора и Варне. У конференцији су учествовали делегатн свих балканских ремал>а. Нашу земљу заступали су г. г. др. Андра Митровић, претставрик друштва „Аеропут", Милош Тре бињац, претставник Речне Пловидбе џ Славко Сиришћевић, директор ^Путника". Делегацији се придружио у Софн $н и г. др. Павле Јевтнћ, аташе за штампу при нашем посланству. Румунију је заступала бројна делегапиЈа са кнезом г. Кантакузеном на релу. Шеф грчке делегације био је г. Агапитос, претседник турнстичког бироа у Атини. Претставнике [Гурске предводио је г. Решид Са1фед-беј, директор туристичког би> роа, док је од стране Арбаније у ра 5ду конференције учествовао г. КоЈшца, арбански консул у Софији. Конференција је отворена свечаиом седницом одржаном у дворани Бијада. Г. Саказов, претседник, упу тио је топао поздрав делегатима. Наша делегацнја стигла је у Софију при закључењу свечане седнице, али када се појавила у дворани, нзјтоплије је поздрављена. На позив г. Саказова у нме југословенске делегациЈГ конференцију је поздравио са неколико бираних речи г. Сириш ћевић. Сутрадан конференција је на ставила, подељена у три комисије, редован рад. Делегате Је примио у свечану аудијенцнју Краљ Борис. Том приликом он је остао у двочасовном разговору са делегатима. На ши су делегати у Софијн и у целој Бугарској лепо примљени. Данас је г. Сиришћевић дао нашем сарадн^ку ова саопштења о ре зултатима конференције: — Конференција је радила подељена у три секције, и то секцију за саобраћај, секцију за туризам и сек цију за авиацију. У туристичкој сек цији све је ишло најлепше. Донете су резолуције остварљиве, конкретне са много изгледа да се њихове одредбе реализују. Израђен је, на пример, интербалкански плакат за пропаггнду. Много је говорено о измени туриста и путника, али су истакнуте и тешкоће због девизних ограничења. За решење ових тешко ћа и сам гувернер бугарске Народне банке много се интересовао, тражећи начина како да се оне споразумно отклоне. Потом је говорено о заједничкој пропаганди на западу Скромни капитали балканских туристичких организацнја недовољни су да би се та пропаганда на западу могла успешно спровести. То је у ствари наставак раније поведених разговора. Како сам у излагањима био најисцрпнији, умољен сам да за идуће заседање Балконске конференције у Солуну нзрадим пројекат организовања те интербалканске пропаганде на Западу. Говорено је, уз то, о категорисању хотела, о олакшицама у вожњи и тако даље. Донета је једна за нас значајна одлука: наиме, замолили су ме дз порадим да се идућа конферечција н то чнсто туристичка, одржи у октобру ове године у Београду. — У комисији за авијацију, настав ља г. Сиришћевић, дискусија је теже вођена. Ту је направљена забуна та ко да се дошло скоро у безизлазан положај. Изгледало Је да ће бугарска делегација напустити конференцију. Претставннци Бугарске трзжили су равноправност свих балканских држава у погледу авнације. На пнтање: да ли они ту подразумевају и војно ваздухопловство, одговорили су да они тако и разумеју питање авиаиије. Како нико није нарав но имао овлашћење да у том смислу дискутује и одлучује, то је питање авиације скинуто са дневиоГ ре да с тнм да се о њему дискутује на идуКој конференцији. Тако. иако је изгледало да ће се разговори сврши ти без резултата, нпак се бар немјто успело. — Ни у комисији за саобраћај дискусије нису лако текле, јер неке де легације под Балканом нису схватале и западне крајеве наше земље ра ђунајући да Балкан почиње од Бео*рада. На крају овде је постнгнута Једнодушност. Донете су резолуци-

