Pravda, 27. 09. 1934., S. 10

: 27- IX-34 за сккце за домове јав ш берзн Средишља управа м посрсдовале рала прн Минисгарстеу социјалне по литике и н^родног вдравља расписалз је јавнн конкурс за илраду ндеЈне скице за доиове јавних берзн рада у мањим местима. Право учешћа у овом такмичењу имају само држављанн Кралевиие Ју гоглавије. Рок конкурса је 1. Јаиуар 1935. г., до кога се дана имају скице предатн Управи (Милоша Поцерца ул. 8.). Оцењивачки суд састављају г. г. ииж. Димитрије Леко. професор Унлверзитета, др. Марко Крмпотаћ, управник Средишње управе зј посредовање рада н АнтониЈе Хмар, архнтекта Централног хигијен сиог завода. Услови н програм аа оваЈ коикурс иогу се добити бесдлатно сваког^рад ног дзна у канцелариЈи управе улица Милоша Поцерца, број 8. ЦЕНЕ НА1ПЕГ СВЕЖЕГ ВОЋА НА СТРАННМ ТРЖИШТИМА 25 СЕПТЕМБРА Бечко тржнпгге: Свеже шљиве: данас Је приспело на бечко тржнште укупно 10 вагона свгжих шљива( н то 1 вагон из Југославије н 9 вагона нз Бугарске. Свеже шљиве су се продавале даеас просечно по 50 гроша килограм. Сзеже грожђе: данас }е приспело у Беч 1в вагона грожђа и то б вагона из Југославије и 8 вагона из Бутарске. Наше грож^е продавало се данас на бечкоЈ пнјаци просечно по 60 до 90 гроша килограм. Прашко гржиште: Наше грожђе продавало се ј^?е на прашкој пијаци .просечно по 450 чех. круна аа 100 кгр. ПУТОВАЊЕ БРЗИМ ВОЗОМ Да би се путуЈућем свету омогуНи ло лакше путовање брзим возовима, Генерална дирекшја државних железница укииула Је са важношћу од 1. новембра о. г. одредбу по којоЈ се до сада пр« путовању брзим возови ма возна цена морала платитн за нај мање 50 километара. Почев од тога даиа путовањ« брвим возом моћи ће се вршити и на отстојању испод 50 хилометара, а по возним ценама коЈе одговараЈу фак тично пропутованоЈ релациЈн.

П Р А В Д А

Осуђена два загребачна уцењнвача Загреб, 26 сетттембар Окружнн суд у Загребу осудио Је данас на по две године строгог затво ра рудолфа Липовца и Ивана Јагуша, којн су гтрошле године покушалн да уцене загребачке индустријалце г. г. Жигу Штерна н Самуела Хана. Чак су на-меравалн да баце бомбе у ви ле ових индустријалаца у случају да не добиЈу новац у износу од шест стотина хиљада динара, колико су иислили да траже. Полиција Јг на време открила њихову намеру н ухапснла нх, а данас су осу!>ени. Н. Ш.

Једна Наполеонова велнка љубав Жозефнна Ташер де ла Пажери, грофица де Боарне

Пропао са комбинацијом о женидби са Дезире Клари, одбијен од госпође Пермо, Наполеон, скороЈевић са Корзике, нашао се лице у лице са једном дамом високог племићског порекла, правом грофицом, чији је муж био на двору Луја Шеснаестог, претеедник скупштине и командант рајнске армије. Жозефина, поред изванредно лепе спољашности, отмених манира старог француског племства, одговарала Је његовим жељама и погледима на брак. Он се заљуби на јуриш у ову елегантну удовицу, старију од њега за шест година, о чему Наполеон, у осталом, није водио много рачуна. Са гледишта Жозефининог како је изгледао овај брак? Без новаца, задужена, са двоје незбринуте деце, лакомислена, и научена на угодан живот, шта је она могла очекивати у будућности, у тридесет другој години старости? Нншта! Посећивање Бариних салона, узајмљивање новаца од пријатеља. Лишена свога имања на Мартинику и без средстава, Жозефина се реши да се уда за Бонапарту. Овај је улазио у та) чудни брак са великом страшћу, са љубављу, са оном бујном корзиканском маштом и жељом да постигне циљ, који је себи поставио, а Жозефина, већ опробана и искушана удовица, весела и лакомислена, гледала је у тој вези интерес и свој опас од коначне пропасти. Дакле, она даде своЈ пристанак на брак са Наполеоном. Једнога дана у његовој пратњн оде до свог адвоката — Ражидо-а, хако би се са њиме посаветовала о своЈим интересима н интересима деце. Жозефина уђе у адвокатов кабннет, а Бонапарта оста у претсобљу, иза приклоњених врата. Клијенткиња објаснн Ражидоу своје решење о удаји за генерала Бонапарту. — Како? Да се удате за Једног непознатог генерала, који имасамокапу и мач? То није партија за вас. Боље би било да се удате за каквог лиферанта! — рече практични адвокат. Савет Је био добар, али где }е лиферант — кандидат за женидбу? Наполеон је чуо овај разговор између своје будуће жене и њеног адвоката, и није ништа рекао. 2 децембра 1804 године, када се крунисао за цара наредио је да се адвокат његове жене позове на ову ретку свечаност у Нотер-дамску цркву, и Ражидо, са једног почасног места, гледао је како је папа Пије Седми крунисао царском круном „нешознатог генерала са капом н мачем", и како Је његова некадашња клијенткиња ставила на своју главу царску круну Француске! Тако се Наполеон осветио Ражидо-у аа оне речи.

