Pravda, 11. 04. 1936., S. 33
Ускре 1936
Говорио о Европи, чуо 1е компарацију о прснику који |е рђаво закочан па га треба најпре откопчати, • тек онда пранилно аакопчати У Бриселу пак, млади доктор права Ото Хабзбург причао је Никербокеру како он хоће да се прими узвишеног задатка, т. ј. да се попне на престо Аустрије, само зато што је свестан обавезе према задатку који му је бог поставио! И говорно је још о „ВоКству које је санкционисано ауторитетом векова и вољом свемогућег! Као да одговара на давнашње тврКење Карлајла да „многе бесмнслице, писане пре неколико стотина година или више о божанском праву краљева труну сад нечитане у |авним библиотекама." Гасвим слично младом Хабсбурговцу говорио : и Внљем други ко ји је веровао у посланство од Бога и који је, убеђен у своју велнчину, У једној прил «цч кад је лежао болестан, па му лекар констатовао да има само малу кијавицу, одвратио узбуђен и уврећен: „Велнку кијавиЦу! Код мене је све велнко!" Никербокеров приказ Европе веран је, али хладан. Један други, много сугестивнији наћи ћемо, без потребе да одлазимо од своје куће: приказ Европе нз пера Мирослава Крлеже. И он говори о униформама које у безбројним поворкама дефилују кроз Европу уздуж и попреко од памтивека и на крају даје овакав дијалог између једног кога цудраго европског пролазннка и једног измишљеног интелигентног фантома: »—Они стоје на вратима хотела, а у тим хотелима станују они не видљиви, беоимени, они због којих се догађају све те европске фанфа Еонаде и оперете већ столећимз. онопарте, на пример, који је био уверен да је зауздао Европу као своју кобилу, био је нсто такав галониран шамбелан у тућем предсоб љу као свн ти Валенштајни и Еугени, Тирени и Бернадоти. То и јест трагика тог цезаророманског позива, да ти маршалн стоје као страже ва вратима хотела у којима станују другн; уверени субјективно да тресу световима, маршали заправо врше функцију обичннх вратара који су намештени због конфора. — А ко станује у тим вашим такозваним прворазредним хотели*а? —~ Они фантоии... који данас путују у својим лимузинама иза спуштених завеса... А ове поворке у шареним крпама, ови бубњеви и војсковоће. ови славни маршали н ловором овечани топови, све то сто|и и делује као релативно слабо пла ћено особље на врагима хотела, где станују ти европски фантоми као го сти, селећи се по климама и контиаентима као птице селице..." („Европа данас"). Европа, измрцварена, стрепи над сбојом судбином. Она пихтијаста *аса која претставља њену хрптењачу пуна је бакцила. И барута. И евачега. И опет звоне у ушима реченице Бријанове: „У Европи, нажа лост, каква је данас постоје још озбнљни елементи несигурности" или „Европа је сва у ери ратоза. Она од њих умиреГ или најзад „У Евро □и има много још буради са бару том. И није чудо што Бернар Шо, ма да воли шалу, има озбиљну реч у озбиљном тренутку, кад препоручу је да данас децу у Европи треба измалена упознати са бригама у жи воту. Други предлажу ревизију школских уџбеника, да би се деца привикла једном новом духу. И, с обзиром на племните напоре што их чини један честити део саврамане науке поклањајући пуну своју бригу проблему детињства, у коме се по речима А. Адлера изграћује већ претстава света и динија водиља једног човека и у коме се налази порекло најјачих потстицаја за изградњу човечјег душевног живота — можда ће се баш на томе путу, у овим напорима и настоЈањима, наћи кључ за излаз из ситуације, из које се данас излаз не види. И њима захваљујући можда ће генерација која наилази својој наследници моћи да саопшти нешто зише но што претстављају све нови појмови с којима се њена претходница, данашња генерација, из дана у дан сусреће. Санкције, кукасти крст, аншлус, Те кле Хавариате, пуч, демилитаризована зона, стерилизација, Стависки, коридор; огњени