је, које ће мо и ми добИти по усвајању дефинитивне редакЦиЈе. — Иако изгледа можда, на Први поглед, да се ова конференциЈа зачршила без аначајнијих одлукв, ипак могу рећи да смо доста добили У зближавању са Бугарима. Могу слободно да кажем да Је створена сношљивија атмосфера у нашим односима са Бугарима. За сам такав утисак добио и у разговору са министром саобраћаја г. Костурковом Мене је највише изнеНадило познавање и разумевање туризма н саобраћаја, које је показао Краљ Борис. Он се диви лепотама наше Боке Которске. Краљ Борис ми је говорио да је био у Норвешкој и дивио се њеним фјордовима, али бококоторски фјорд надмашује норвешке лепо те живописношћу прироДе, богаством сунца и низом плажа. Краљ се диви лепотама Раба, који је посетио као деЧКо. Тако је конференција у Софији за нас Југословене дала лепе ресултате« — завршио је г. Сиришћевић. Р. М. тттттттттттттттттптттттттттттттттт?! Пети југословенскн нонгрес трезвености у Снопљу ■-? '■ Југослоаенски савез грезвености (Загреб) и Савез трезвене младсжи (Београд) приређују свој пети кокгрес у Скопљу 30 јуна, 1 и 2 јула о. г. Истовремено са конгресом Одржаће се СкупШтИне оба савеза, а иа крају ће бити заједнички иЗлет до Охридског Језера. Све пртепреме за овај конгрес У Скопљу води прнређквачки одбор, са стављен од скопоких оргатгизација трезвеносги. Осигурана је храиа и преноћиште за Све учеснике (ттреноћнште за све време 30 динара а хра на 18 ди-нара на дан). Министарски савет је одобрко свима држааним чкновницима осуство за учествовање на овом конгресу с тим да се то осуствовање не рачуна у релоаан годишњи одмор. На конгресу ће се одржати ова предавања: „Садашње стање трезве њачког покрета у свету", (г. Дервиш М. Коркут, кустос са ЦетИња), „Шта жена може да учини за победу трез вености у народу", (г-ђа др. Деса«ка Ристовић шеф Школских пОликлиника из Загреба), „Методе рада у нашем покрету", (г. Момчило Ђ. Јанковић, адвокат иа Београда), „Ал кохол у епским народним песмама о Крал>евићу Марку", (г. др. Хр. М. Јоксимовић, шеф Отитинског санитета из Скопља), „О ширењу трезве ности на селу", (г. Љубинко Милчће вић, учитељ из Михаиловца код ТрсТеника). На конгресу ће учесгвовати делегати и чл&нови трезвењаЧкИх ор.^ани зација из целе земље. До сада се пријавио велики број и пријаве се примају само до 26 јуна о. г. Прија вити се може јадино код ПриређивачхОг одбора, Скопл»е, Основна Школа „Цара Душана", Трг Краља Петра. При пријавн послати унапред 20 динара за легитимацију за повла шчену вожњу и за ко«гресну значку.

Сонолски јавнн час у Новом Бечеју

НОВИ БЕЧЕЈ, 21. јун. — (С. М. нзв. „Правди"). — Најстарије сокол ско друштво у Банату, СоКолско дру штво у Новом Бечеју приредило је овде врло успели соколски јавни час. Пре подне Је дефиловала сокол ска поворка. Пред спомеником Краља Петра, поред дефиловања, били су окупљени сви Соколи н грађанство. Поздравне говоре одржали су г. Вух Радовић, старешнна Новобечејског соколског друштва, г. Димитријс Вујић, народни посланик и г. др. Станко Селић. На вежбама, одржаним по Подне, учествовало је око сбдам Стотина со кола-вежбача, кОји еу дошли из Великог Бечкерека, ВелИке Кикинде, Меленаца, Тароша и других околних места. Увече је у хотелу „ВоЈводина" при ређено врло успело соколска академија са забавом.

