Pravda, 27. 09. 1934., S. 5

27 - IX-34

П Р А В Д А

Страна 5

Од ИЈва (шврнн) у 3, 5, 7, 9.30 И§Н „УРАНИЈА" ВИИИ

приказује прсмиЈсру бсчке опеоете са музиком Јохава Штрауса

Глаоне улоге игр?ју:

Георг Александер, Лео Слезак, Оскар Сабо

Десет Јатака убијеннх оалоглашеиих разоОЈиика н хајдука Милоша Митровнћа и Милисава Сушића олгозоралн су данас у Окружиом суду ол Округ београдскн. Њнхови чскаол су всома заним.гиви и употу н>у!у оно што се раније знало о о вим разбојннцима. Мно4*о се пнсало и о Мнтровићу и о СушнКу, али ии кала сс_ прола нстина о љима ннјс знала. Тсшко је било свима потс^ним чкандармернским одсљсњима до уђу у траг разб0)«ицима, а и да та'. но пропјађу њнхозс јатаке, ко|их јс, нгргЈно, бнло доста. Ози јатаци су били вгома поуздани и зато су Митрозић и Сушић могли тако вса.о да избегавају жаЈиармериске п.» тролс. Ж;:зот разбошика претставља чнтав роман, који ће сада, пр=д судом, после њиховог убиства, д«>. бити сзој епнлог. Дссет оптужсних саучеснкка разбо;ннчких поде -Ђсни су, по мссгу стацовања, стварно у три групе. ПрБа псторпца су из Божндаревца, дру га чстБорида из Дражевца, а дсссгп из Шмнке Моштаннце. Оптужени су. Митар Гајић н Милнвоје Гашћ, отац и снн; Лепосава Милосав.г>евић Бошњакозић, Влалилшр >\илосавл>с вић — Боаш>аковнћ, Љубица Пстка рић-.М:иосавл,сзић Бошњаховнћ, мзј ка, сил н ћсрха; затим Даринка Ран козић, Милорад Ранкозић, Живка Раик^вић, Илија Ранковић, члановп јелне задруге и, н^јзад, ИлиЈа Мијатовнћ. Свн оптуженн брзне се кз слободе. Они су, Лошто јс устаиозљело да су били разбојнички јатаци, став љени у притвор, али су доцније, пошто је окончана истрага, пуштенид-а се из слободе браие. У сулницу ушли су сви мнрно, )едан по Један, олазнвајући се на поанв олације. Оптужене жсие обукле иозг хал>и«е Одмах на почетку пало Је у очн Да су оптужене жене дошле пред суд у новид! хаљннама. То се нарочиго могло примститн на оггтужсно; Л>убици, која има лвалесет чстири године. Она Је обукла лепу тг гет сукњу, приласала извсзену ксцељу, кошуља јој је од српског пла тна, а на глазн носи белу свилсну мараму. Чинила је утисак као да ••• де на сеоско коло у недел>у или на вашар. И нарумсњсиа је. Остале олтужсне, стариЈе жсне, обучене су га коће у нозе хал.игне, загасите боЈе и миои-о окромдигје него ЛзуОнца. Пошто су проззани после тога н свслоци претсславајућн суди;а г. Л>'ка Љичковнћ позвзо је лржачног тужиоца г. Пстра Милосавл>сз« ћа да причита огттужницу. Опгужни ца |е кратка. У њој се наводи _а су поменути сељаци оптужс>ни з->то штс су ишли на руку хајдуку Ма лошу Митрозићу и одбеглом роОијашу Милисаау' Шушићу да се крију, помажући и. као јатаци. После читања оптужнице. сви оптужсни су изведени из суднице, а залржан је са>50 Митар Гајић. Како су хајлуци дошлн у Гајићсву кућу Прво питање кОЈе је постазио прст седазлући г. Иличковић оптуженом тицало се његож г познанства с хјј дуцима. — Нис-аи се ја никал упознао е н>нма, одговара Гајић. За њих сам дознао тек кад су дошли у моју кућу. — Датум? — Не знам. Нисам писмен. Било је то једне ноћн око девст саш. Чуо сам у дзоришту ка«о ла|у пси, па сам изишао да видим шта се дсшаса. Ксрови су кидисали на шталу. Пришао сам штали и видсо Једиог чозека с пушком „на готовс**, који.ие )е одмах утерао у шталу. 1а мо сам углелао још једног човска с пушхои. Затим оптужени прича како је јсдан од ове двојице упалио слсктрич «у лаипу и уперио иу свстлост у очн. — Јесу лн ти нешто рекли? — интересујс се судија г. Иличковић. — Запретили су ми: „Убићсмо и локлаћемо све по кући за пет минута ако иа шта кажсш!" Ујугру Је, прича даље оптужени. јелан од разбОЈНика отишао на њ-1ву, а други остао на тавану илале. На питање претседавајућег како су провели њих двоЈица ноћ, ГаЈић вели: — Један је лежао и, чини ии се, спавао, а други био будан и држзо спрсину пушку. Стално Је пушио. — Јссу ли ти рскли ко су? „Ја сам онаЈ Мнтровић „ноћни" — Рскли су ии, Јес'. Митровић ми рече; „Е, да знаш, ја сам онзј М итровић кога траже па ме не могу на ћи, Јер сам ја „ноћнн". Оптужени се правта да хајдуц»1ма ни >е давао ништа за јело. а такође п да ниЈе излазио из штале објасни својим укућанима ко се на лазн у кућн. — Па ти имаш разне исказс, при иећује судијз : код лолицже, код истражног судиЈе и овде на претресу. Како то? — Истина је ово што сада кажем, — одговара одлужо ГаЈић. После те ноћи хаЈдуци су, вели, »апустили његову кућу и више сс •ису враћали. Нешто дланије, мсђу

