Pravda, 27. 09. 1934., S. 7

27 - IX - 34 ■ ' ИОЧАСТ ЈЕДНОГ ДОБРОГ ПИСЦА С НАШЕГ ЈУГА 5б*)градски писци и уметници на синоћњој вечери код „Српског Нраља" одају срдачно признање аутору „Трајана'' ПРВИ ДВОСТ р УКО д СРЕБАН т ПОЧЕТАК АКАДЕМИЈЕ СЕ-

П Р. А В Д А

Стра1)а 7

Свакако да ниједан жнвн пнсац није досад доживео такво једноду шно призна .»ђе аа књижевни рад као г. Анђелко КрстиК, стари националнн радннк и писац одличног романа „Трајана", коме су, на синоКној вечери код „Српског Коаља", пљескалн од срца и левичари (књнжевнн), и оии с десна, н старији, н млаКн, и кн>нжевници, н уметннци. Та једнодушност у прнзнавању дара, вредностн и снаге јед ном нашем писцу (овде још лепше: пнсцу с нашег Југа) претворила се у такву једну срдачну атмосферу, адружила «е београдске кк>нжевнике н, најзад, помнрила нх у једном — у крнлу одговорног н пожтвованог књижевног посла, да Је то била права реткост видети нх без жучн меНу собом, без обрачуна једног над другим и без резервисане, прикривене заседе нза које вреба оно, често пута неподношлзиво, књижевничко самољубл>е. Један скромнн, старн, угледни н дубоко нацнонални наш човек с Југа, писац толнких прича, аутор п Трајана , био је синоК та дирљива спона меКу нашим кн>ижевницнма. Иако лично г. КрстиК није могао вбог болестн присуствовати (живи повучено, скромно, у 1ужносрбијанском селу Лабуништу), н>еговом делу, а особито роману „Тра Јан" одата је синоК хвала с призна н>ем које Ке, само кад допре глас Р до н>ега, тог старог честнтог кн>н јкевника по свој прилици тоонути. Вечеру Академије седам уметноети код „Српског Краља" посетили су, поред чланова Академије, и многи кн>ижевници као гостн, пријатељи н поштоваоци писца г. КрстиКа. На првом месту ту је био претседник Академије г. Бранислав НушиК. затим члановн г. г. др. Милоје МилојевиК, Михаило Петров, Жнвојип ВукадиновиК, Ми лош Црн>ански. Бошко Токин, Божндар КовачевиК, гостн г. г. Григорије БожовиК, Б. Л. ПавловиК, Ст. ПармачевнК, Жика МилиКевиК» Пјер КрнжаниК. дл. Ранко МладеновиК, др. Н. МирковиК, Владимир ВујиК, П. Палавичини. Предраг МилошевиК, М. М. ПешиК, а у име кн>ижаре Геце Кона која и даје ову награду, г. г. Ф. Бах, Драги Марковив, Тодор Ковач и др. Поред н>их вечери је при суствовао и један знатан број ноВинара. Двоструко среКан почетак Академије седам уметностн Г. Бранислав НушиК, претседник Академије седам уметности, објаћио је званично награду за најбоље књижевно дело. Затим, г. НушиК је, у једном топлом говору, н-

