Pravda, 27. 09. 1934., S. 6

Страна

П Р А В Д А

27-IX-34

ПРЕД СУТРАШЊУ СВЕЧАНОСТ САВЕЗА СРПСКИХ ЗЕМЉОРАДНИЧКИХ ЗАДРУГА Четрдесет година задруговања ОСНИВАЧ ПРВЕ ЗАДРУГЕ У НАС.„ОТАЦ СРПСКОГ ЗАДРУГАРСТВА" Г. МИХАИЛО АВРАМОВИЋ, ПРИЧА НАМ О ПРВИМ ДАНИМА ЗАДРУГАРСТВА И О ЊЕГОВОМ РАДУ КРОЗ 40 ГОДИНА

Г. М. Аврамоаић

тно сам се њнма и замолио их да ие[И палм )« аадругаЈкггво пош-то и ко[ помогну да прву тепгеоћу како тако | рача.то нспуњено том основном нле ггребролнм. Онн су мн се другарсхн' јом. На селу има разнкх елеменага.! одазвалн. Заједннчки смо нзрадили Има вр.то добрнх н поштен!« љуДи, све пгто је потребво да се легалне али има н бодних појава. Разуме се тешкоће савладају и тиме, за оно Да се са болесним оргаиизмима не време, отклоннмо прву н најглавнију може неговатн и ку.тгиаисатн јеДна тешкоћу. За другу тешкоћу обратн-, нежн а н осетљива &иљка. И ми смо лнс мо се неколицинн чланова упра-1 — ДослеДио овој основној идеји још ве Подунавске задруге, њеном прет- првог установљења правила уне седнику Јоои Нешићу и члановнма'-™ пришдап: да је задр>тарство поТоши Николику, Кости Петровићу, К Р« поолених и радних људи. Но Танасију Николићу и лругима. До- св « љуДа оа се.та. И шши ггрва пра били смо њихову потврду да ће По-| »вла астакла су ово основио правидуиавска обласиа задруга фниансн- ло: - 1 ' за;ико .0 ! С У 1К ° 1 -* >: '' ,НН

Наше вем.горадничко вадругарство лрославиће сутра четрдесет година саога постојања. Овим јубилејем оно обележава један светао пут кроз четнрн деценнје. Ње*ова снага је данас веома велнка, Задружну ндеју спроводи стотина хиљада најнапреднијих земљорадеика. У њој тражи спаса сва наша привреда. Грех би био не осв{жути се на оне прве, мучне н лепе дане, када је прва задруга у Србији створена. Тим пре што пред собом имамо жнвог оца и творца нашег задругарства, старог г. Михаила Авра мозића, који је најбоља жива нсторија нашег задругарства. Старац којн .је створио ту данас етажну задружну зграду и око ње окупио читаву плејаду напредних Вемљорадника, живн данас на врху 'Дедиња, -тамо, у Лнсичјем Потоку, одакле се пружа диван изглед на 'Авалу, Раковицу, и целу ту плодну цанораму. Затекли смо га у раду. Окружен Читавим бреговима књига, у својој библиотеци, г. Аврамовић нас је љубазно примно. — Како је псгникла идеЈа о увођењу задругарства и стварању прве Вадруге у нас? Благ осмејак прешао Је преко усана г. Аврамовића. Сећајући се на своје прво мезимче, на прву српску вадругу у селу Вранову, крај Смедерва, он је почео: — Промене које су се дешавале у области наше пољопрнвреде, саме су садржале у себн клицу за стварањем неке акције коЈа бн пробудила актнвност код сељака, актнвност која дотле ннје бнла потребна. Те проме^-идтипале су особнто услед преоонјентисања замљорадње коЈа је дотле била поглавито упућена на подмнрнвање домаћих потреба, а развитак целокупног друштвеног жн вота упућивао је на тржиште. Сељак Је морао производитн за новац. Та производња неминовно Је водила на тржиште. А тржиште, разголићавало Је сву његову неспрему и нехатност за тај однос. Познате су појаве, коЈе Је оваЈ ђреокрет донео у нашу земљу, познато је нагло опадање имовинских прилика код масе наших сел»ака, позната Је немилосрдно запетљавање његово у разне лнхварске мреже. познат Је оппгги бол н Јаук на стаље, коЈе се многима учинило као предзнах оппгте проп-асти. У тим в такзим прнликама нико коЈе нмао очи да виДи иије могао Да остане • да га тн спољни утисци не захвате н не прнморају да размишља о догађајнма. МоЈ корен Је и данас у селу. МоЈи утисци наЈдубљи н наЈтрајннји били су увек сеоски утисци. И Ја сам такође болно осећао последице велнкнх промена, коЈе су се нагло вршиле у нашем привредном животу. Под тим утиспима и у таквим приликама у мени Је почела да се рађа мисао шта се може и шта треба учнннтн да се наш сељак снађе у новим приликама а да не пропадне у њима. Ова премишљања упутила су ме Да пспражим искуство Других народа — како су се оки св^шли у слич ним тешкоћама. У томе раду наи-