Оатушенн

тии, дошли су жандармн. По томе је изглсдало да су власти сазнале да се хаЈдуцн крнју у Гајићевој кући. Претседавајућн пита: — Како то да жанлармн дођу баш у твоју кућу ? — Иш.тн људи по селу ол куће до куће, па дошлн и у моју , — обЈашњава Митар.

Мајка Је почелч, после озога, м )• литн хајдукс да јој ие дирају дсте. — Има она свота мужа, роткниа је, — објашњавала је Лепосзва н?о ружаним љулима. Пустите је на ми РУАли они мајчЈше молбе «нсу хтели да уваже н иззсли су Љубицу у дворнште. — Вукли су Је у к>курузе можда

ХаЈдук Митровић

На питаље судкје г. Нешковића.ј дссст пута, — настазл>ала" је оигу Митар ГдЈнћ всли да му хајдуцн на жсна сооју г\ричу. Страшно ми |с

полаоку из њсгове куће нису нишга далн у готову. — Добро, кад ти је син после ишао у Обренозац, зашто ннје јзвиј полици;и да су хајдуци билн код вас? — поставио је питање држаани тужилац г. Милосавл>евић. — Па кул би смео, госполинс, од лопоза. Сулнја г. Нешковић прслочава оп туженом да је изјавио како је желео и сам да јави жандармеријн, & кад су жандарми дошли у његов> кућу то нцје учинио. — ВЈишл ли да у томе има нече^ нетачног? Што, дахле, нисн сзс рскао жандармима? — Е, како сам смео то да учиннм, кад нисаи знао где се лопови нализе. Син ми је био на путу, па сам се бојао. Саслушање оптуженог Милнвојл ГаЈнћа — Држазни тужилац те тужн ззто што нисн властима јавио да су хајдуцн били у штали гвог оца 13 ссптсмбра прошЈ^ године, — рс је прстсславајући М илнвоју Гајићу, Митровом ошу, кал Је увелен у суд ницу. Милнвоје је одгозорио на то ла је разумсо оптужничу и да се осе ћа кривим. Стзар је овзко објаснио. УЈУТРУ устао да да коњима ссна видео у штали неке људе. Упитао ;с оца ко су, а он је шапатом одговорио: „Море. не пнтаЈ!" Не зна, мс^у тим, кал су разбојници дошлн у њи хову кућу и уцци у ипалу. РаниЈе ј "е о Митрозићу и Сушићу слушзо, а после, кад Је ишао у Обренозац, није слгсо да јази властнма ништв, Јер се бОЈао. Ј1ска нзиђе Љубнца!" нарелио Је Митровић На ред јс дошла Лепосава Милосављевић — Бошњаковић. — Е, гоополнне, како да се не осећам кривом, — почела је она Јаснии гласом. — Ама н ти си нешто мењала сво је исказе, — прокинуо ју је г. Иличкозић. Час овако час онако. Да нам кажеш сала све право како ]е било — мртав Је Сушић, мртав Је Митровић. Дакле, кад си се упозна ла с њима? И сада почнње дугачка прича Лспосаве. Нешто после Преображења, можда око поноћи, залупао јс , вгли, неко на њена врата. Онако снажно, „кундачки". Лепосава Је провирила кроз прозор и спазила два наоружана човека. — Ко сте ви? — питала је. — Изићи, — наредио је оштро Је лан глас. И опа ј 'е изишла. На прагу разбоЈНик је поставио питање: — Познајеш ли нас? Пошто је олговорила да их не зна, разбОЈници су почели да се ра спитују кога има у кући. Лепоса1,о је све објаенила. — А је ли и Љубица ту? Лепосаза је климнула глазом у знак одговора— Онда јој нареди да изиће.

