Pravda, 26. 08. 1933., S. 5

ЕГС>„' 70.347

ПСАВДА, 20 АВ1УС1 1933 ГОДИНЕ

СТРАНА 5

гувшгрв Нороднс бонке г. Бај лонии у Боњој Луци ВР ЕЈ1Н И К А НЈРБА СКЕ \нтгмн р ^ Ж5 ТРИЈСКЕ КОМОРЕ И ПРИЦКћАСКЕ БАНОВИНЕ КОД ГУВЕРНЕРА Г. БАЈЛОНИЈА —

БАЊА Ј1УКА, 25 августа. — (Изв. „Правли")- — Овде се бавио гувер нер Народне банке г. Игњат Бајлонн > друштву са комесаром код Народне банке г. Миланом Достанићем и г. Владиславом Мнтровићем, вишим чиновннком Народне банке. Кратко време после доласка обабио је гувернер г. Бајлони преглед овдашње филијале, а затим одржао и седницу са цензорима Народне бан ке, са којима су претресали текућс послове. У 5 сати после подне примио је г. Бајлони, у банчиним просторијама, депутацију Трговинско-индустријскс коморе и прнвредника Врбаске бано. внне, кају је предводио претседник коморе г. др. Тошо П. Зурунић. Г. др. Зуруннћ је поздравио г. Бајлониа следећн^! говором: — У име Трговинско-индустријскс коморе и привредника Врбаске банов;ше част ми је поздразити Вас ср. дачном добродошлицом. Заузевши моверено ми место претседника у овој ново основаној комо« ри, сматрао сам за једну од првих дужности, да скренем пажњу г. Прет седнику владе и господи "ресорним шшистрима на тешке привредне при лнке, а опециално на незгодно стање трговине, индустрије, нозчарства и Угостиге-Ђских радњи у коморском подручју, а такође да упознам са тнм стањем и Вас н да Вам саопштнм, да и привредннцн и новачни заводи овог краја очекују ефикасну помоћ Наролне банке, кгко би се мог.та одржати у данашњој тешкој ситуацији, а са што мање губитака из ње изаћи. Ви сте ми, гсподине гувернеру, одговорили да су тешкоће за помоћне акције ванредно велике, али да ће Кародна банка ипак учинити што може. И као први корак излажења у сусрет Врбаској бановини дошао Је мало за тим избор нашег угледног привредника и потпретседника наше коморе г. Косте Димитријевића у управу Народне банке да у њој буде и поуздан известилац и ревносан заступник интереса наших привредника и њихових установа. За тај акт предусретљивости, молим Вас, да примите нашу топлу захвалност. Други корак у смеру испуњавања наших жеља је Ваш долазак овамо, свакако са намером да се лично и из непосредног дотицаја са" већим бројеМ" пртгередттика уверите о њиховом стању, њиховим тегобама и потребама. На Вашој одлуци да сами овамо дођете и на Вашем труду благодаримо вам најусрдније. А дозволите ми да одмах и додам, да Вама и управи Народне банке неће бити тешко учинити што се очекује за нашу бановину из разлога, што је ова бановнна била досад у ванредно ску ченој мери учесник оне помоћи, коју је Народна банка пружала и пружа привреди наше државе. Није ми намера и није ни моменат за то, да анализирам узроке те познате чињенице, али ипак ово морам нстаћи, да је наше коморско подручје доста велико, да се према његовој економској структури велике и његове потребе и да гфивредницн овог у сваком погледу важног краја државе заслужују сваку помоћ н Народне банке и других државних установа. У вези са циљем Вашег доласка ставио бих најпре једну специалну молбу, а та је да при Вашим расматрањима испустите из контемплације онај неугодни, са штетом за Народну банку скопчани инцидент, који се десио у Босанској Дубици, а који се, као што смо опазили, узима као јсдан од главних повода за скучено на минимум кредитирање Врбаској банрвини. Знамо ми добро и то друкчије не може ни бити, да Народна банка мора водити рачуна о сваком поједином инциденту у пословању. Али Босанска Дубица је само једно место у нашој бановини, која сад обухвата двадесет и пет срезова са преко милнон душа, а губици, које је наша привреда претрпела досад услед скученог кредитирања са странс- Народнс банке, премашују далеко дубичке губитке. При том бих ја још додао, да би се, испитујући тај инцидент још подробније и бацајући се мало и у историјске реминисценције, можда дошло до таквих кон статација, које би дозвољавале, да се нарочито погледом на људе, који имају заслуга за нашу државу а при том инциденту су невино страдали, превуче преко тих дубичких губитака густ вео потпуног заборава. Иза овог бих Вас молио, господине гувернеру, да задржите на оку да се код нас још одржао обичај да оно што се стече улагати поглавито у имобилије и да има доста привредника, који као данас, нису имали ни пре увек велике готовине, јер су је обично имобилизирали, али који су у случају потребе могли лако наћи и краткорочне и дугорочне кредите на подлози својих имања, а данас на та имања па чак ни на државне хартнје од вредности не могу нигде добити кредита, и да је )елина Народна банка, која им у том иогледу може помоћи. Ми имамо трговаца, који раде на вслико и извозника, који су потпуно схватили захтеве данашљег времена, али који свом послованл- не могу дати правог полета и не могу га

