Pravda, 11. 04. 1936., S. 45

Ускрс 1536

А О Д А"

11, 12, 13 и 14 април

ЖИВЧАНИ ОТРОБИ • и песничко стваоалачко надахнуће

да поттгсује сва политичка акта. То су иеодрживи односи! Војна власт раводи иеке баиове посЈупке. из којих зак.^учме да баи никако ни е хтео да смени опшгински одбор у Копривниии. који није хгго да оде у цркву на роћендзн Фрање Јосифа, шго у стварн значи демонстрацију и ангндингкгичност. Б:>н 1е го узоо као чисто ун\трашњу ствар управе. За ко г.ривничког претседника опшпше, члана коалицте. каже: „Човек мчра биги нелојалан да би добио већи положа|!" Дал>е се бан оптужујг што ннје хтео да сприведе исграгу о саучешћу поводом-сарајевског агенгата (ин сц-Јнираног у Бсограду) 'гад шјњнх иародннх посланика В. Вилдера, Ј. Лорковића и Св. Прибнћезчћа, за које су верооали да би се истргом утврдила њихова кршица. „Ова;-о гам остадоше нереш;ни многи цстрзжни предмети. а поменута лииа ке само дз су у пуноЈ СЛОбоди, већ ужчвају и повер^ње краљевске влаДе " Бан је код војне команде био одговоран и за оно што се догаћзло у загребзчком комесаријату, док се v граду орнло: „Доле Фрањо Јосиф! Жизела Русија, жнвео Краљ Пстар! п Ако је и било сућење демонстрангимз, судови су према њима били благи. док су се у другнм№с.мл>ама тзк ки делихти кажњсоали смрћу. О токе би могао доста казати бивши пјт претседник ззгребачког Сулбеног стола. кога је бзн због „лојалног држања" прем-сстио у Митровицу. Генерел Шојре је пријавио наделжтим форумима рад тих креатура. Бана Шкрлца даље оптужују да је постао заштитиник срнск-е пропаг^нде у Хрватско1: „Он грпи жандарме Србе, Србима се да]у права гочења (крчме), њихови су људи фннансиски надзорници и лугари. „Да би се та Ентндржзвна акција спречила сматра ли су за преко потрсбно да се Сабор распусти, да ое уктже иа«унитет н тако даље до слободног истребљења оних који та| имунитет злоупотребљавају. Штампа би морала да се подвргне врло оштрој цензури, ^ирилица да се истребн, употреба срппског имена да се забрани, што Блада још једнако трпи ,позквај\1 и се иа неки закон од 31 октобра 1868 године; н команда пргпоручује оојсци да захтева дз се тај закон укине и 1 се најзад сви Срба уклсже из ст> хбе, било државне било опћи«ске". Заннмљива >е аргументација ове господе: „Док тероризам из Будимпеште, односно из Загреба. има Еласт, и докле лоЈални и верни цару чинозницн не налазе код влад« никавог ослонца, не може се рачунати с бољом будућношћу државе. Сви иорз;у да верлу у моћ Тиса-Шкрл; че&у, те ћ*е најзад остати само гакви иинозници, који неће служити ни цару ни његовом дому, већ само оно слушати и извршивгти што ће одлу«гс:вати Тисини Трабанти." Озако се мислило о ситуацији у војжјчки-м круговама у Загребу, гд*е су дазали упуства н саеета раз.чн Клобучарићн, који су стварали рзсг.оложење по поступку војсче и с 5а ном и с народом по ззхтеву витеза Ж^ге Мгргвића, и који су мудру мокархију нзпустили &гћ при предвића ном расулу. Ову оптужницу. у име загребачког комзндзнта. погписао је потпуковнкк Олешек. али му није улалило. Нкје могао сво;им саветницима прибагЈЛти то задовољство да један Кло буцзрић сруши и Тису и Шкрлца. <а-г>.б, 1936. Др. Ђуро ШУРМИН, професор Уннве'рзитета, бив шн народни посланик у Хрватском сабору н секретар хрватско српске ко алиције.