било то да глслом. Молила сам: „Го оподине, молим те лсмеј да ми дп раш кћ&р. Видиш, дсте јој плаче г пиштн". Јсдан од њих, мсђутим, в-«к нуо јс на мене и ја саи ућутала... и.да олро:титс, морала сам ја ла доЈим унуче. Љубица се такмичнла по лепоти с деЕ ^чама Дал>е оптужсна .иепосгва објашњзва како је Ј1»Сица дошла уопштс у н>ену кућу, иако је бкла удап. Било Ј'е мало неслогс, осли, са иужеи, па муж у то сргме отишао и у сојску . Остала Љубица сама са децом. Трсбало Је то гладати и хранити. — Шта сам ја могла, — говори Лс посава да.т>с. Узсла сам к себн ћсрку. Код мане се лепо поправила, па пуначка, ла лепа, такмичи-та се с дссојкама... — Кал су разбојниц« отишлн уЈутру, јссу ли ти дали нсшто. — Нс, рећи ћу вам нстнну, па ме ви после можете разалети ка' Христа. Претссдавајући Је, затим, приступио ње«ом саслушаљу кол полици* окнх власти. Олатле се вили да Јг убијани робијаш Сушић нзвршио о^ л>убу над Љубицои у прнсустзу са мс Лепосаве. Посте је позвао и Митрозића. Питали су је том приликом ко има у селу носаца. Одлазсћн, за тражили су од Лелосазе да нм обс ћа да ником неће нкшта причати. Од те вечери у њс«у кућу долазили су аваког другог, трећог дана. — То није тачно! — лрекида читање отужсна. „Сутпић је долазио н донео помаду за Љубицу", чита дал>е г. Илич' ковнћ. — То је бнло пр-зе вечери, објапг њава Лспосаза, а лосле не. „Сто Је бно гтун оружЈа" Потом оптужена Лепосава понова прича: — Засели у соби, па ме тера.ти дз позовсм и сина. А на столу пуно оружја: пушке, револвери, ножеви, три бомбе— Јеси ли позвала сина? — Наравно да јесам. Отишла сам у њсгову собу и полако га пробудила. Рекла сам му ко је у кућн. Он је ушао и, чии је вндео на столу оружје, поздравио обспицу: „Здраво Митровићу, хајдуче! Здраво, Сушићу хајдуче!" Нешто доцније, отишао Је да спаи И ЛепосавЈш снн прнзнаЈе да Је крив — Велииир Милосавл>евић! — позвао је одаџија. У судннцу је ушао висок црноиањаст човек, мало погрбл»ен, са великим уфитиљеним брковима. Претседавајући још није поставио питање, а он почиње: — Осећам се кривим што нисам јавио властима, управо што нисам смео да јавим. Он обЈашњава да Је с разбојницима седео неко време, па после о-

