Pravda, 11. 04. 1936., S. 34
11, 12, 13 и 14 априп
„П Р А В Д А"
Ускрс 1936
СТАН ЛДУРЕЛ ОЛИВЕР ХАРДИ
Од Шкотске па све до мистичне Иидије прожив
Берлин све одбија се Аустрија и Иемелска већином изјасне за Рајх, се начина и за бескрвно области Рајху
них предлога ништа и не уђе у јки. вот. Али сем тога, Не.мци су послеЈн>их нелел>а учинили низ гесЈова ко]и су нмали, но својим основнич г *жн>амл. да у јеДном налету зОришу оно уверење ла данашња Немачка има само рамжчке намере према осгалој Европи, што им је принисивала европска и све1ска јавност. У читавој серији изборних говора, одржаних прел последњи немачки плебис. цит. гозорило се само о миру. Немачки народ, да би локазао сроју жељу за миром, гласао је у 99% за свога вођа, који је тај мир прокламовао. Тако је мир и у Немач кој, у којој се од доласка наиионалсоиијалиста највише звеикало сабл.ом, постао паролом на којој је г. Хитлер добио више гласова него икада до сада. Али баш ово рвање о. кс мира показало је како сама реч Берлин, 10 април организацнјн европског мира, који плану организације мира имзће ту мир по себи мало говори. Управо, (Телефонски извешгај (ашег су после рата дискутовани у свеккОЈ лобру страну Да Ке ублажиги оно он- садржи у себи толико много да сталног дописника) јавности, Немци су први нрихватли психолошко распОложен>е (или. бо. се под њом не може све разумети. У Истом оном жестнном којом је француску такгику и сами поставили л>е р е чено, нерасноложење) свегске »<оменту кад ту реч изговарају Франфранцуска јавност промратила не- свој план како они тај мир зач.ил>а- иавности, која је новим властодршци- оузи и Немци заједно, само Је Један мачку одлуку од 7 марга (упад пе- ју. У овоЈ имтацији француске г.чк- ма у Рајху приписивала ло сада <а- детаљ остао зајелнички обојима: то мачких 1рупа у РаЈнску Област) и тике Немци су за себе вилели знат- мо рагничке намере. И го ће. иисле Ј* да они неће рата. Сем те чисто одговор Берлина на преллоге Савета не користи. У најмању руку, мисле несумњиво остат и као позитиван ДоДруштва народа и Локарнских сила. они. свеопшта дискусија о немачком битак за Немачку, чак ако од њ е оборила се данашња службена и не_ •аппмад
...И ако Област наћи ће прикључење тих Берлин ни ! е очекивао
досадање успехе
службена немачка штампа против данас обЈављеног француског иреДлога за организацнју мир а и 0Д10вора на последњу немачку ногу енглеској влали. НиЈе потребно понављати све оне већ толико пута по.мињане и покавл>ане немачке аргументе против француске спољне политике. Према немачким листовима, „Француска је н дал>е остала реакционарна, њен меморандум Је на више места нества ран и ировокаторски, он Је агреси. ван н георнјски , а често и пун ирониЈе.- Својим планом о организациЈи мира. кажу берлинскн листови, Француска иле на то да и Дал>е држи каму на немачком грлу. Једном .оечЈу, Немци оДбијају француске преТлоЈ ге скоро св е колике. Јелина утеча ко Ју помиње берлинска штампа то Је да су врата Сноразуму и лал >е остала отворена. Са.ми Французи, веле листови. не сматраЈу своје предлоге за „ендискнтабл 44 . После више францускгтх планова о
платонске изјаве, све Је остало лрукиЈе, супротно. Тако се данас у свет
КП ППРГУМ у 1П - 30 и 3 ' 5 ' 7 ' 930 = и Л У 0 [ ЛУ1 ускршњи прогрдм ЦЈ§ ПРЕМИЈЕРА шлагера Метро Голдвин Мајер гала сезоне: ЦЦ ВЕСЕЛИ ШК0ШШИИН1
\ Највећа бупа смеха у овој сезони. У главним улогама
Љубитељи пива и мезета посетите пивницу Касина - Теоазије
т
КУПАТИЛО КРСНАН08ИЋ Душанова 45 Ладна н тонла купања; Иасаже, пеЈикир, ианикир итд. «а мушке: оа 7—12 и 18—20 ч зч женске од 14-18 час 931
Гума која Вас никад неће изневерити.
