Pravda, 27. 09. 1934., S. 11

— П Р А В Д А А 1И

~ Страна ' ■ 1Н А У 1К Човечје здравље и славање Колико треба да траЈе злрав сан ХигнЈена буђења н устајања из постеље

========== 27 - IX-34 : Ж 1И 1ЕО Т Проналажење вешталллг радлума Омогући ће се лечење рака најширим слоЈевима народа ГениЈалио дело кћери мадам Кирн

Најважнији одмор и освежавање добија човек у сну. Све оне материје умора које су се скупиле у току дана у мозгу и оетаЈЈим важним деловима човечјег тела, нестају, сан их про сто избацује из оргаиизма. Нер вне ћелије мозга се освежавају и постају опет опособне за рад. Нормалан, здрав спавач изгледа овако: он брзо заспи по сле легања у постељу. Сан ус коро постиже највећу дубину, која траје 1—2 часа, после чега долази ламше, површнији сан који траје до буђења. Нежна и осетљива, нервозна лица тешко и дуго не могу да заспе, а најјачу дубину сна врло касно постижу, често тек пред зору. Пошто дубина спава ња не долази одмах, често је у току ноћи буђење, што изазива немир и нервозу, а времевом и хроничну несааицу. Тим честим буђењем се и само трајање сна, и одмор, знатно скра ћујуВажно Је питање колико човек треба да спава. Плод у материној утроби спава непрекид но 24 часа, новорођетгче не спа ва само онда кад треба да прими храну, затим код одојчета трајање спавања стално опада. Деца у доба играња и школе треба да спавају најмње 10—12 часова дневно. Одрастао, здрав и нормалан човек треба да спава 7—9 часо ва, прецизно време спавања за вкси од рада и осталих живот них навика дотичног лица. Вео ма стари људи могу се мирне душе задовољити сном од 4—5 чгса. УиГерено спавање, ни сувише ма.то ни сувише много, одлично конзервира женину лепоту и младалачки изглед. Људи који ссећају потребу да спавају по подне, нека спавају, то им неће шкодити, а врло често то спавање их савршено освежава. Није тачно да поподневно спа вање од 1—2 часа ремети уред ност, дубину и хигијвнски ефект ноЋног сна. Природно је да љу ди који по подне спавају 1—2

часа, не смеју и ноћу спавати још 7—9 часова. Ноћно спава ње мора се скратити са поподневним трајањем спавања. Ведике опаоностн по човечје здравље могу наступити ако чо век стално мало спава. Већ и после једне непроспаване ноћи показује се тешке последице не спавања, исте те последице у трајној и појачаној форми јав љаће се код људи који дуж^ времена спавају само 4—5 часо ва дневно или још мање. Хигијену буђења је необично важно одржавати. Буђење тече много брже него успављива ње. Често није потребан ника ■ кав спољни надражај (светлост сунца, ларма, лупа) да се чор-ек пробуди. У најтишој соби човек ср мора пробудити кад је истекло нормалпо трајање сна. Има људи који се буде лако м брзо и одмах ведрим оком гледају у свет. Има их опет, ко ји се тешко буде, дуто су још сањиви и ломни не излази им се из постеље. Ови други спадају у ред сигурних кандидата за сталну несаницу, јер њихова буновност после буђења до лази услед тога, што је максимум дубине она код њих дошао тек пред зору, а не као код но,р малних људи одмах после успзвљивања. Али и здрави и они који наги њу несаници мораЈу при буђењу поступити по истом хигијенском пропису: у тренутку бу ђења одмах искочити из посте ље. Остајање у постељи изјутра не може користи ни здравом ли болесном човеку. Оно ствара већ изјутра тромост, учмалост нсраза, мрзовољност и апатију према раду, а временом доводи и до друтих тежих заплета. Нарочиту пажњу треба обра тити на то да деца све до пот пунот пубертета одмах напуш тају постељу после буђења.