Још оа бибилиског праоиа Лота, 1ош од мнтолошког јелшкког бога Бахуса пз кроз кулгурну историју свију народа провлачи се каЈ цриен к »наи 1една стална и необични заним љива по1ава. ко|а |е релативно мало испнтана у науци. Тз по|ава Је на1он ска нав№ка и потреба зз гедним наро чигнм хроничничм тровањем живаца. Као отрове за овако тросање. човечаиство је узимало и узима читаву серију нзвесних биљних продуката, којн сви скупа имаоу ту заЈедничку особ*<ну, што, трујући живце, изазивају једно особито привре^но блаже но сгање духа и тела. То стање не може се изазвати ни«аквим другим средствима и начином нз земљи. Њега су одавно. зз рззлику од оиог ззмиии љеног блаж^нсша на небу. назвалн вештачки.м рајем на земљи или еу»|>о 1_-и5 ом . како га је крстио лекар Флдлер. 1875. Еуфорички отроеи су код разних нзрпда рззни. али су на|познати|и ал кохол, опијум, морфијум, кокзин, хашиш .етар. Пронзводња и потрошња свију тих отрова је огромна, и та чињснииа има колнко добре толико и зле пследиие. Добре зато. што пронзводња тих отрова V многим земљама чинн вепи или мањи део Народног благостања, а злс зато. што њихова потрошња наноси неизмерне штете народном здрављу и доноси. због дегснерисања и повећања кримкнала, тешке со цнјалне пертурбацмје и националне катастрофе. Ко.тичина потрошње и степен наклоности према разним еуфоричким отровима код разних народа различита је и, изгледа, да то подлежи из весним расннм закг>нима. који су нам данас још нејаснн. Колико ми данас познајемо психичке расне осЈбине по јелиних делсса човечанства и физио лошко дејство појединих е\форичкнх отрова, —могло би се рећи. да посто:и иззесна расна наклоност пре ма ог-ом илн оном еуфорнчком отро ву. Бела раса човечанства |е }аче воље и а«тив«И1а од источњачк»е. која је наклоње»н:а сањалаштву. квнјетизму, нирвани, ко;а имз пасивну еољу. Пошто алкохол у свом физиолошком дејству, поред осталог, има и ту особину. да чинн човекз у првој фззи дејства узбућенијим. покретљивијим и уопште активни им. а снти-јум да га стишава и смируче. и пошто је алкохол више одомаћен код западњакз. а опи:ум код источњзка. — то је француски професор Жанселм, свако-;ако с пуно прзва. чазао: „Идеал западњзка је актигност, а источњака пасиеност. инергност... Запаањзк тражи у ал«охолу прхс-ремено по-;ачање снаге. Индус и Кинез ■•раже у оо»:уму уништење личности ужиг.ање у нсбићу". Статкстичкн подаци о производњи и потрошњи еуфоричких отр->ва потврћују навод француског професора. По тим пбдацкма изилази. да Европа производи и гроши углгв-ном глкохолна пића, а Азн а наркотичка. и то оп<и;ум, морфи^јум, кокаин, хашиш. Сем ове разлике, а.ткохол се од наркотичних отрова разлику.с и по томе, што је много стариж и што му се порекло и постојбнна не знају. Са нзркотичким отровима к други случај. Она су новиоег датума .датнрају од Мухамеда. и на : рани|а им је постојбина Мала Азија, или управо Арабија. Одатле, наркотички отр^хзи су се брзо раширили на исток, захвативши готово целу Ма.ту Азију и југо-источн« део Азије. Рачуна се, да У данашње време те отрове троши око 400 иилиона људи.

Арабија |а била колевка и расадиик опијума и осталих нарк"гичких огрова због тога, што је Мухам-ед забранио алкохол. Зашто је Мухамед забранио баш алкохолна пића, зашто је та забрана озде имала ус-