^шеа1аЈ
Дин. 5.Није никзква сума, али са њоме можете лобити ако се кладнте на футбалске ^^2 утакмице преко Дин. 100.000.- А
.Фосток" БЕОГРАД Пашићева 4
Нелељна исплата око 3,000.000 дии. Тражите бесплатне куионе Велешке
љаваЈу луде авантуре н изазивају грохотан смех. МЕСТД НУМЕРИСАНА. Претпродаја за сва три дана Ускрса. Е111111»««И1Е1»«|]1Иа1»0«11| Г1ОООООООООО 0 ОООООО 3 ОООООООООООООООООС! 1 аа — 1) Сензационалнв ПРЕМИЈЕРА ® „Тојно злотног руднико"
ЉУДИ КОЈИ ПОРЕД ТВРДЕ СТО ЛИ11Е ПЛТЕ ОД ШУЉР.ВА. мо! у узети за чишКење црева 1утром и вечером по четвртину чаше природне франи-Јозефове горке воде. Рег. С 6Р. 164Н6-3&.
Жорж Обријен Едгрр Кенеди Драматска борба двају супарника, но шака Жорж Обрнјена снгурно погађа. То је онвЈ којн удара први, алн и ззлњи.
Днвља Мачка
Лупе Велес. Виктор Г^ек Лаглеи, Едмумд Сов. Ел. Брендел О Хумор, комика, пикантне ситуациЈе, плес, глазба. -- "
69064
1к100000000000000000000000000000000000
скоЈ Јавности. са пуно права, говори п немачком и француском миру. Нишга Немцима ниЈе геже нрогу1ати него Француску пилулу колекI ивног осшурања мира. Обавс^а свих евронских лржава да попут нелржавне конфедерације криз Друштво народа заЈеднички бране мир на таЈ начин што ће сваком нападачу и саме објавити рат, прегставља за Немце страшило у коме они виле само клике за собе и то не можДа само зато што би данашњи Не мац своЈу изјаву о мирољубивос ■ и сматрао за обичну фразу, него много пре што Је склон да у Једном гако чврсто организованом систему ар жава вили окове за сам Рајх, коЈи ба га спутавали да у будућности предузме ма какву акцију за побољшања свога положаја. Немци, наиме. леле нароле на „посидентес" и „нон поснЈетес" оне који нешто поселуЈу и који не ноЧДУЈУ. при чему себе убрајају у ову лругу групу. Први, међутим. нма ј > интереса да свакоме, па ако је по гребно и себи, свежу руке, да ништа не могу учинити за побољшање сво га положаја. Отуда склоност Фран1-уза и Енглеза, тих типичних претставника народа који све имаЈу што у<еле, за миром, за чиЈу би вол>у жрт г-овалн многе елементе државног сусеренитета. Немни, насупрот гоме« желе ла имаЈу што више одрешене РУ Јер Је исувише обиман спол>нополитички програм њихове влале. И кад би се ишло само на то ла се пос.нгне оно што Је изгубљено у С^етском рату и преко тога, залаци сј Још исувише неизмерни. То је главни оазлог зашто Немци, кад говоре о 25-гоДншњоЈ организа икји мира, желе да преговараЈу са сваком државом напосе. Из истог ргзлога они говоре само о пактови&.а узајамној помоћи у случаЈу рата Последње би Немачку обавезало да се меша у сваки европски сиор >>:олико би он могао довести до ра, и то Је баласт за и онако оптере^ену немачку спољну пплитику, коЈи аст г. Хитлер хоће по сваку иену Л1 н?