стакао да Је почетак, први корак Академије седам уметностн био двоструко среКан: награђено је једно, по неподел>еном мишл>ен>у, од аично књижевно дело, а и пружен Једном пример како и наше кн>ижевне награде од непрнстрасног жи риа (награђен је писац кога нико ОД чланова жирија не познаје, далеко од редакција, утицајних личности, без икаквих веза) могу да буду једно истинско, право признаље кнжжевнику. Г. НушиК Је, на крају, похвалио н акцију кн>ижара г. Геце Кона чијом је помоКи и омогуКена ова награда. Пнсмо г. Анђелка КрстиКа Затим је г. Божидар КовачевиК, члан Академије седам уметности, прочитао писмо кн>ижевника г. АнКелка КрстиКа. Г. КрстиК се јавл>ао из Охрида, окигледно дирнут овим признањем из престонице, од стране београдскЛх књижевника: Спречен слабошКу, јако жалим што не могу лично присуствовати предајв додел>ене награде писцу „Трајана", којом му се указује при знан>е за н>егов кн>нжевни рад, стваран у тако изузетно тешким приликама. У доба тешког ропства н туђинских инвазија, које су тежиле духовном у националном пот чиноваљу у уништаван>у живл>а на шег Југа, потребно је бнло радити на просвеКивању н нанионалном буђен>у овог нашег напаКеног кра ја. Као један од многобројних труд беника на томе послу, живеКи и ра деКи у тој средини сурових и бездушних господара, понижених н по тлачених наполичара, вредних и родол>убивих печалбара н увек ваннтересованих лако савитљивих ма ловарошана. где су се туђински ннтереси наметали и долазилн до нзражаЈ *а, покушао сам, нако далеко од културних центара и академиЈ *а, да разнолики живот и делан>а средине ухватим и изнесем какви су у истини били и развијали се. Ако сам у томе унеколико успео, тим бол>е1 Г. КовачевиК ј *е прочитао и поздрав кк>ижевника и прнјатела уЂен болесном писцу: Са свечане седнице на којој" је проглашена додел>ена Вам награда, Академија седам уметностн, Ваши другови и пријатели поздрављају Вас наЈ *срдачније заједно са целим кн>ижевним и уметничким Београдом и претставницима пггампе, желеКи да схватите ову награду као заслужено признање н потстрек ва да.т>и рад. У име књижаре г. Кона, коме је, исто тако, изречено признање за добру замисао награКивања уметни ка, захвалио се г. Бах речима:

Једна од најбољих н најдуховнтнјнх номедија сезоне биће премнјера тонфнпма: ТРАФИКА ЊЕНЕ

ЕКСЕЛЕКЦИ1Е

ВИЛИ ФРИЧ, КЕТЕ ИАТ)

Пдела Спнарок, Хонзн Ннзе. Ханс Нозер

КАСИНИ од данас (среда) ПРЕМИЈЕРА јеаиног великог шпијувеког тонфилма ове сезове, према истинитим доживл>ајима енглеске шпијунке Марте Мек Киив!

Филм о жени ко}а Је домовивн помагала као шпнЈувка, а непријател>у као болничарка. ИграЈу:

62043

У нме оснивача ове академије за хвал>ујем Вам на поздраву. Верно култ>'рној мисији издавачког посла предузеКе увек Ке предано служити домаКој књижевности и науци Књижевници свих праваца биКе нам драги. РадујуКи се што сте по ступили по жел>и оснивача и дали награду најдостојнијем, пијсм ову чашу за напредак југословенске књижевности. Владимир ВујиК прочитао Ј *е, ватим, извесне одломке своје критике која је у нашем листу објавл>ена одмах после појаве књиге „Трајана." Говорнли су на крају и г. г. Живко МилиКевиК, Милош Нрњан ски. Божидар КовачевиК, М. М. ПешиК, Стјепан ПармачевиК и др. На вечери је присуствовао син награђеног писца, професор г. Крстип. ■■иишттттишшитш НАШИ ДАНИ КОНКУРЕНТИ

К1е1п1е1п филм.