крстови, девизна огра ничења, моторизоване јединице, Ме мел. одбор тринаесторице (ко ће бнти Јуда? ко Христ?) и т. д. — мали човек Европе данас сусреће се увек с новим појмовима. слуша о њима, чита о њима. покушава да се прибере, и да их региструје. Слуша и чита посланице и говоре великих државпика са европских говорница, лаутшпрехери треште а ротгционе машине великих дневника избацују на сто тине хиљада примерака са ступцима који су начичкани њиховим ликовима а који ће већ за дан — два доспети и до тезги пиљарица на на)забаченијим паланачким пијацама Европе. Ови говори. ове посланице треба да буду звона на узбуну. Али је њихов позив проиашен. Малог човека Европе остављају равнодушним: он им више не "ерује. Њихов глас њеиу ништа не значи. Он |е по цену мучних искушења научио. да су у крајњој линији све то речи и сапунииа и ништа више, као и уговори, пактови и споразуии, и ако у ичије, керује само још у своје сопствено ђосланство. г~" - V Гаал* ТАЕТАЉА.ј/
„П Р А В Д Д"
После протеста Мале антанте у Бечу „Поостим ћутањем не може се прећи преко прекршаја једног међународног уговора" Изјава претседника владе г. др. Иилана Стојадиновића
Блед, 9 април Г. др. Милана Стојадиновића, прет седннка владе, сусрео сам у великом холу хотела „Топлнце", на Бледу, у моменту када се враћао са једног из лета, којом је приликом обишао неколико места у околинн, интересујући се за јавне радове који су у пројекту. Чим сам му пришао, г. претсед ник ме је дочекао љубазно, алн и отсечно: — И не покушавајте овога пута за ннтервЈуом! Ннкоме ннкакав ннтервју! — Али, господнне претседниче, двнас нма толико важних питања из спољне и унуграшње политике, да ће цсла земља са највећим кнтересовањем прочитатн сваку вашу реч. — Да, алн Ја сам на одмору, а на њега ваљда нмам право н Ја, особнто о ускршњим празницима, бранио се енергично г. др. Стојадиновић. — Сигуран сам, господине претсед ниче, да и ви самн не верујете у ту реч „одмор", кад сте ви у питању. Вероватно да ви хоћете само себи да сугернрате мисао о одмору. Али, јз вас овде видим целога дана оикољсног референтима, којн долазе из Бео града... Шта ће бити сада, после протестне ноте Мале антанте у Бечу? ГЧ1*
— Вн се погрешно обраћате менн са тнм питањем. То завнсн од одговора аустрнске владе, — вели претседник владе, г. др. Стојади-
11, 12, 13 и 14 априп приметио сам. — Никакав одговор, в то Је ипа* — Један одговор! Простим ћутвњем не може се прећи преко прекршаЈа једног мећуиародног угово ра. Л1ала антанта Је прво уложила протест, а после ће заузети и своЈ дефннитиван став. Уосталом, министри Мале анганте састаЈу се ускоро у Београду, — завршио је г. др< Стојадиновић. И против воље претседника владе г. др. Стојадиновића, сарадник „Прав де" је ипак услео да добије његов интервју. Момчило Симнћ .
Одјек г. Идновог захтева о затваоању Суеиког канала
Парнз, 10 апрнл (Телефонски извештај нашег сталног дописника) Одбор тринаесторице, коЈи Је |ребало Још Јутрос да се састане и Да саслуша извештаЈ Једне комисије нравника о повреДи ратиих лакона од стране Италије, и то на тражење г. Ангони ИДна, енглеског мннигтра спо.ђних послова, састао се Јуче по подне у четири часа. Иако извештај тога одбора ннЈе познат у целини. ипак сви су изгледи д а за с тУИа и,е * Ју да Одбор тринаесторице ниЈе ком петентан Да расправд>а н дон јси од_ луке о повреди прннципа хуманитарности у рату и да ако би ко требало Да се бави тим питањем, то би био Савет Друштва нароДа. Ово Је, уосталом, теза француског претставннка у Одбору трннаесторице г. Фландена, и овом приликом се развиЈа у Женеви ннтересантан — Али аустриска влада, изгледа, д уе л измећу Француске и Енглеске. уопште не мисли да да одговор, — Јер. као што истиче Данашња пари-
Претседник влаДе г. др. СтоЈадиновић новић, улазећи већ у лифт.