ски потпомоћи прве задружне творевине. У току тих наших радња н припрема увек сам могао рачунати и на моралну потпору своЈих осталих друтова и пријатеља у Смедереву као што су Влада Љотић, Жика Тајсић, Јован Ба-

квом пороку не моху бити у нозоЈ заједници. Из овога се види Да н^м ниЈе било главно осиивати задруге и пктик оватн задружну радњу сај свакојак®! елементима на селу. Није нам тако исто био циљ оснивање заДрЈта према партиском нли ма ка

кић Т,«.ј Нш.отаћ и муги Тако кво>| специјалном обележју. иић, Ђока пиколнћ и друг«. Него 5ша ^ Је „ осга-ч намера

снтуиран у Смедереву, Ја сам у исто време развно своЈе утнцаЈе по околним селима — Малом ОрашЈу, Азањи, Михаиловцу, Милошевцу, Шкобају, Вранову и припремао духовну средину за акцију, коЈа ће по замнсли мојоЈ да изврши прилагођнвање старих прилика новим. Од свих тих обилажења, зборисања, утипања, прва се реахција појавнла из села Вранова, недалеко од Смедерева. За њу се нма захвалити највише Једном трезвеном н поштеном сељаку, Лази Савнћу званом „Геџа", који Је прнхватио ствар и стао Је обрађнвати у своЈоЈ среднни, међу своЈнм људима. То обилажење траЈало Је мало дуже. И Ја сам морао сам нћн често у село да вршим обрађивања духовно. На краЈу краЈева, мисао је успела. За њу се придобило 32 зем

да примимо само оно пгго Је зДраво на селу, Да се постигие ЈеЛан здрав и за народ користан задатак. Велики број, разуме се, не може битн мероДаван у оваквкм покретима. Не може бнти мерода&а« нарочито у пр во време Док се темељн не изграДе, Док се Духови не припреме, Док се не поДигне сигурна бргна против свлх евентуа.-иих, неочекиваних встрова н колебања. Ову намеру свак може најбол>е умотрити ако бацн по глед аг 1 ма коју задругу до 1928 гоДине јер у свакој таквој задрузи на ћи ће н оно што је најбоље у селу, као н све оно пгго би иогло Дати по воДа да се посумња у задругу као Једвострану збирку илн тежњу. Ова се намера иоже виДети н по самој главној Јттрави Главног савеза која Је увек била далеко од свих не

љорадника, најпоштенијнх људи на задружних угицаја, која Је >-век прет селу. И одлука Је пала: да се прва ставлАта увек све најбоље у земљи

Земл»орадннчка задруга оснујеуВра нову. Било Је то у првоЈ половини месеца марта 1894 године, дакле ракнје него што Је учињен онаЈ ме ханички акт 29 марта 1894 године у Смедереву када су 32 њих пред Окружним судом у С.медерву потпнсали акт о оснивању прве Земљорадничке задруге у Србији. Од тога дана почиње лега-тна историја земљорадничхог задругарства у Србнји. Од тога доба задруге се почињу оснивати н по другим селнма. У друго! половнни 1895 године, када је већ било преко 20 задруга у целој земЈ &и, основан је њихов Савез. Његову прву управу чинлли су Влада Л>отић, Станко Ланчевнћ и ја. Стедеће годнне, 1896, приређен је први конгрес земљорадничких аадрута у Смедереву. На когрнс је дошло све што смо нмалн најбоље на научном и практичном ттривредном пољу у Србији. Тако састављен конгрес констовао је изврсност методе, која је усвојена и примењека. Почетком 1698 године, Савез наших задруга преселио се нз Смедерева у Београд. Ту се већ воћство целог покрета ставља на много ширу и јачу основу. Члановл су му Стеван Поповић, др. Михаило Вујић, Љубомир Клерић, Сима Лоза* ннћ, Милић Радовановић, Михаило Поповић, Вукашин Петровић и други. Задрутарство добија нов полет, оснивање задруга тече брже и шлре, материјална снага исто тако расте, а са њом и утипај у земљи и ван ње. Српске земл>ордничке задруге почињу се оснивати и у Далмацији, Босни, Херцеговини, ЦрноЈ Гори. Алл после рата задругарство оживљује у новој сназн и новом ру« ху. Јаче и бројније, него што је нкада било. Ја сам био са задрутама и у Главном савезу све до пред крај 1928 године. Тада сам оставио преко 2 хиљаДе земљорадинчких задруга у жнвоту, преко 200 милиона Динара сопстве-