органнзовати како треба у корист опште народне привреде, јер им поред свег иметка у имобилијама и у роби недостаје готовине па су прнморани често робу отискивати и при слаоој конјунктури а у пуној свести, да би им чекање од само неколико недеља донело знатну корист, или што Ј е 1° ш далеко горе кој*и морају препуштати послове и заслуге странцима. Ми имамо привредника, који су увндели, да Врбаска бановина има све могуће предуслове за стварање разних индустрија који су почели и залазитн у индустријски рад, али им недостају често за пословање потребни кредити и рад њихов не миче напред. Посматрајући ситуацију опецнално наших малих новчаних завода, којих у бановинн има 22 са близ\- зО,000.001) акцијског капитала, преко 10,000.000 резерва и преко 60,000.000 улога, а који су се, са врло малим изузетком, поред свнх актива, замрзли, молио бих Вас да не изгубнте из внда неоспориве заслуге тих зазода на национа.тно економском пољу, а још више околност да би се опуштањем њиховнм још дубље у чељуст кризе упропастили не само они, којн су и.ч

Г. Бајлони поглавито из национално политичких мотива основали већ и они, који су им поверлли своје често крвавим зно јем стечене уштеде. Спомињући те заводе не могу прећутати ни чнњеницу да су неттогоде у последње време почеле доводити појединце на мисао, за коју сам ја пледирао већ пре 10 година, т. ј., да се сви натии мали новчани заводи стопе у један велики новчани завод или да постану филијале једног централног завода у бановини, који је међу њима најјачи » најбоље фундиран те уједно нагласиги, да и тај — ја то и данас тврдим бесумњиво целисходан и користан план, — не би могао извести без јаке и интензивне помоћи Народно банке. У том правцу је и пленарна седница наше коморе, одржана 18 маја о. г., у својој резолуцији. коју смо имали част послати вам, изрази ла и жељу, да Народна банка преузме вођење у то акцији. Молећи вас, најзад, да се_ што дуже позабавите у нашоЈ бановини, како би имали прилике саслушати што већи број привредника, уверен сам, да ћете учинити све што можете за нашу бановину, па вас са мојим друговима заједно поздрављам усрд« ним и искреним: Добро нам дошли! Захваљујући претседнику г. д-ру Зурунићу на поздраву одговорио је г. Бајлони у опсежном говору, у коме је истакао да је доиста дошао са намером да лично испнта стање привреде у бановини и да предузме оно што је Народна банка у овом часу кадра учинити да привредни рад о« пет почне оживљавати. Криза, у којој се налазимо, рекао је он, није настала нашом кривииом већ је она само рефлекс светске кризе коју ми не можемо савладати, али можемо бар код себе чинити покушаје да је у* блажимо. И ако се данас још не може са снгурношћу тврднти да је крн за прешла кулминациону тачку, кпах се са доста велнком вероватноћом може рећи да се отварају видици побољшању досадашњет тешког стања. Народна банка је и досада чинила све што је у њеној моћи било да у овим критичним данима буде на помоћн народној привреди, али и привредници треба да буду свесни тога да им је у првом реду дужност чувати државу и државне интересе, а одмах за тим интересе Народне банке као врло важног фактора у нашем државном животу. Рефлектујући на већ раније дато обећање прет±еднику коморе изнео је г. Бајлони да је Народна банка морала да заузме став ишчекивања тога што је од ње гтредузет покушај сузбијања панике улагача, дајући помоћ банкама на "које је била највећа навала, остао безуспешан и тек сада кад је осетила потребу новог потхвата да се одлучила да га одмах и предузме. Прва брига свих мора бити уперена у том правцу да се овогодишња жетва која је испала свуда повољна што. лакше и што корисније за земљорадника уновчи и пласира у страним земљама или диригира у оне крајеве Државе којима су земаљски производи потребни за исхрану. Наронда банк;