— Како саи смсла да јавл>ам кад су ми и отац н брат погинули. Ја потпуно верујсм да су ме могли у бнти. У дал>ем току свог исказа Љубица објашњаза да се са разбојницима Митровићсм и Сушнћем виђала у не колико махоза. У њихову кућу долазили су трн пута, а једном се сама у нехој детслини видела са Сушићсм. Био се мало промснио и јсдва га је познала. Када га је, мсћутнм, загледала боље, видела јс да

тишао да спава, пошто су му то они дозволили. I — Јеси ли заспао? — Не, пробдио сам целе ноћи. — Онда си чуо и кад су напустили твоју кућу. — Е то нисам чуо, јер су изишли кроз ходник, а ја сам био у другој соби. Прочитано је и његово саслушање. Из њсга се види да су разбојници долазили више пута у њсгову! 2*5 ^'^,7, '« то"Сушл: I' призиала Ч,П„ 0 „"Гсиео"7 Х с!о[и| "боТ-Гго^ ^Гке ГсЗЈГ"™ "Су "оТонај н> — Иотац иврат ?у ин^бнјеии у^ к0;н ,е Љ ^ та да " 1а " оие дворишту, па н„сш с«о да « про-ј У 1. Ја саЈ| нсшт0 доцнк|е , улЈ да ТИ Д И11 " . јс у Лмсовкћу од рлзбојннка погл« Пошто има „сслагања изиеђу н,с • ну / јеЈ1н ж2нларм к Н исам о том! говог данаш>ђег исказа и исказа ннкоме ц И шта рекла, али ме је нспред истражним властииа, претседа- што текло и скрозирало кад саи то вајући пита: чула. — Зашто с„ друкч„Је говорио ра- ' СушЛ Је хтсо да плаћа сган ни,с? н храну своЈоЈ л>уба.вннцн Хтео сам да примим, углавном, ој то ј е д 3 л, е ишло испитивање сгакривицу на ссбе, па зато. Признаје [ тужене л >убиие Петкозић, све се потом да |с ишао у Багрдан да ку- В ише показивало да јс ова била л>упи батериЈу за џепну лампу новцем бавница хајдука Сушића. Она је до* који му Је дала сестра Љубица. | Ста лет]а сељанка. Једно врсме била Љубица Је чула за двоЈнцу Ј е напустила свога мужа, али му се „главешина" ј доцније вратила. Причајући о своОптужена Љубипа Петковић, Лч-Ј им °Д н ® сима с хајду^има. велк: посазина кћи, такође даје опширан! Сећал« се да )с-С}Шнћ јсдном

исказ, ка<^ и њсна лЈајка, сдмо што се он

приликом рекао мојој мајци: „Ако

|| 1ич Л1и|'\.ч, 1-или илд гт имеожм поједннбстима ти Ј с 7еш1>0 да Љубииу „здржаваш,