9 марта 1796 године Бонапарта Је закључио са Жозефином грађански брак у 10 часова увече. Њени сведоци су били Бара и муж њене пријатељице Талмин, а његови ађутант Лемаро-а и Калмле, адвокат. Два дана после венчања, 11 марта, Наполеон је отпутовао, у пратњи својих ађутаната за Ницу, где је примио команду над италијанском војском, остављајући вољену жену. Пре но што Је отпутовао за Ницу — децу своје жене, Евжена и Хортензу, сместио је у један завод у Сен-Жермену. Бонапарта је био наименован 23 фебруара 1796 године за команданта италијанске војске, дакле на неколико дана пре венчања! Ово постављење Наполеона, једног од најмлађих генерала Републике на тако важан и високи положај створило је мишљење да је он ту велику команду над засебном армијом добио кас мираз уз Жозефину од Баре, чија је она била интимна пријатељица, као и госпођа Талмин. О овоме догађају писане су многобројне расправе у француској историској литератури. Једни, махом Наполеонови противници, као што је, на пример, био Шатобријан, тврдили су да је заиста команда над италијанском војском био Жозефинин мираз од Баре, докле су други озбиљни историски писпи, као што су Фредерик Месон, члан француске академиЈе наука, и најбољи познавалац Наполеоновог рада и живота (коЈи је описао у знаменитом делу „Наполеон и његова породица", у 15 томова), али Артур Леви и иноги други наводили су да је то мишљење о миразу не само неосновано, него и нарочито измишљено, како би се шкодило Наполеону! До Бонапартиног именовања италиЈанском армиЈом у Пијемонту командовао је стари генерал Шерер, без успеха. Директоријум ниЈе био задовољан нити са њиме, нити са резултатима рата. Овај затражи од младог генерала да он изради један нов ратни план за инвазију у Пијемонту. Наполеон Је саставио план и 19 Јануара 1796 године предао га Је ДиректориЈуиу, коЈи га посла генералу Шереру на увиђај н мишљење. Шерер га одмах вратк натраг са изЈавом „да Је овај план воЈне дело једног лудака, и да онај који га Је смислио треба да дође и да га изврши". Пет чланова ДиректорнЈума — Бара, Карно, (деда претседника Републике Сади Карноа, убијеног у Лиону), Ревбел, Летурнер и РевеЈерЛепо нађоше се у недоумицн. Карно, који је био инжењерски капетан, и важио као велики републикавски стратег и воЈни стручњак, одмах предложи да се Шерер смени, и команда повери Бонапарти. Ревбел се изјаснио аа генерала Шампионеа, а

Летурнер за Бернадота. Али Бара, Карно и Ревејер Лепо одлучише се за Бонапарту, и тако он би и именован командантом италијанске армије. Шерерова неспособност довела је младог генерала нр овај велики и важни положај. И тако Бонапарта поче ону чудну каријеру и кампању, која за петнаест дана месеца априла 1796 године донесе шест добијених битака, 21 заставу и Пијемонт, бачен пред ноге победоносне италијаиске армије. 8. За цело време кампање Наполеон је показао Једну љубавну ексзалтацију према својој жени. Она није могла никако да схвати овог Корзиканца, који је сагоревао од своје огромне љубави, усред ратног окршаја. Жозефина је била већ давно прегорела и осетила љубавни жар, и зато је и казала, на она топла и чудна љубавна лисма свога мужа, који је био ученик Русоа: — Ала је смешан овај Бонапарта! За време пута у Ницу Наполеон пише својоЈ жени: „...Сваки тренутак ме удаљава од тебе, обожавана пријатељице, и Ја осећам све мање снаге да поднесем овај растанак! Ти си стални предмет мојих мисли. Ја исцрпљујем моЈу уобразиљу мислећи — шта ти радиш? Ако си жалосна, моЈе се срце цепа, а бол увећава. Али, ако си весела, и ако се забављаш са твојим пријатељима, ти си брзо заборавила жалоони растанак од пре трн дана; ти си онда лакомислена и оскудеваш у дубоким осећањима. Пиши ии, моја нежна пријатељице, и то дуго, дуго! Прими хиљаду и један пољубац најнежније и најистинскије љубави!" И у томе тону писао Је Бонапарта сваки дан својој жени са бојнот поља, у сред крвавих и тешких борби. Писмо за писмом, све нежније и заљубљениЈе. Писма, која и данас могу послужитн љубавницима као модел (има их 53—54) стизали су у весели Париз, позивајући Жозефину да дође у ИталиЈу. _.Ја не живиет више; изгубио сам више него живот, више него срећу, више него одмор! Ја сам скоро без наде! — пише Бонапарта 15 Јуна 'из Тортоне. Међутим, шта ради љубљена жена у Паризу? Она му ретко одговара на писма само са неколико речи, што Бонапарту Још више распаљује. Жозефина прима честитања и овације због невиђених и огромних победа свога мужа у Италији. Ужива у слави и ласкању, али није ни помислила да напусти таЈ лепи и весели Париз, варош толиких задовољстава и уживања! (Наставиће се) Стеван С. Шапинац