оним што има на расположењу може макар у малој мери пробудити привреда из мртвила. Делећи средства која има на што више страна нала се постићн и највећи успех за целнну. Народна банка намерава при својој акцији узетн на око нарочито и Врбаску бановину и отворити њеним привредницнма и.ти директно или преко новчаних завода, који за то буду подесни, кредите на рок од 3 месеца са могућностима продужења на даља три месеца али само за нове послове. Ти се кредити неће смети употребити ни за отплату старих обавеза нн за иоплаћивање улога, јер је њихов циљ да се замрло пословање почне раскрављивати. Ти нови послови ће уздамо се преломити неповерење које је завладало н које је бар код нас чајтлавнији узрок кризе. Кад они, који су свој новац нз страха и неразумевања повукли из банака, па га данас код куће држе без икакве користи од њега, виде да се у привредни живот уноси и повраћа поново поверење, и они ће се бесумње лакше од.тучивати да свој новац опет повере банкама. Њима је већ и сад пружена могу^ност да своје готовине најсигурније пласирају и за њих узму записе Народне банке, који су терминирани на један да три месеца, а носе макар и малу камату од 1—4%, а.ти којим вазда и у сваком часу могу располагати као са готовим новцем. Премда је јасно да се убрзо неће повратити време кад су банке имале тако изобиље у повереном нм новцу да су га најзад на све стране и свакоме нудиле и давале, ипак се може очекивати да ће се нов рад отворити на бази новог у тешким временима садашњице стеченог искуства. Г. Бајлони је завршио са жељом ла намере Народне банке буду правнлно схваћене и да кредити које она отвори привредницима Врбаске баиовине донесу свима највећу корист. Говор г. Бајлониа је пропраћен са живим одобравањем и са поклицима. „Живео!" Г. Бајлони је, после тога, позвао учеснике депутације да поднесу ако имају какре посебне жеље. Свакоме од њих дао је он у најљубазнијој форми потребна објашњења. Депутациа је напустила зграду На родне банке са утиском да ће наступити преокрет на боље. Током дана посетио је г. Бајлонл све важније привредне установе, а затим путује према Јајцу.

Пријем у Францусни студентски дом у Паризу Обраћа се пажња студентима и школским и научиим радницима који одлазе на студије у Париз да су наше школске власти постигле са француским просветним властима овај споразум о пријему наших студената у Студентскн дом у Парнзу: „За време распуста, т. ј. од јула до октобра, могу бити примљенн у Фраицуски студентски дом у Паризу југословенски студенти, професори, лекари, научннци и т. д. који то својство докажу потребним уверењем и које ирепоручи Краљевско по слаиство (Просветно одељење) у Па ризу. Цене собама на дан су 10—15 франака. За дуже бављење добнја се цопуст. За цео месец, соба стаЈе 200 франака. У близини дома је университетски ресторан у коме је просечна цена обеда с—7 фраиака. Ресторан је отворен преко целе године. На њега имају право и студенти који не станују у дому. За време школске године, од ок тобра до јула, југословенски студсн ти кој« су уписани иа коме од париских факултста (или високих шк \ ј ла) и које препоручи Просветно о дељење Крал>евског послансгаа могу добити собу у Студентском домз француском по цени од 200 франака месечно. За студенткиње 250 фра нака. Пре улзска у дом даје се обавеза да ће се поштовати ред који је у дому утврђен. Пријаве са документима слати на Просветно одељење Краљевског посланства у Паризу: »ОГПсе 5со1а1ге с!е 1а 1е?аиоп гоуа1е с1е Уои&об1ау1е 24, гие с1е$ Есо1е§ Рзпб (V 0 )«. (А. А.)