IУ 10.39 и 3, 5, 7, 9.30 КЗСИНЗ СЈДЈНИ УСНРШЊИ ПРОГРАМ ПРЕМИЈЕРА Парамунтовог супер шлагера Дај ми ову ноћ
О
'€
у главним улогама најславнији тенор света
Киепура
и примадона Метрополитена
Гледис Сварту
Музика]: КОРНГОЛД, творац музике филма .Сан летње ноћи" Режија: ВИЛИАМ ЛЕ БАРОН под врховним надзором слазног ЕРНСТА ЉУБИЋА
ска штампа, г. Антони Идн се лржао као да попоЈи само италиЈаиско—ешопски сукоб, и с &а ош^рина мера упућена Је против ИталиЈе, док се према Тр«ћем РаЈху шеф форен Офнса показао као врло благонаклон. Друга важна тачка Јучерашњег Да на Је прнстанак абисинског претстав ника да његова земља поведе директ не преговоре о миру са ИталиЈом, али под условом да ти преговори буДу праћен од ЈеДнор неутралног посматрача. Ту улогу по с матрача би имао свакако г. Малариага. саДањи претседник Одбора тринаесторнце. Постигнути уговор, пак, требалз би Да буДе ратификован од стране Дру штва народа. Као што се види, АбисиниЈа Је остала верна првобитном захтеву Да се иреговори са ИталиЈом воДе у оквиру Друштва народа. Јелиио што остаЈе, то Је пристанак г. МусолиниЈа и, ако до њег а Дође, преговорн о миру би почели већ почетком иДуће недеље. Али то не значи Да Је пела страв решена ако дође до преговора, Јер питање обуставлања неиријатељстава измећу ИталнЈе и АбисиниЈе остаЈе и даље отв°рено. Данашњи париски листови пишу са извесном оштрином о искључивом ставу г. Антони Идна у ит*ли« јанско-етиопском сукобу и наглашују да енглески кругови у Женеви истичу да је усвајање петролеЈских санкција против Италије недовољно. Јер. каже се у тим круговима, ако ј€ било могућно да пет месеци раније санкције не буду у стању да зауставе рат, сада треба мислити на ради« калније мере, као што је затварањ« Суецког Канала и забрана приступања италијанским бродовима у приста ништа држава које примењују санкције. Међутим, г. Фланден никако не може да пристане на једну тако искључиву тезу, утолико пре што је Француској потребно да обновн фронт Стрезе, како би сарадња Италије била ефективна у немачко-фран цуском сукобу. Као што је већ јављено, састанак држава потписница Локарна почиње данас у Женеви. Очекује се и долазак белгијског министра г. Ван Зеланда и италијанског претставника барона г. Алојзија. Ваља истаћи да италијански претставник не долази у Женеву као опуномоћени министар, већ као посматрач, што се објашњава тиме да Италија не жели да се одвећ ангажуЈе на Рајни све дотле док се не решињен сукоб са Абчси« нијом. Сл. Јовановић С П 0 Р т Првог дана Ускрса на игралшпту Б. с. клуба у 2 часа поподне нграју „Југославија" и Баск. Суди г. Васа Стефановић. У 3.30 играју Б. с. клуб и „Хакоах" (Беч), суди г. СтаноЈЛО Јоксић. Другог дана Ускрса на игра.тишту „Југославије" у 2 часа поподне ш ра ју Баск и бечки „Хакоах" под вођством г. Косте Нинковића, а у 3.30 Б. с. клуб и „Југославија" под воћством г. Живојина Пејића. Б. с. клуб излази оба дана комплетан, а као резерва долазе у обзир М. Поповић. Божовић и Ј. Николић. „Ју гославија" је позвала као резервс Анћелковића. Валока. Павлицу, Шија чића и Милосављевића, а Баск Прокића и Клисаоића. У Земуну игрл;у првог дана „Витез" и Руски, „Спарта" и нишки Грађански, а другог дана „Спарта"—Руски и „Витез"—Грађански (Ниш). У земљи се игра леп број поиЈатељских утакмица. У Инђији првог дана гостује темишварски „Кињижи", а другог дана у Новом Саду. У 3агребу првог дана играју првенствену утакмицу Хашк и Грађански и тако даље. БОКС НА ДРУГИ ДАН УСКРСА У 5 И ПО ЧАСОВА ПОПОДНЕ У БАШТИ „РАТНИЧКОГ ДОМА м Менаиер Алсксандар ЖнванопиН организовао је за други дан Ускрса врло добар бокл?рски програм. У главној борби од 12 рунди састају се Огист Жиде (Француска) н Стеван Ајзенрајх. На програму су аматери Вехауц—Рајић н Б. Топаловић —Младеновнћ (по 3 рунде), професн оналци Банић—Челик (6 рунди) Парана—Л. Поповић (8 рунди), Тихо* мнр Павловић (Загреб) Огризек (10 руиди). Почетач меча у 5 и по ча* сова поподне. Улазниде од 30 до (& ј ~-г. ~'—-~"