КРОКОДИЛСКИ ди\дог — Мали крокодил пнта свз!у маЈку: — Је ли. мама, шта Ку ја бити кад одрастем? Же«ска ташна, ципела, кофер или новчалик?

мдле ндучне занимљивости ОЛОВО У ЗУБИМА. — Одова садрже не само зуби људи који боЛ УЈУ ОД такозване „олорче болести", чећ олова има и у зубима сасвим здравих људи. У самнм костима зуба има отприлике 0.1 7 милиграма олова, у круници 0.05 милиграма. У след стареша се садржина олова у зубима повећава. Зуби човека који једе месо имају више олова него зуби вегетаријанца. Изгледа да се олово у зубима нагомилава путем крви. О СВЕТСКИ РЕКОРД У ОСЕТЉИВОСТИ. - Холандски научник Вент описује једну тропску бнљ ку, која, уистини, односи светски ре корд у осетљивости живих биКа. Она је далеко осетљивија и од најосетљивијег цвета мимозе. Ако се листићи цвета или цео цвет на биљци повреди, биљка после неколико секунди збацује са себе тај повређени цвет. То ^е обавља путем брзог процеса у стабљицн биљке. Сокови се задржавају у стабљици, а цвет без сока, услед прете ране осетљивости. отпада веома брзо са биљке.

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ ЉУЉАЊЕМ. — Немачки професор Еве препоручује као најбоље и најефикасније вештачко дисаше при несрећним случајевима — љуљање. Бо лесник се ставља на даску (кс\ацкалнцу) и полагано се љуља. Еве тврди да је то најзгоднији начин да се не само крвоток, већ и црева и сви остали органи човечјег тела ставе у живљи покрет и тиме врати нормал на делатност телу. Немачки научник наводи безброј случајева из сао је праксе, када је и тешко онесвешћене људе, за које се веровало да су изгубљени и на прагу смрти, лако и брзо враћао у живот. Г БИЉКЕ КОЈЕ РАСТУ БЕЗ СУНЦА. — Научннци су пронашли поступак помоћу кога се може изазвати правилан и леп развој биљака к које не могу ,да дођу до благотворних сунчевих зракова. Сунч^ ва светлост се може код тих биљака заменити вештачким средствима. У просторији у којој биљка растетрсба ваздух чешће засићивати угљеном киселином. То је довољно да замени сунчеве зраке. Ово је важно нарочито за баштоване, који подижу зимске биљке, а ове немају довољно или нимало сунчеве светлости. Уместо вештачког сунца које је веома скупо, може се употребити много јевтинија угљена киселина.

мора принцезу да ћути. Морала је да се поклони и да изиђе. Мислила је: — Побећи ћу... Госпођа Блед, која ју је чекала испод клатна аутоматског часовника, раззи пред њсм публикације, у којима су биле репродуксшаие фотографије физион-омија верених височанстава. Било их је педесет четири Берта се морала одрећи сзога даљег опирања. Њено одбијање било би повод једном европском скандалу. Није се ни усудила, ни хтела, по својој таштини, да буде предмет разговора и оговарања гомиле. Она се исповеди: — Госпођо Блед, ја не волим Урлиха од Силберсхаузена, али се морам удати за њега. — Љубав је, у ствари, принцезо много ништавнија од снова о њој према. песничкој фантазији. Људи су о њој спезали песме. Али није вредно толико говорити о њој. Урлих од Сил берсхаузена је довољно леп дечко те може бити предмет љубави... То знам по искуству. Тако заврши стара дама, која је гледала преко својих злат них наочара. — Ви, дакле, не верујете да је страст све у животу? — Јесте... за убоге, сиромашне духове. Али ваше височанство је богато, бар с те стране. — Ох, госпођо Блед, шта ће бити од моје младости, ако га не. будем волела? —Посматраћете, размишљаћете, припремаћете акцију. Ви