Г. Мусолннн срећно избегао јецну тешку несрећу

ПАРИЗ, 25 август. — (А. А.) Према писању лондонског лнста „Де.1 лн Мејла", прегседник италијанси владе г. Мусолини умало није би жртва једне аутомобилске несрећ'. приликом маневара нталијанске војске на Гареси^ у Пијемонту. Аутомобил г. Мусолиниа ишао јс једним врло уским планинскнм путсм уз неку провалију. У једном моменту оба предња точка на аутомо билу одједном су исклизнула и одвојила се од кола, док је аутомобил остао виссћи својим предњнм делом пад провалијом. Г. Мусолини је успео у последњем моменту да искочи из кола.

сутра да полаже нсгц к ннје нимало нсрвш зан н неснгуран. Ње> гови друговн се чуд« и пнтају. како то? .Мирко показуЈе

ПР0ИЗВ0Д: УНИ0Н, ЗАГРЕБ 581«

Сахрана шабачког владике Михаила — ПРИСУСТВОВАЛО ЈЕ МНОГОБРОЈНО СВЕШТЕНСТВО И НАРОД ИЗ МАЧВЕ И Г10ДИЊА. -

ШАБАЦ, 25. У Шапцу су данас пре подне на свечан начин сахрањени посмртни остаци владике шабачког Михаила, Који је, као што је познато, у понедељник увече преминуо у Врњачкој Бањи. Поводом данашње сахране У

Још иије постигнут ноначан споразум о житу ЛОНДОН, 25. — (Б. изв. „Правди"). — Упркос оптимистичког прет сказивања, Међународна житарска конференција није могла јуче да за кључи свој рад и зато је продужена данас. До сада још није постнгнут споразум о светској цени жита, а без тога се не могу ни оста.те мере за оДбрану жита прихватити.

ттттт

ттттттттттттп

ни

не раополаже неограниченим, а громннм средствима, али мисли да ,

о-1

Победа «Хунгарије» уЛиону ПАРИЗ, 25 август. — (А. А.). Јавл>ају из Лиона да Је пештански кдуб „Хунгари'а" победио „Лионски Фотбал Клуб" са резултатом 9:1.

Епископ Мнхаило Шабац је дошло много света из око лине, који је хтео да данас ода последњу пошту владици. Јуче цео дан звонила су звона, а свештеници су читалн молитве, што је продужено и у ноћ. Стигле су и монакиње — Рускиње нз манастира Петковице, који је покојни владика претворио у женски манастир. Оне су цео дан биле у ц^жви и певале побсжне песме. Јутрос у 8 часова почела је литур гиЈ 'а, коју су служили епископи тимочки г. Емилијан и викарнн епнскоп моравички г. Викентије Вујић, уз асистенцију два ђакона и дванаест свештеника. После литургнје, над одром покојног владнке Мнхаила говорио је епископ г. Емилнјан о животу н раду његовом, а затнм је извршеио опело. За време опела ков чег са посмртним остацима владике трипут је ношен око цркве, а после сваког ношења одржан је по један говор о покој"ном епископу и његовим великим заслугама за цркву и народ. Први говорник био је г. др. Ан дрија Јовановић, лекар, претседник одбора Шабачке црквене општине, који ј "е углавном рекао: — Господо изасланици, ваша прео свештенства! У име одбора црквене општине у Шапцу налазим за дужност да се опростим са својнм лрагим и заслужним епископом Михајлом. ТаЈ*анствена и страшна смрт отрже из наше средине овог изванрелног човека и духовника, који је цео свој жнвот провео у раду за цркву и опште добро нашег народа. Добра дела његова многоброЈ "на су. Огромним напорима и стрпљењем као претседник црквеног одбора успео је да подигне овај величанствени споменик палим ратницима, споменик захвалности палим Шапчанима и Подринцима на пољу части. Ми смо сведоии у каквом Је стању и ру шевинама била ова црква пре долас ка његова. Његовом иницијативом. а уз помоћ његових сарадника, она је оправљана и дивним фрескама укра шена. Све је спремно да се прослави стогодишњииа шабачке катедрале. И када је требало да доживи послелњи плод својих дела и испуњење своје живе жеље да он лично изврши освећење споменика, прекиде се све његовом смрћу. Као утеха остала су нам лела великог владике и светла успомена на њега. Својом предузимљивошћу, истрајношћу и организаторском способношћу све је задивљавао. Целом лушом својом био је одан цркви. Он је у исто време био сарадник на свима културним, националним и просветннм пољима. Али оно што нас је све очарало, то Је одлика великих људи, његова скромност. Годинама радн он са својим сарадниии ма и нико није знао за његове пзвреде нсториске важност^ за време ратова. О томе он никада није гово I рио. А много је оваЈ човек учинип | Москви као старешина Српско! подворја ча нашу нацију. По овом! свом раду он нас потсећа на великуЈ