без обзира на паргиско опредељивање појединца, која Је претставл>а ла сталност и Дос-теДкост. ОД свих оннх коЈи су били у уттрави Главног савеза до 1928 у животу <гу Још не многи: г. г. Лозанкћ, Жујевић, Милић Радовановић, Ђока Ннколнћ, Акдра Станнћ, Јован Банић и Веља Поповић и Ја. Али н ДанДањи међу свима њима влада »ајтоплије ггрнЈател>ство утфаво правн задругарски оДноси и свн они сада <у у наЈпрн-

шао сам на неколико нзврсних књн- ног кашпала, преко 16 милиона Дига немачких и италиЈанских, из ко- нара капитала у фонДовкма за р*зЈих сам довољно могао да се обаве-ј н е културне ци .Ђеве а међу њима и стим шта су они у сличним прили-јЈ 6 -^ 11 фонд од иилион и по Динара кама искусили, доживели, и урадили. к °Ји су енглески задрутари на моју Ово и овако трагање одвело ме Је! «"У Р^. « *>1У интервенцноу, на доцније в на липе места - у Немач- "°Ј >тиоаЈ послали дл се из ку и ИталиЈу да лично видим *ела т „ога помажу задруге у рату настраи установе створене за сличне при-!*^ и о д - тит «« ругар€ , лике. Немачка и ИталиЈа дале су ми|^ а привреДни страдал богат матернЈал и теорискн и прак- тт - Порел тог. оставно сам и неколико утлеДних зграда, а изнад све т»1/" « о. „«„ л I га имање старе Народне скупштине, дитн^да^^нашег ~ V# д нзненађеног сељака, великодупио поклоннла нашем спремимо и опремимо да се без опН зеил^аДилчком В есности и великих потеза прилагоди лик<иушиОЈ Јер оно „индлз ниЈе би . новим и тешким приликама. На по- ^ ^ каква П артискл бу вратку из Немачке и ИталиЈе, а бла- ^ каква „ар^ска тврђава годарећи ЈедноЈ установи, у коЈоЈ, нег0 Је а и свакоме улнвала само сам већ раниЈе нешто радно -6-«- симпатиЈе и попгтовањегодарећи ПодунавскоЈ окружноЈ за-, _ Ми овД€ вашим изл«гањем друзи у Смедереву могао сам од- исцрпли све о задругаиа. Ја бих вас мах да приступим извођењу замисли стога млно да чуЈем »ептто о елеи планова, коЈе су ми примери Не- менту ради кога су задруте створемзчке и ИталиЈе сугериралн. Једина не и то Ј е стварго? запитепткоћа била Је у томе што Је моЈ тао сам г. Аврамовића. План захтевао, на првом месту, из- _ ЗаДругарство се свуДа у сзету весне легалне предуслове, — а њих одликује ЈеЈним својим специЈалним ида ннЈе било у нашоЈ земљи. А, у методом да удружује оне коЈи под другом реду, новчани ослонац бно даним привредннм ггрнликама страV* у веома скромним размерама. даЈу. Оне коЈи желе да се из таквих Има сам у Смедереву, тада, три прилика ослобоДе и извуку, оне који (Лшчна и стара друга: адвокате Нн са поштеном намером прилазе Једволу Станковића и Станка Лапчеви-јноЈ поштеној радњи, да гтостигну из ћа и с>днЈу Јоцу Кречаревнћа. Обра-1вћсне поштене н оправдане циљеве.

Пред штрајком свнју раднина угљених руднина у Енгпесној Посдодавци ■ радннпн нису с« споразумелн Ловдон, 26 септембар Данас су вавршенн преговори нвмеђу радника енглескнх рудника угља и њихових послодавапа. Преговори ннсу довели нн до каквог резултата, споразум се ниј« могао постићи услед непопуштања радника. Вођи сннднката утљених радннка изјавилн су да ке према садааем стању стварн у понедељник 1 октобра сасвим сигурно избити штрајк свију рударских радника у Енглеској. Рачуна се да Ке око 120.000 радника штрајковати. Због пгграјка угљених радника у Енглеској влада велика забринутост, јер обустављање рада у енглеским рудницима угља макар в за неколнко дана вначи опасно кочен>е целокупног прнвредног живота у аемљи. Изгледа да ће влада покутаати још пре 1 октобра да посредује између радиика и послодаваца, како би се сукоб мирним путем и без штрајка решио. шшишгаштиптпшпш Заједнички маневри румунске и пољске војске Пољскн авнони н тенкови у Букурепггу