Страна , . Укрштене речи — БроЈ 424 —

I« 6

■

м ■

■

ш Водоравно: 1) доиаћа жизоткња -- тепих, 2) иницијал нашег књижевног критичара, 3) Туркиња — новац који се улаже, 4) неправнлиол 1 , 5) предлог — речно острво — коњ, 6) женско име — свеза — предлог, 7) кад се дода ла добије се познати каиал — дефект, 8) приморан, 9) кухињска потреба, 10) оно што је дато на чување, 11) скупштина (руски) припада Аци, 12) узвик — сугласник — површинска иера (множина), 13) упитна заменица — ломљив — иницијали нашег песника, 14) потврђнвана, 15) женско име — бог победе (код Гериана), 1в) правац — корен, 17) два суглгсника. Усправно: 1) плод — беспослен, I) ненспаван — досетљнв, шаљив, 3) пулс — проклетство — лице из библнје, 4) врста ножа — наша варош (падеж) — нога, 5) позната оперска певачица (Сари) — на латинском значи ја —. 6) грчки држазник домаћа животиња (з — в) — дивља жизотиња, 7) пуцај — наша варош . — пристаниште у Арабији, 8) дебео — насилник, 9) врачар — мета, циљ.. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ БроЈ 423 Водоравно: 1) лабаво, 2) кеба огги, 3) одело — А. К(орошец), 4) рн — Идуна. 5) Ану — Есад, 6) Бања Лука, 7) пи, 8) марамица. 9) Ибар зет, 10) литар — ги, 11) од — ткпик, 12) нос — гања, 13) сараге. Усттравно: 1) Кораб — Милон, 2) ледена — Абидос. 3) абе — у — њ рат — са, 4) вали апарат — р, 5) а оделим — Рига, 6) бо — усу — из Паг, 7) опанак — Цетиње, 8> икада — Атика.

РОМАН „ПРАВДЕ"

ОД Ј. ЧИЧЕСТЕРА

22 — Пре него што сам скочио нисам мислио на њих, али доцније ме обузе страх... Двадесет миља превалио сам за седам са ти и најзад стигао до обале. — Како је могућно да нисте изгубили празац? — У облику малог часовника на руци имао сам бусолу. Иначе бих залутао. — Зар нисте назебли у хладној води? — Не. Под гумом се развија топлота- Кад сам стигао на оба лу свукао сам одело од гуме и то је све. Упутио сам се пешке до прве вароши и возом отпутовао у Њујорк. — Ваша боја косе опет је стгра? — То ми је био први посао кад сам стигао у Њујорк. Ми-

стер Пратер ј« мртав, а на Мак свела Сандерсона нико не моме суишати. Хокетг ли да видите наш плен? Није сачекао Клерков одговор. Извадио је из сефа кожну ташну и, одмах затим, пред њи ма, на столу, блистали су брилијанти и накит Рут Вале— Сто хиљада долара, Бартоне, рекао је Сандерсон. Зар се није исплатио наш труд? — Не1 Тај занат води у пропаст, Сандерсон«. То је, уосталом, и ваше мишллње. Сандерсон се играо брилијантима. Пре него што је могао одговорити, зазвонио је те лефон. — Чекајте, Бартоне .рекао ј« и отишао у библиотеку. А кад се, ма.го доцније, вратно, лице иу Је било сасвим изобличено. — Декер, промуца. Декер ]е бно на телефону- Хоће да говори са мном. Клерк је пребледео. — Тр значи да он сумња... — Не знам, Бартоне... Само нешто је тачно: он ништа не зна— Па зар ћете га овде примити где је накит? — Да. Молио сам га да "до!,е. Само полиција може да нзврши претрес. — А шта онда ако ме нађе овде? — Илите брзо у другу собу! Ако буде потребно, зваћу вас У случају велике опасности... мртав човек не може ништа рећи... надам се неће доћи до тога, али ипак, узмите ово... У том тренутку зазвонило је на вратима стана. Клерк је бр-