Лондонски „Н)ус Кроникл" до нео је сензационалну вест: да јс брачном пару ЈКолио пошло за руком да нађе формулу за произвођење веипачког радиума. Ово сезнационално откриће објављено је на једној конференцији 6000 научника у Кембрицу. Епохални проналазак значи нову еру у борби против опасне болести рака, јер ће се радиум,-према формули брач ног пара Жолио, моћи набавља ти лако и јевтино. Мадам Жолио је рођена кћи покојне мадам Кири, која је пронашла ра ДИуМ. <ГУ*г Ова вест изазваће у целом свету разумљиву радост. Са пр вим зрнцем вештачког радиума сгн модерне алхемије постаје стварност. Сва велика дела хемичара последњих година: теш ка вода, проналажење нових елемената и друта, бледе испред сјаја ове победе над при родним силама. Од оног дана, када је генијал на мадам Кири могла да у својој нежној руци покаже једва приметљиво црнце радиума, про шле су већ три деценије. Стаклена епрувета у њеној руци садржавала је највеће благо све та! Та прва мала количина радиума није се могла такмичити ни са златом ни диамантима целога света. Један цео вагон земљане смоле мадам Кири је прерађивала са неупоредивим стрпљењем и из квннтесен ције чаробне смоле добила је као награду сићушно црнце непознатог метала, који је слао зракове, а чије порекло су и природа до тада била непознати. Проналазак мадам Кири изаз вао је тиме мирну револуцију, чи Ја је замашност могла бити оце њена тек после већег броја го дина. Она незнатна количина ра диума оборила је једну целу на учну зграду. Веровање, које содржавало од најстаријих врс мена, оборено је и ггриказано као велика заблуда. У париском лабораториуму мадам Кири налазио се један нов еле-

можете свршити многе ствари, створити дела- Нека народи бу ду ваше оруђе, а наука инсгруменат ваше крал>евске вештине. Радите за најбоље добро света. И лепота рада даће вам највише снаге за живот. — Ви, дакле, мислите да живим свом снагом? — Нека ваше височанство не потцењује моЈ *е речи и ви ћете живети. — Живети, а не волетн! И спуштај"ући своју главу у руке, принзеца Берта поче да плаче. б. Како је Гертрудин црвени по ни био врло немиран, Клотилдан су се и Берта журиле да из јашу како би предупредиле страх детета. Већ се мала девојчица тресла у седлу. Тврдоглава и немирна животиња вукла је на своју страну јаче него слабе руке мале ученице. Рђене, косе летеле су као дуги пламенови, упркос њеном шеширу од сламе- Прин цезе ударише мамузама своје коње. Брзо су прешле каприциозну животињу, која, између две амазонке, поче одмах да успорава свој ' трк. Затим се требало зауставити, да би мала Гертруда сјахала, сасвим бледа. И остале сестре, Стефанија, Паулина, Маргарита, тако ђе се окупише око ње. Биле су на једном углу јавнога парка. Понији са дугим гривама и реповима груписаше се са два коња- Каваљери су се дивили малишанима у плавим