Букурешт, 26 септембар (Телефонски извештај) Према већ оаније утврђеном споразуму између румунског н пољског генералпггаба један део румун ских великих јесењих маневара одржаће се заједно са пољским војни.м одредима. У ту сврху веки одоеди пешадије, коњице, артнлерије и авијапије из Пољске доки ће у Румунију. Данас је у Букурепгг стигао читав воз са пољским тенковима и авионима, који ће учествовати у заједничким маневрима. У румунским вој ним круговима се са ннтересован>ем очекују ови заједнички румунско-пољски војни маневри, јер је то новина у војној служби после рата.

снијоЈ вези као што су били пре много гоДина када су активно раДили у задругарству. Када Је веп реч о овој заДружној странн живота морам нарочито Да оДал« Дужно признање учитељима и свештеннцн ма који су не само били неуморни труДбеници у оснквању задругарства него и оДани сарглдици на ширењу и одомаћивању правог заДруж ног духа међу заДругарима н љуДима. Моје је дубоко уверење Да се само на оваквој основи може заДругарство задржаги н развијати и да свака Друга основа воДи заДругарство у неуспех, да свако мешање елемената који су супротнн задружноЈ етици води задругарство у сиг>рну пропасг. — Интересовало би ме да саз нам како је ишло са са стзарањем калитала за наш задружни рад? — Да, капнгал то Је важна ствлр. Са њим Је у почетку ншло врло тешко. Село, а нарочито село како Је било наше, деведесегих гоДина ннје погоДна средина за брзо лиферовање кретних и велнких капнтала. Село уопште тешко ствара нове капитале, а новчане понајтеже. И прве задруте нмале су нуке с тим питањем. Но, ш^ак игхо ексномски немоћни наши први заДр>тарн оДвад но су почели да зиДају своЈу кућу на својнм сопственим плећииа. Ван села први су ми пришлл у помоћ Подунавска окружна задруга коЈа Је својим средствгеиа помогла и скромно ме кредитирада у мојим напорнма. Од већих новчаних завода, а после две годнне, огворила мн Је кредит од 120 хиљада динара Београдска задрута. То је у оно време за мале и скромне задруге била огро.мна сума. После трн године држава Је прншла у помоћ. На пред лог тадањег министра народне привреде покоЈног ЈБубомира Клерића донесен Је закон по коме Је задругарству стављен на расположење један официт прихода класне лутрнЈе за задружне циљеве. После тога држава Је давала задругама, нз благајне Министарства фннансиЈа по 50 хил>аДа дннара годишње. А кад Је Донесеи у 1898 годгни закон земл>орад«шчкнм н згнатским др>тама држава је дала и ове повластице задругарству: ослободила свнх такса, свих пореза, свих царнна. То Је значнло огромна повластнца н потпора задружном раду кроз кного година. У 1899 годншт задруге су ослобођене н од попггарине. А изнад свега тога, држава Је за много година Још квартирала Савез земљорадничких задрута, у својој згради, бес платно. Уст\ттила иу Је земллпгге за магацнн који и данас служи, па му Је најзад поклонила и зграду своје старе Народне скупштине. Задругар ство се онда, као што видите, користило, за оно време, огромним потпорама државннм. Али су и те потпоре н ншле све само на плодан и исправан рад, а не — као што се данас код неких Савеза дешава — да се на државу апелуЈе да она покрнва штету коју су учинили несавеснн управљачи. Вндите н сами да Је задругарство било у много тежнм приликама но пгго је сада случаЈ, када н Народна банка и Поштанаска штедионица, а нрочито Аграрна банка, отвараЈу много — милионите кредите задруга ма и савезима. Разуме се, оида, Да се данас може много лакше задруговати н успеси у цифрама градити, но само пре не много година. Напоредо са обазривошћу коЈа се акди у руковању. задружним капита _1ом, како сопственим тако н повереннм, корачао Је и ток задружних формациЈа. За кредитом, следовале су набавке, за набавкама корачало је млекарење, за млекарењем корачало је винодеље н тако, редом. Одликл нашег задругарства била Је, да иде увек за економским животом села. Не да намеће поЈаве и радње коЈе економски живот села непотребуЈе н не тражи. Ову исту особину можете виДети када баците поглед на прошлост наших централних задружних организација. Главни Савез се, на краЈу крајева, стао све више организовати као централна установа свих здружних радњи: економских, културних и духовних. Он Је, у том погледу, ишао за принцнпом наЈмањих напора, највећих уштеда н најмањих расипања задружне снаге. Уосталом, оваЈ прннцнп усвошле су Још и многе друте земље. Швајцарска, коЈа Је задружно неупоредиво Јача од нас, има само Једну централну установу за сва задружна старања: и економска, и духовна, и тсултурна. Тим исгим путем, истнм правпем. иду и Шведска, и Холанднја, н Финска, и огромно руско задругарство, а тнм правцем Је пршло, недавно и вео.ма Јако немачкг. »:»••- гарство, као н аустријско и италијанско. — Како је, по вашем мишљењу, стање данашњег задругарства? Да лл Је добар пут којнм оно данас греди и какву иу будућност предвиђате? Пок. Сташсо Лапчевић, у млађим годинама