КОНРАД ФАЈТ МадленеКарол, ХербертМаршал

У доба кад ординацнЈ*е неких гинекалога и познатих хирурга доносе веКе приходе него општин ска трошарина, а Уреди за осигурање граде, једну за другом, новцем „осигураних" болесника, шестоспратне палате, нма много лекара, конкурената, који после тешких и дуготраЈ*них студија, још дуже праксе, живе и стануЈ*у на мансардама центра, или у сутерекима, где су у целини и величинв, као њихови пациенти, упозналн снромапггво. осим болестн духа. најстрашнију, најзаразнију болест. Болесннци кој'и не могу да плаКају таксе у „волшебним" амбулантама н ординацијама са модерннм сепареима, стални су им пацненти. Из дана у дан, стетоскопом, паж .Ђиво и савесно, као људи и као лекарн, слушају уздисаје болесних плуКа, зујање нз нуреног срца, ј *ер не могу као неки гинеколози, практични саветодавци и заштитници посрнулих, н ч>-вени хирурзн, у чијим се ордннацијама смрад хлороформа меша мирисима „Амбре" да лимузинама, дискретно, посеКују своје пациенте н новцем, наградом ва уништене ембрионе и Кутање, уосталом лекарску тајну, купују внле усред раскошних пар кова. У хаЈ *ци аа пациентима сматрају нх ва особењаке, незгодне конкуренте, чудовипгга модерне медицине, јер знају да и упркос пропкса о лекарској тарифи бесплатно лече своју клиентелу н кад им доНе старица са Пашиног Брда или Јатаган Мале и каже да јој је болесна јединица, ие осврпуКи се на даљину, прописе и углед сталежа, отиКи Ке пешке и последњн свој новац датн, поклонитн аа лек. У механизованом периоду, кад се појављују симптомн ааједничке беспослице, интелектуалаца н радннка, многи нм нскоришКуЈ*у доброту, а конкуренциЈ *а, логиком шарлатана, исмева их н тврди да су нзгубљени, неколегиални и лахомислени, јер не могу схватитн да данас разуман човек може нматн толико разумевања, човечности, несебичности. Они. на запрепашКење конкурената, неКе финанснску корист. прианање н публицитет аа своЈ*е скромие поступке. Добровољно су се прикључили сиротињи од коЈ*е нипгга не очекуЈу. ј *ер људи у снромаштву постаЈ*у према свему, па и доброти, сасвим неосетх>нвн. Од снромашннт, незалослених. могу добити само снромаштво, страшну инфекцију, смртоносну епидемију у свим могуКим вариацијама. о чијем би лечењу, дању и иоКу, уместо вашарскнх мелоднја биоскопских и реклама за улепшавање, требало да трубе мегафони по углооима, свуда. на сва ком месту: како да се спрезлада, излечи. Јер та епндемија. беспослица интелектуалаца и радника. уннштава тело, разум н претставља. бесум-

ВЛРОШКИ СУД Убица кавеџије Живаиовића сео на оптуженичку клупу ПРЕТРЕС ЈЕ ОДЛОЖЕН ДА БИ СЕ САСЛУШАО ЈОШ ЈЕДАН СВЕДОК ни суд у Сремској Митровнци осу« дио на три године робије. Сведоцн описуЈу убиство У току претреса саслушан је вели ки број сведока. Милан Јовановић. свирач. каже да ј'с убијени Живановић заиста тукао оптуженог и није му познато због чега. Видео је како је Живановић узео у једном тренутку једну флашу са келнераја и упутио се напоље. За тим се вратио вичући: — Држите га, ја погибох. Изговоривши ове речи Живаноеић је пао на земљу сав окрвављен. Све док је исто тако видео да је Жива. новић бацио флашу у правцу оптуженог Петра. Угрин Вујичић био Је критичне вечери у каван«. Каже како је чуо да је у једном тренутку Живановнћ рекао својој жени: — Убићу га као пса јер боље не заслужује. Како је смео да те врећа? Михаило Петровић тврди да је Жн вановић пре туче претио оптуженом. — Осетнће он моју"песницу! — рекао је Живановкћ сведоку те вечери. — Па што човека да тучеш? — у« питао је кавеџију сведок. — Па зар не видиш шта Је урадио са мојом женом... — одговорио иу Је Ђура Жнвановић. Даница Марјановић чула Је само како је неки човек пред каваном рекао: — Убићу га, па ма шта се догодило. — Вратите м« кусур, молим васДржавни тужилац г. Остојић пита оптуженог: да ли је заиста грлно жену убијеног? — Ја се ничега не сећам. Било мн је све мрачно пред очима, јер сам био пијан... Истштано је још неко.тако сведока, а потом је Суд, на захтев државној тужиоца г. ОНчтјића, прекннуо претрес ради нсттита једног сведока. Претрес ће се наставити 9 октобра.