УБИЦЕ ИЗЈАВЉУЈУ ДА СУ УШ.1 И У КУЋУ ДРАГЕ МИТРИЋЕВИЋ БЕЗ ОДЛУКЕ ДА ЈЕ УБИЈУ РЕШИЛИ СУ ДА ИЗВРШЕ

— А ТЕК КАДА СУ ОСЕТИЛИ СТРАХ ДА ОНА НЕ ПОЗНА ОЛУЈИЋА ' ЗЛОЧИН. —

Јутрос у зору, непгго гтоеле три и По часа, одељење крнвичне полици)е Управе града Извршио је реко«струкнију грозног злочина у Краља Милана улити 5. Шеф Кривичне полиције г. Рада Поповић, његое помоћник г. Бреговљанин и неко.тико агената са ухапшеним убицама ЈованоИ Олујићем и Адамом Роксанди ћем дошли су у кућу Драге Митрићевић непримећени ни од кога, па ни од новкнара. Реконструкција догађаја трајала је око два часа. Прво једног од ухапшених, а затим другог, полицајци су увели у кућу и пустили их да причају о гро зном убиству. Прво је Алам РоксаНдић узет на испит. Он прича како су се би.ти договорилн да изврше крађу и продрли у кућу отворивши калаузом главна улазна врата. Још одмах у почетку Роксандић је понова нагласио да онога момвнта када су улазили у ^граду нису имали намере да изврше убиство. Затим вели: — Али када смо ушли унутра неприаЈећенн, одједном нам је пало на памет: Шта ћемо ако нас баба гтримети? СиГур«о би познала Олујића. АКО СЕ СТАРИЦА ПОЈАВИ, УБИЋЕМО ЈЕ И, после једае паузе, Роксандић је наставио: — Тада смо решили: ако се стари ца појави, убићемо је. Са тим реше њем и пошли смо даље кроз ходник и низ степенице. — А шта сте онда тражи.ти у ста-

Адам Роксандић 1гу покојне Драге Митрићевић? упитао је једа« од полицајаца. — Имали смо намеру само да је оПљачкамо. Али када смо је видели у претсобљу били смо као Изгубљени. Више смо се ми уплашили од ње него она од нас. Затим је Роксандић почео да гтрича шта их је навело да ивврше овај Грозан злочин. — Нас двојица, Олујић и ја, били смо се једном приликом договорили да старицу опљачкамо и заједнички отворимо (едјну радњу. Тако смо 20 јануара ове године пошли да извршимо оно што о!о одлучили. Поподне, не сећам се тачно колико је тачно било часова, нас смо двојиЦа до шли пред кућу старе Митрићевићке и калаузом отворили врата, то јест прво гвоздену ролетну, а затим и главна улазна врата. Одатле, кроз ходник, отворквши такође још једна врата, степеницама смо се попели на први спрат н дошли до послеДњих врата Митрнћевићкнне собе. Нб колико тренутака стајали смо у недо умици пред вратима, двоумећи се шта да радимо, док на!зад ОлујНћ није учватио за браву. Како врата нису била закључана, обоЈица смо ушли у претсобље. Умало што нисмо побегли кад смо старицу приме ти.ти да седи за столом и крпн неки кућни капут. Натраг се није могло. Пренеражена баба није могла речн да каже и Тупо је гледала у нас. Неколико тренутака је прошло лок ое прибрала и потрчала ка прозору Ко)И гЛеда на улицу. Ми сМо приско чили, ухватили је за гуШу и почели да је давимо. Један стари шал који је стајао крај старичиног кревета брзо смо зграбнлн и везали јој око врата, док смо јој рукама држали уста да не би внкала. Захтевали сМо од ње да нам каже где држи новац, али она го није хтела учинити. Ни1е јој много требало па да Олујића позна. Видевши га, старица је рекла: — Зар ти, Јово, да дођеш да ме опљачкаш и убијеш. Старичине речи изгледа биле су дирнуле ОЛу|ића и он |е стао кчо укопан, али ја сам му викнуо да мо рамо да извршимо онб што смо одлучили. Пошто баба и даље ни!е хтела никако да каже где јој је новац, ми смо почели да је мучимо н тучемо. Све више СМо Јој стеззли шал око врата. Када је већ почела да малаксава, одвукли смо је у пзл рум и тамо убили. Као што сам већ рекао на свом