зо узео накит л отишао у другу собу. • • Пре него што је отворио вра та Сандерсон је запалио цигарету, а затим мнрно изишао да дочека нежељеног госта. — Какво изненађење, ииетер Декер! Колико с< сећам, ово је првн пут да долазите у мој скромни дом. — Да, изненађење, одговорио је Декер са иронијомБио је сам. — Могу ли дознати разлоге ваше посете? — Убеђен сам да су вам ти разлози добро познатн, Сандерсон. Иако сге навукли маску равнодушности, ипак знате зашто сам дошао. — Слушајте, Декер! Ја вас нисам позвао. Тај тон ми се не свиђа. — Знам, али ]а сам ипак овде. Не знам како сте оно урадили... Само сам убеђен да сте то ви... — Декер, }а сматрам да сте пијани... 0 чему уопште говорите? Декер се насмејао. — Дођавола, Сандерсоне! Ви имате добре нерве! — Је ли то комплнмент? Не волим загонетке. Реците шта желите. Декер }е сад ушао у собу и сео. Погледао је унаоколо, а затим му се поглед зауставио на домаћину којн је био еавршено миран. — ИнтересуЈе ме, "Сандерсон, како сте дошли на обалу, почео је сад Декер. Разумете ли, мистер Пратер? Сандерсон се намрштио, »•

— Ви сте пијани или луд, Де кер! О чему говорите? — Добро, али бол>е је да вра тите накит. Ја вас нећу кривично гонити. — Па тај Је сасвнм луд, мрмљао је Сандерсон, сасвим луд— Ето, ето! повика Декер. Овде је доказ! Ви се сигурно чудите како сам вам ушао у траг. Добро, казаћу вам. Издале су вас ваше руке, покрети руку! Мистер Пратер био је тајансгвен, али нешто мн се ипак учинило познато што нисам могао да објаотим. Ноћас ми је постало све јасно. То су биле ваше руке! Посматрао сам вас пре него што сте опљачкали мис Вале, али тада још нисам могао да се сетим. После похаре правио сам разне комбинације и, наЈзад, прошле ноћи објаснио везу. То су Сандерсонове руке, закључио сам. Сетих се да је Сандерсон учествовао и у похари дворца Ритенхус-.. Пратер и Сандерсон су једно лице. — Ако вас добро разумем. аи ме сматрате за обичног крадљивпа? Сандерсонов тон био је толико хладан, да се Декер уплашио. — ОставитЈ, Сандерсон... Чо век који под оваквим околностима може доћи до обале тај. све може и заиста је ситница изиенига физиономију. Само руке не можете да маскирате. Вл сте затворили Џерија Таунсенда, фалсификовали писмо и дошли на моју јахту. А затим сте ми украли писмо из цепа да се не открије фалсификатВи сте, дал>е, инсценирали пожар на јахти и у оном хаосу

опљачкалн кабину мис Вале. А онда сте, двадесет миља од обале, скочили у море. То је једино што не могу да објасним. — Сматрам, приметио је Сан дерсон саркастично, да то нико не разуме. Декер, пре него што вас избацим напоље, казаћу вам нешто: ви сте луд. Алв ако дознам да ширите такве ве сти, тужићу вас због клевете. Декер се тргао. Али одмах затим погледао је Сандерсоно ве руке и завртео главом. — Треба да докажете суду где сте били за време путовања моје јахте. — Сматрате ли да ћу се уопште бранити прошв ваше идиотске оптужбе? Али, као што рекох, ако чујем да ширите такве вести, онда ћете дознати и за мој алиби. — За препреденог апаша али би ништа не значи... — Слушајте, Декер! Удаљите се пре него што вас избацим! Адам Декер је схватио да на такав начин не може ништа постићи. Променио је тон. (Наставиће се) ■■■П111|||||||1Ш11П1Н»111111||| Кажњен са шест дзна затвора, покушао да се обеси Ковнн, 25 септемоар У поанциском притвору покушао је да изврши самоубнство вешањем притвореннк Никола Калинов, ру« ски избеглица. Калинов је био кажњен са шест дана затвора због пнјанства н изгреда. У последњем тренутку самоубиуа је спречен у нзвршењу своЈе намере доласком командира страже и стражара, који су пресеклн омчу.