У Другом кривичном одељењу Окружног суда за град Београд, пред већем тројице, који су сачињавали судије г. г. Војнслав Цветковић. Иван Живковић и Штерић, одговарао је данас пре подне 23-годишњи рад ник Петар Сокић. Државну тужбу је заступао г. Остојић. Оптуженог је бранио г. Петар Вучковић, приватну тужбу застуиао је г. Бранко Обрадовић. Државни тужилац г. ОстоЈић тужи Петрз што је ноћу измећу 31 марта и 1 априла ове године у свађи убио Ђуру Живановића, кавеџију у Кајмакчаланској улици број 1. Премз тужби, Петар је дошао крнтичне ве. чери у каеану убијеног Живановића 1 , сео за један сто у близини музике и наручио ракнју. Са њим у друштву налазила су се још два човека. Сви су бнли загрејани. Кад је кавеџија Живановић замолно оптуженог да и Де у другу каванску салу. овај је на то пристао и прешзо. У друтој сали почео је да се свађа са Живановићем. Настала је туча, у којој је оптужени нзвадио свој обућарски нож и зарио га у груди Живановнћу. од чега Је овај лосле кратког времена умро. Како се брани оптужецн Међутим, оптужени сасвим другоЈзчије претставља ствар. Он прича да је критичне вечери отншао са сво јим друтом у једну кавану у Балкан ску улицу. Ту су пооили неколнко ракија, а потом се разишли. Он је пошао у правцу Кајмакчаланске улице, намеравајући да посети саоју тет ку и да јој оправи цнпеле. Стога је, велн понео нож. Међутим, успут ч>ч> Је у једној кавани музику. Ушао је у кавану. сео за ј 'едан сто н поручко ракнју. Прнзнаје да је био „ма ло загрејан". Наставно је да пије. Пре неЈ -о што ће поћм из каване, он Ј*е позвао убијеног Жнвковнћа, желе ћн да плати. Овај је дошао и рекао да му је оптЈ жен« дужан 12 динара. Оптужени је извадно 50 дннара и дао нх Живановнћу. Међутим, овај му ни Је хтео да врат« кусур иако му га је оптужени тражио неколико пута. По следњи пут кад му је Петар затраЖ !ио да врати кусур Жквановић је бацио новад на патос н почео да ту че оптуженог. Дошао је и жандарм, којн је оптуженог избацио напоље. Овај се вратно и поновио свој захтев. Живавовић га Је тада ударао, а оптужени извутсао свој обућарски нож и зарио га кавеџији у груди. Даље оптуженн каже да Је био у не могућнопж да се друкчије брани јер је Живанов1гћ био од њега фкзичкн много Јачи. Тврди да није правио ни какав неред у кавани. Раније је био осуђен за убиство н за ово га Окруж

ОСУЂЕН НА ЧЕТИРИ МЕСЕЦА ЗАТВОРА УСЛОВНО ЗАТО ШТО НИЈЕ ВРАТИО КЕЛНЕРУ КАУЦИЈУ Пред суднјом поЈединцем г. Бани* ћем одговарао је данас пре поднс Данило Милованозић, касир у кавани „Бајлони". Он је оптужен да је узео од келнера Станка Давића 12.000 динара кауције, а вратио му је од ове суме 5.500 динара. На претресу оптуженн Мнловановић признао је дело. Суд је Миловановића осудио на четири месеца затвора условно за годину дана и да плати 7.000 динара отштете келнеру Дабићу.

чи.

К-О-Л-О-С-Е-У-М ПРЕМИЈЕРА Рох тонфилма егзотнчних мелоднја о романтнчноЈ судбннн једног Јужњачког принца ПРКНЦ РДЈСКИХ ОСТРВА

њ*

наЈопасниЈе сопиглно зло. Б. Ст,

ДОН ХОЗЕ МОХИКА ПЕВА ВИШЕ И БОЉЕ НЕГО ИКАД МОНА МАРИС, КОНЧИТА МОНТЕНЕГРО Нови Рох журнал. Лоч.1 3; 5| 7| 9.30 За прву преставу снижене цене. 62040

. :Г