историјску личност — војводу проту Матију Ненадовића, који је имао веома сличну мисију у иностран ству за време првог српског устанка. Покојни владика Михаило сакуп ља у Русији у више махова милионе рубаља у новцу и стварима и све то шаље нашој влади за време ратовз. Куповао је авионе у име наше држа ве. На путу од ушћа Дунава па до Прахова покојни владика налазио се на лађи, која је транспортовала 200.000 пушака и два милиона метака по поруџбини Пашићевој. Чим је завршио тај велики посао, покојни Пашић шаље га да се врати у Русију и да прикупља средства за рат. Пашић му је са пуно бола и узбуђења казао: „Ако нам Русија не помогне, пропашћемо. Наређује му да прими новац за пут, али му тадањи архимандрит Михаило одговара: — Када бих ја имао новаиа сам бих дао држави, а не да од ње узимам, и то баш сада кад јој је најпотребније. Г. Јовановић ј *е свој говор завршио овим речима: — Свештенство његово и остало особље црквено искрено жали за својим епископом и одаје му послед њу пошту, високо ценећи његове хришћанске врлине, праштање, љубав и доброту. Лака тн бИла Ј црн4 земља, влалнко Михаило' После другог обилажења око ир-' кве говорио је г. Милосав Дабић, учитељ, у име ратника. Он је изнео покојникове патриотске заслуге, а по сле трећег обилажења говорио је па рох из Бадовинаца г. Драго Т\фегџнћ, у име Црквеног суда. И он је говорио углавном о покојниковим заслугама за подизање и обнову цркава, а нарочито шабачке цркве. Затим је ковчег спуштен у гроб> ннцу, коју је о свом трошку сазилала Шабачка црквена општина Уместо венаца, покојни влалика је уиисан за добротвора Фонда за помагање сиромашних ученика основннх школа, гимназија н учитељских школа. Венце су положили руска колонија и козаци, свештенство из Среза азбуковачког и рађевског као и свештенство Среза мачванског Ђ. Станимнровић ПОМЕН ЕПИСКОПУ МИХАИЛУ У КРАЉЕВУ КРАЉЕВО, 25 август. — (М. П. изв. „Правдн"). — Приликом про.таска посмртних остатака епископа Ми хаила кроз Краљево, одржан је прел овдашњом цркво.м помен, на коме је чинодејствовало целокупно свештенство. Иако је бно радни дан, помену је нпак прнсусгзовало велнко мно штво света. Побегли лавови из цирнуса стварају панину ВАРШАВА, 25 август. — (А. А.). Јавл>ају из града Млаве да су веч?рас, пссле претставе у јелиом 1амошњем циркусу, два лава побегли из својих кавеза и ширгћи ланику прОЈурили кроз град и склонили се у парк. Тек после удружених напора циркуске послуге и полиције лавови су псново ухваћени.

■ Б АШТА ВЦ КОЛАРАЦ Данас раскошна немачка ТОН ФИЛМ ОПЕРЕТА

Днвне песме! Хумор! Забава! МДРТА ЕГЕРТ ЕРНСТ ВЕРЕБЕШ СВЕТИШВ ПЕТРОВИЋ

Додатак премијера Факс новости 58143 У БАШТИ ДАНСИНГ