— Ваше питање је одзећ прецизно и ја не могу потпуно да одговорим. Тим пре, што ја нисам посзећен у све радње данашњих земљорадничккх задрутаСтога ћу вам дати само Један оашти одговор. Земљорадничко задрутарство уошпте, у целом свету, — па и код нас, — доведено је у ситуацију која је беспримерно тешка. Тако ззана економска криза, ставила Је, нарочнто земљораднлчко задругар ство, на велику пробу и пред необично великим задапима. Стога, јамачно, н видимо да се свуда У свегу предузимају разне преоријен тације, да се напрежу све уине снаге да се донесу најсавремениЈе методе за дане прилике, да се напреже све што је најбрље, најпоштеније, најумније, како би се томе цнљу одговорило. Наше земљорадничко Задрутарство у толкко Је у тежем положају, што је материЈално Још доста сла» бо, али изнад свега, што Је морално одвећ уснгњено, раздел>ено, поцепано, чак н завађено. Разуме се, да се таквим снагама не може иного пгга учиниги ни у наЈнормалниЈим приликама. Данас Још мање Још горе. Стога нашем задругарсву, сам позив његов, сама одговорност његова, налаже прнбирање, преорганнзовање, комбиновање свих и најситнијих снага, да би се одговорило великим задацима народннм и социјалним, да би се прихватила н извршила велнха и неодгодна дела. Ова дужност не може се нзвршити ако н даље буду одтучизали ситни, личви, котернјскН обзири. Ове се дужности могу учиннтн само тако ако место свега овог ситног, сгупн на позорннцу великн н шнроки задругарскн поглед н осећај, ако стутти на место ситне, велика, крупна и обилна задругарска ДУша н свест. Г. Мика Аврамовић завршава. За. мишљен је и забринут. Разуме се, брине о биљпи коју Ј"е он посадио, предвиђа рђаву жетву у будуНности. Лисичји поток као да спава. Нигде нн шушња. Ни душе. Стари задругар, отац српског задругарства, тихо и одмерено, разговетно, говори реч по реч: — Сви ии коЈи смо дуго годнна ради.тн на задружном пољу гаЈнмо искрену жељу и наду, да ће ово дру го, споразум, заЈедннца, постати у наЈкраћем времену Једна срећна стварност. СпасоЈе Ђорђевнћ

САРАЈЕВСКИ МУЗЕЈ ПРО НАША0 ЈЕ ЈЕДАН Д0БР0 САЧУВАНИ Б0ГУМИЛСКИ СП0МЕНИК Сарајево, 26 септембар Још прошле године откривен је на брду Хумско, недалехо од Фоче, један велики богумилскн надгробни споменик. који је, ових дана, довезен у Сарајево н смештез у бапггу музеја. Споменик је од«лично сачуван. Висок је око 2 и по метоа. На предњој страни споменика изрезан је, у рељефу. лик човека који у ле вој руци држи књнгу, а у десној штап. Над главом, уокруг, изрезан је натпис у којем се помиње име богумилског прквеног достојан ственика Госта Милутина. Споменик је пађен у кразу којж досад није био познат као налазиште археолошких објеката. Крај споменика нађен је и гроб Госта Милутина. Тело је било смепггено у орахов сандук, а он у камени сар кофаг. Уз сандук су нађени и поје дини делови броката, на којем се разазнају трагови златног везива на одеКн. Откопан је, такође, и један мањи обелиск, израНен у фор ми старих римских жртвеника. На све четири стране обелиск је искићен разннм оружјем. Сви овн аалази потичу с краја 14 нлн ] ка 15 века.

4.* гЈх