разлнкује од Лепосавнног ксказа. На прво питање прстседавајућег: да ли је разумсла оптужницу, одговорила је, донекле с чуђењем: — Ргзуме се да сам разумела. — А осећаш лн се кривом? — Како ћу да се осећам крнвом кад сам морала. Сада оптужена Љубица почиње дугачку причу без предаха. Као да је назнјсн грамофон. — Јсси ли знала за разбОЈ *нике? — Ннсам, алн сам још пре чстири пет година чула за неку двојицу гла вешина. .Золиш лн да попгнеш или да пођеш са мном?" Прича: Пошто су Је Митровић и Сушић по мајци звали да изиђе у дзориште, она се позиву, управо, наређењу, одазвала. Прво је наишла на једног од њих са упереном пушком, а после и на другог, иза угла куће. И он |е држао уперену пушку. Одвукли су је, всли, одмах у кукурузе. Дошавши тамо, Сушић је дао своје оружје Митрозићу, а Љубицн рекао: „Љубице, волиш ли да погинеш, или да пођеш са мном?" Морала сам, каже Љубица, али није Сушић имао никаквог успсха код мене, јер ја сам жена, па знам како иду те стварн. У току целог свог исказа оптужена Љубица врло често понавља да Сушић није имао „успеха" код ње. После тога објашњаза како су раз бајниии изгледалн и каже: — Сушић је био сув и висок, са заврљачсним брловима, а Митровмп крупан, са накострешеним бркови ма, на, еве, озако^. и показује раШЈфоним прстима. Могли су Је, вели, убити — Зашто ниси ннком ништа Јааи ла?

ја ћу ти платитн стан и храну за њу, само немој да је враћаш мужу". После тога всли да нккад ништа иије добнла од хајдука. Једном јој је Сушић, само дао дванаест динара да им купи батсрије за електрич не лампе у вароши. И она је ку-п^ла. Да би своје навођење поткрепи« ла, куне се и велн: — Ништа од хајдука нисам доби< ла, мојега ми дза окстг! „Рачунам да нисам коива кад сгм морала да их ггрнмам у кућу" После тога се прсшло на испнтивање седмог отпуженика за јатаковање хајдуцима Сушићу и Митрови ћу. То Је Даринка Ран-ковић, код чије су куће хајдуии погинули и где су се крнли до саме погибнје. На питање претседавајућег г. Иличкози ћа осећа ли се кривом и је ли разумела оптужннцу, она вели: — Рачунам да нисам крнва, кад сам морала да их примам у кућу. — Јеси ли их познавала раније? — Не. Нисам раније никад чула за њих. — Па када си први пут упознала хајдуке? — пита је дал>е г. Илнчковнћ. — Уочи Крстов-дана, и то не обојицу. већ само Сушића. — Па то је баш данас годину дана, примећује претседавајући. — Баш тако, наставља оптужена. Било се спустило вече и ја :ам легла да спавам. ОдЈедном, око неко доба ноћи, чу се на вратима лупање. Уплашила сам се и упитала ко лупа. Међутим, споља ми је одговорио неки нелознат глас: „Отвори!" Ја са^1 се још ви-ше уплашила, па понова г.итала ко је. Она) споља ми је одговорио да је неки залуталн путјјик из далека. Када нисам ни на то хтела да му отворнм, он је рекао да има нешто да ми кзже за мога сина. Тада сам га пустила унутра н он је тражно кључ да закључа врата. Ја сам га зап.ггала што мора лг. се закључава и он ми је рекао само: „Морам". Те ноћи је преноћио, сутрадан преданио н преко ноћи отишао. Мнтрогнћ и Суптнћ су неколико пута навраћалн код Даринке Затим Даринкз прича како су Митрозић и Сушић неколико пута навраћали к њој. Тако је Сушић, не. колико дана после свог првог састанка са Даринком дошао понова и собом довео Милоша Митровића. Том приликом су јо) ха|дуци наредили, вели Даринка, да ником не го вори да се они код ње долазе. Тада нису дуго остали. Свсга једну ноћ и дан. Даринка им је пржила у \г н куповала вино. Каже ла Жијг » гада није код хајдука долазила. Свој исказ завршила је изј;во* ! ла никада није имала никг.--* ко» 1 ^исти од хајдука. После тога претрес је ппек'*«?-*

Суђење јатацима по&нјеннх хајдуна Митровића н Суш :ћа Десет оптужених јатака се правдају како су кзорали ск&ивати злогласие хајдуке, 1ер су им иретили убиствсм