саслушању, затрпали смо је дрвеном грађом која се у подруму налазила. Када смо тако свршили са бабом прешли смо натраг у њен усобу, где смо почелИ да претурамо. ПретраЖиЛи смо све, али нигде нисмо ни* шта нарочито нашли. У фијокама, под Душеком, па чак и иза великог ћилима, где смо веровали да старица држи новац, нисмо ништа нашли. Читав сат н по после убиства провели смо претражујући по собама и само см<5 покупнлИ нбке сТварчице које ницу ћретстављале нарочиту вредност, поред готовог новца. Затим наставља: — Смлазили смо низ степенице ра зочарани. Све што смо покупили ни је претстављало већу вредност од осам до девет ^иљада динара. ШТА ПРИЧА ОЛУЈИЋ После тога у кућу је довеДен Олујић, да би и он показао како се цео догађај однграо. Причајући готово исто што је рекао и Роксанднћ, и он каме како у први мах нису имали намере да убију Драгу Ми трићевић. — Како сте скинули старицу у лодрум? упНтао је Олујића г. Бреговљанин. — Обојица смо је одвуклм у подрум. Затим је шеф г. Поповић упитао понова Олујића: — А где сте после дела отишли? Сасвим мирно и без икаквог узбуђења Олујић је наставио:

Јован Олујић — Пошто смо се били поделила отишао је сваки на своју СТрану. Иако су се искази обојиц! СЛагали, ипак су полицајци оа њима понова нзврши.ти реконструкиију, којом су приликом убице показивЗЛИ како су старицу затекли и у каквоМ је ко положају био. Приликом ове реконструкције #екази обојице су се поклопили са њИ ховим ранијим признањима датим у полицији.

Повластице за лосетноце мора и бања

Министарство саобраћаја саопштава да су у ЖелезниЧкој тарифи учи н»еме извесае измене и доп>-ие у по гледу повластИца аа поСетиоЦе Јадранске обале, б»н>а в језерских места. Прома овој измени § 11. Путничке тарифе садржи следеће одредбе: Посетиоци прадова, места и Морсјснх купалишта на јааранској обали КраљевНне ЈугославИје, као и на њенкм острвима, затим поСетиоци лековитнх бања, висинских ваздушних бања и језерских места у Краље вини Јутославији уживаће при повратку повластицу у вожњи од 60% нормалних возних цена. Ако пак бав љење износи најмање 10 дана на јадранској Обали односно у лековитој бањи, у висинској ваздушној бањи нли у језерском месгу и пада у меоеце октобар, новембар, март, април или ма|, повластнца у повратку износи 75%, а ако пада у месеце децембар, јануар или фебруар, путниЦН уживају беспЛатан повратак, и то у оба случаја без обзира на то кад су допутовали, односно када се враћају. ПутнНци који жеЛе да се користе овом повластицом морају при повратку са јадраноке обале, односно из лековите бање, висинске ваздушне бање или јеаерског места имати потврду о бсгравку, оверену од општинске власти, купалиигне управе или од капетана поморских бродова да су на јадранској обали одноОно у лековитој бањи, висинској ваздушној бањи или у језерском месту про бавили непрекидио најмање 10 даНа. За путнике који се са јадранске обале, из висинске ваздуигне бање или из језерског места враћају У времену од 26. децембра до 17. јануара закључно, довољан је непрекидан боравак од 5 дана. ПовластНца за посетиоце јадрлнске обале, важи, међутим, и у случају краћег боравка у разним Приморским местима, ако је укупан боравак трајао најмање 10 односнз 5 дана. У боравак се урачунава и чреме проведено на путовању морем. На потврди морају општинске вла сти, купалншне управе нли капетзни поморских бродова, на основ\железничке возне карте, да означе станицу са које |е допутовао посети лац )адранске обале, односно лековите бање, висинске ваздушне бзње и.ти језерског места. Стога ће путник на излааНој станици, односно вко путује преко станице Бања Лука — град и продужи путовање же» лезницом са станице Јајце Д. Ж. или обратно, или ако путу|е преко станиЦе Панчево или Панчево — Предграђе и проДужи путовање железницоМ са станице БеоГрад и.ти обратно, и у тим станицама само чо^ казат исвоју Карту која му се неће одузети. Исто тако учињене су измене и у § 12. Тарифе, тако да овај параграф садржи следеће одредбе: Чланови Савеза планинарскич дру Штава Краљевине Југославије, члаНови Југословенско зимско-спортског савеза, нзвидници и ПлаНинке. кад праве излете и члановн-играчн Југословенског ногометног савеза, када путуЈу ради учесТвовања на но гометним утакмицама, нма|у прзпа на вожњу у половину НорМалне возне цене у др\тој илн трећо) класи путличких и мешобнтих Возова, ако