бегне. Уговоре о ненападању, коЈе Немпчка жели да закључи са < I сјим суседима, Немачка ће закљу чк^ати само уколико се она олриче изазове рат са том државом и ни > "V -е. То Је минимум што јед н:. организапи'а мира може ла заха од ње. НемачкоЈ остаЈе 'ош ши р ко поље за оешавање широко постгвљени . проблема, па звали се они . мемелско питање, Коричор или пит^ње сулетских Нрмана. Сва та пи т њг. ко|а ће иес\м»»»нво у сваком т ча ју разбуктати на1е"РмечтзониЈе орас Европе. остзла би отворена после успешног закљ^чења свих пактога о ненапачању. Немачка заступа тезу да код ренп^^^а ауооиЈ ског и сличних питања прзво нподмог самоопоечељивања мора да игоз I -«авну улогу. И ако се Аустон1а и Не мачка Област ве» ином изјагме за Рајх, наћи ће се начина и за бпгкрвко прикључење тих облзсти Ра>ху. >праро. смче су с Немачком зд«"ку чиле п*» 1 — л ве о ненапачању 1ош би се могле н?ћи обавезне на пасивно држање у јелном таквом слччају. Као што се внди. Немии су добро смислили своЈ мировни план. Још су се у ЈедноЈ тампн Нечпи пребаиили; они су тражили аа се оваЈ и овакав план усвоји, иако г\' т вг^чи за Један циљ који Је мпгао ао вести до обЈаве рата НемачкоЈ од стране свих Локапнских сила. Ла се ова жеља испунилч. —"ило «и да Немачка не само да је избегл* послелице рем ,,, »м'г^*ч*з"и« , 'е својих граничних зона, него да је 1°'п наметнула Један план који њ^' кон веннра. Али, разуме се да нн нч'«ећн онтимисти у Бе^лину та! успех нису оечкивал". П*~е би ге моглп пећн да Је г. Хитлер овнм планом хтео да конкретно ппокл^м '™~Ју мнрољ\'' ,,м,огт - V"« Ри ч-г>"жио 1еЈство одлуке од 7 мапта. Т»" ,в Је г. 1ер створио Лондону пр""" —• пос^едни""^ акпи!у и?«*-* ** —нза ч Берлина. Та улога. као ит игтопи1е пои*'' тл 11 много вн и»е конвенира него Јелнострана алнЈанса са само Једном ол ових сила. Г. Хитлеру се не може спо^ити ла Је своЈим маневрима до сада успевао да своЈу земљу нзвуче из неугопне ситуаиије у коЈу Је могао зап?г т и. НиЈе успео да одвоЈи Лондон од Па риза, иако немачке акииЈе данас у Лондону нешто впче котираЈу не«о пре неколико мег^чн. Др. ГоЈко Грннћ. РИМСКИ ЛИСТОВИ НСТИЧУ Д\ ЈЕ РАТ У АФР ,П, Ч ВЕЋ ОДЛУЧЕН Рим, 10 апоила Данашњи римгки липови опширио се баве могућношћу пешења и дефинитнвног ликвидирања аф*>ичког рата. Сви истичу да 'е потгебчо коначно оашчистити односе у ИсточноЈ Афрнцн, Јер тек пниа кат Ига лија буде сигурна иза лећа. моћи ће да помаже мир у Евоопн. Ев^очске силе погрешно су рач\н-">е к?л су помагале Негуса. Лавал—Х оров плап могао Је у своЈе воеме б««ти б^а за даље преговоое н за сент^ачно оешење спора. Л 5и "' '« тп м*т н? таквоЈ базн касно, Јер Је сада »ећ оД лучило оружЈе.
Онн коЈи ммого 1еду н сгално сезе и услед гога најчешће пате од тврде сголице, пију аневно по >едчу чашу прнроанс Ргапх-1еке?оуе горме воле која се прет*01но загре'е. Ливно опробана Ргапс-ЈохеТоуа аота оплнкује се својим сигурним аејством и пријатнон употребом и добнја се свуда. Огл. 1'ег. С. Ор. Ј017« М-ХМШа