мент, који се својом природном снагом претварао у друте праелементе. Као какав сићуш ни митраљез, овај елеменат је слао непрестано сићушне метке, делиће својих атома. У мраку је светло, слао је мистериозне зракове и огромне енергије, на око не губећн своју сопствену енергију. Израчунавањем се ја сно показало да један грам овог чуднозатог елемента за 1400 година непрестано, сваког тренутка избацује милиарде та квим атомских метака и да при томе губи само половину од своје енергије. Зраци нису били само једно физикално чудо, ј *ер су они имали и снагу лековитости, која се граничила са невероватношћу. „Проузроковачи" тешке болести рака подлегали су под њиховим разорним утицајем. Па ипак, благотворна снага радиума није се у модерној ме дицини примењивала у оноликој мери, колико се то желело. Разлог је томе, пре свега реткост овог скупоценог елемента, чији грам данас стаје чита во једно богатство. У целом све ту годишње се производило само 30 грама радиума из радио активне земљане смоле, а то је премало да би се могле подми рити велике потребе модерне медицине. Одатле је и настала жеља да се радиум производи на вештачки начин. Стотине науч ника бавило се тим проблемом. Многе супстанце излагане су утицају радиум-знака и многе су од њкх и саме постале радиоак тивне. Али ово изванредно свој ство, оне су збдржавале са-мо кратко време. Дефинитивиу формулу за до бијање веигтачког радиума про кашла је сада мадам Жолио, кћи покојне мадам Кири, прона лазача радиума. шааввнв ■■■■■■■ ао ■■каавваааашввааша Претплата на „П р а в д у м стаје: За вашу земљу иесечно 20 динара. За иностранство иесечно 50 дннара. костимима, и великим девојкама кратким амазонкама. Берта нареди пикеру да скине са седла дете, а сама сјаха из седла, узе у руке малу, коЈ *а нема и бледа, дрхташе од страха. Сре ћна што је могла ставити своје усне на свеже детиње усне, мазила ју нежним речима. Гертру да загрли око врата старију се стру, и после дрхтања поче да плаче. То Ј *е био краЈ* кризе. Нај зад између јецања појави се здрав осмејак. Држећи своје ко ње, и остале сестре се насмејаше детету које је било спасено. Само Берта, стежући и даље у загрљај младу сестру, није се могла отети импресији да у својим рукама држи остатак своје среће, оно топло сестрин ско другарство, које ће напу* стити. Она се свом снагом везивала за то свеже мало створење, да би прикрила једно узбуђење које се потпуно разликовало од страха пред погибијом од несрећног пада(Наставиће се)

КУПАТИЛО КРСМЈШОВИЋ Душанова 45 Ладна и топла купања; Масаже, пепикнр, ианикир и т. д за мушке: оп '/»?— 12 и 18—20 ч за женске оп: 14 — 18 ч-1с. 61049

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

ПОЈ1 АДАМ: е • • 10 Настаде ћутање и тишина. Од јуче, усамљена, револтирана против општег споразума, она је смишљала како да протестује. Он лично будио је у њој искрену побуду. Удати се за Урлиха од Силберсхаузена било је страховито поразно за њу. Осећања њеног срца вероватно ће остати таква- И она је хтела да каже све неправде, 1~>је јој је чинио њен отац, и њена мајка што ју је, увек, лишавала своје љубави — као и њене сестре уосталом. Нека жи гч обичним животом и нека јој се дозволи да слобчдно распо1^-ке собом. Госпођа од Штит-

бурга остави перо. Она јој одмах рече: — Мислим, Берта, да ми сада не&ете рецитовати фразе из романа о конвенционалним бра ковима. Ваш деда ми је говорио о неки.ч стварима.., Помислите да ви нисте само једна обична госпођица Берта, него најстарија кћи Штитбургове ра се, да је овом удајом могућан ваш долазак на један од европских престола, да ви држите у својим рукама судбину ваших пет малих сестара, примајући или одбијајући једну везу кадру да поврати нашој кући њен стари краљевски ранг. Уосталом, уверена сам да су вам те рефлексије пале на памет док сам ја писала- Показали су вам слике кнежеве. Он је шармантан. Ви сте га волели пре две године. Волели сте га више но што дозвољава ваше добро ва спитање. Ви ћете га волети још и више. То је свршено. Ваш отац је потписао споразум са удовицом од Силберсхаузена. Ви нећете уништити сву наду наше куће, Берта.-. А после, драга моја, када будете постали краљица, бићете свима захвални. — Али, госпођо... — Молим вас, Берта! Мислите на своје сестре, на њихову будућност, на везе потребне њи ној срећи. Хајде, до виђења, де те моје. Будите добри. До ви1>ења-.. Звоно одјекну под њеном ру ком. Дама загњури лице у један регистар. Појава слугу при