путују у групама од најмање в лнца, одноСно ако плате повлашћб^у возну цену за најмање в лица. ГрУпе чланова-играча Југослотгнсмот ногометног савеза могу изНосити Н4Ј више 16 лнца. Сви чланови групе мо рају путовати у једном нстом ра§реду. На отстојање преко 50 км., али п на КраКа отстојања ако се плати повлашКена возна цена за отсто|ање од -51 км. допуШтена је употрега бр зих возова уз наплату повлашћеНе возне цене за брзи воз. ЧЛанови Југословенског зимскб« спортског савеза могу повластнцу Предвиђену овнм параграфом кОрИстити само у времену од 15. новембра до 30. априла закључно. Сваки путник мора имати члзнсКу легитимацију са фотографијОм, а чланови-играчи ЈугословенСког НОГометНог савеза Још и „исКаЗННиу за играча" са фотографнјом изтату од поменутог Савеза. ЛегнтНМаиИја мора битн оверена од друштва И оД Надлежне железничке дирекцнЈе. Ла гнтимација важи за Једну календарску годину. (А. А.) тттттгтттттттмт<Н*1

Југословексни парламентарци у Катовнцама ВАРШАВА, 21. Јуна. — (А. А.). Г1. А. Т. Јавља из Катовица: При доласку у Катовние. југословенски пар аментарци врло су свечано дочеканн. На железничкоЈ сганнцн поздравили су нх при доласку између осталнх претставницн грађан сКих н војних власти. Музика Је отсвирала југословенску, а латим пољску химну. Југословенски парламентарци, после посете обласном војводи г. др. Гражинском, отншлн су у Нови Бнтом, где су обишли чувени рудннк угља „ПокоЈ". Вратнвши се из Новог Бнтома, пар лнментарци су посетили Шлесин Музеј и поЈедине велике индустријскв установе у Катовицу и КрољевскоЈ Хути. У допуну извештаја о боравку југословенских парламентараиа у Познању, наглашуЈе се да су повОдом доласка југословенсних парламентарниа свн тамошњи лнстови донелн лепе поздравне члание на српСкохрватском Језику. БАНКЕТ У ЧАСТ ГОСТИЈУ Синоћ су Југословенскн парламентарци присуствовали свечаном банкету који Је Приређен у част њнчовог доласка. На банкету Је шлескн обласнн воЈвода г. др. Гражински одржао леп говор у коме Је истакао братство по крвн пољског н Југословенског наро да и прнЈатељство коЈе везуЈе Пољску н Југославију Г. Гражинскн сиа тра да то приЈатељство треба н двље развиЈати у што бољим међусоб ним упознавањем. ВоЈводи г. Гражинском одговорно Је у име гостнЈу мнннстар без порт* феља г. др. Б. Г. Анђелиновић, коЈШ Је у свом говору између осталОг под вукао да Је на Југословеиске парламснтарце нарочнто дубок утисак оставИло сазнање стечено на лицу места да Је Шлеска, н поред тоСа шТ9 Је 600 година провела под туђоМ у» правом, сачувала свој нзразито пОА скн карактер. У 22 часа, Југословенскн парламев тарци отпутовали су за Београд.