Г. др. Станојевнћ

пеха и зашто се у место алкохола одомаћио опијум, на сва та питања ни !е ггшко одговорити. Успех је ту до шао зато, што |е га проповсд пала на повољно гле, шго ги отро.ж нису иишта мењзти у исгочњачком душев|*ом склопу. већ су, напротио. захваљујући свом физиолошком дејству, гамо поЈачавали основне и битне ге жње гог духа. У постојбини Мухамедановој опи|ум се узима на гри разна нзчина. Он се гу гоије, једе или пуши. Кад га , афијонииј-г" или „тхеријзкп" једу, онда га узимају у нарочито спрлвљенкм пилулам, које се на персиском језкку зозу „хабе-е-нисхад" или пнлуле „радости", а на арапском „марсх алах" и.ти „божји дар". Те пи.туле обично салрже, поред опијума, још и разне аро-магичне, еуфорич ке и афродизжачке матери;е. У Пер сији се опијум најчешће пн]е као напитак зоани „кокенар" Нз да.ххом Истоку онм.ум-у се често до.да;е хашлш. који покаткал изазива код иушача гаксог мешзног опијума Н;ку врсту беснила, налик на епилептичко беснило, ззано „амок" што значи опи јеност „на сирт". У тигересу |а«'не б^збедности, на Јави. пред вратима свију јаених пушконица, жандарми стоје са дутачкнм ракљама у рукама. Стражари помоћу гих ракљи нај пре пригуравају уза зид таквог побзснелог пушача, па му после прићу и сзежу га. Као Европљани од алкохола. тако и Азкгати од огтнјума. кроз векове и поколења. путзм хроничног тровзњз организма и путем дегенерације, спремају себи сигуриу. постеп^-ну рас |гу смрт. Када је кинески цар. 1839, покушао да отргне ссој народ од те несреће. када је забранио Енг.тсзима увоз оггијума у његову земљу, он да су му Енглези објавнли такозвани „опиЧмоки рат". Тај је рат грајао до 1842, када се завршио миром у Наикинту, где су Еиглези одн^ли пуиу победу. Ентлеска је тим миром огела од Кине пристаниште ХонтХоиг н добила право неограничевог увоза опијума. Са француском Индо. ЈСином био је готово исти случа|. Ка да је у тој Фронцуској колонији опи јоманнја захватила не само уроћенике. већ и све Французе. тамо настан»л!е, и када је Гувернер послао нарећење једном геигралу о томе. да сое Французе опијомане врати v Француску, ондаму је овај генерал одговорио лаконски. „Па. Ви, то, онда, тражите нашу потпуну евакуаинју!" гене-рал је тиме јасно рекао оно, што се зна. а то је, да је искорсњарање еуфоричких отрова једа« проб лем, коме досад није нађено решење. • Укорењеки терсто у употреби и на вици код народвжх маса, еуфорички спрови су, исто тако, чврсто укоргњс ни и у дегенеричко-ј страсти понеких људи, који су, иначе, одарсни високим ку.тгурним пваралачким способностима и који имају високу социЈал ку вредност. Пре.тистгоајући биографије таквнх људи, пада у очи, да и мећу њима о ви отрови нису подјчЈДнако укорењенн. Осим тога, пада у очи још и јед на друга чињеница, а то је. да посто ји некаква селективна веза измећУ врсте отрова и врсте надахнућа. Љу ди оа акциј-е (државници, во|сковођс) и људн мисаоне сгпаралачке вред ности (научннци, филозофи) мање су наклоњени страсти за гим отрови ма него ли људи, чије је стоаралачко оруће машта (песници, сликари, музичари). У цео овај занимљив проблем наука је досад мало ушла, јер се њиме мало и бавила. Место сигурних научних чињеница, ми у тој ствари имамо друте податке, са другог извора, који је исто толико компетентан, колико и научни. Тај др\ги извор јесу исповести и признања самих тих људч. Ево неколико таквих сведочанстава. Хофман, чувени немачки припов>гдач фантастичких скаски и познаги алкохоличар, записао је сво! дневник и ово: Синоћ су ми били узб\"ђ&нч сви ао-вцн зачин >еЈпо» таит

Лак наступ мисли о смрти. Авети". Тома од Кенсеја, грговац једн-е осо бите књижевне школе и прор^к 1едне нове религиЈе у Енглеско| у почет ку деветнаестог века. опијоман и по знати „папа опијумски", како |е сам себе назвао, пише ову хвалу опијуму: „О праведии, нежни и моћни опи јуме! Ти, који да1еш срцу и богаташа и сиромаха сладак мелем и лечиш ране, које погпуно зарасту и отклањаш све невоље; ти. беседниче опи|у ме! који сво1им беседничким даром разор\'жаваш бес и за |едну целу ноћ повратиш злочиниу ње1 ове наде млалости и рук-е чисте од крви ;ти, који гордом човеку да|еш кра1ак заборго н^ непоправљене неправде и неосвећене увр^де; ти, ко|и дцнодиш на суд лажне сведоке, да би гржумфовала жргвована невиност; ти, који збуњујеш кривоклетнике, ги, ко |и уништаваш пресуде н^праведних суди !а; ги, који на грудима таме. и од иатери|ала. ко |и измисли мозак. а са уметношћу већом од уметности Фидијаса и Пракситела, зидаш град.»ве и храмове, с|ајник од о*их у Ваоилону и Хекатомнилусу; ти, који из сањања пуног основа, иззодиш на свеглост суниа лииа лепота одавно покр:?зених и Лица лепа. божанска и очишћена од гробне мемле; само ги да)еш човеку ова бла1а и ги држиш кључеве раја, о праведни, нежни, мо ћии 01Ш )\\ме а ! БоДлер, француски песник — парнасовац. при крају прошлог века. ве лики пријатељ и пр^водилац помеичтог енглеског песника, такоће опнјоман н хашишоман, псеа о опијуму овако: „Опијум повећава оно, шго нема граница, Чини дужим оно, што је бесконачно, Продубљуј-г време." Клод Фарер, у свом де.ту „Пушење спнјума", даје овакву „Химну опи1оманији": „Ах! осгћати се с тренутка на тренут мање гелесан, ман>е љ» дски. мање земаљски; гледаги слободан лет духа, који се огео материји н гледати душу одвогену од можтаних центара; дивити се га1анстве»'ои повећавању племенитих дарова: рззума, памћења и осећања лепоте; по стаги за трсн ока заисга једнак черо јима, апостолнма, Богу; рззумети без напора мисао Њутона. начеисити генија Напо.тсона. поправити ома шке у укусу једном Праксителу; напослетку, спојити у |едном прошнре ном сриу све врлине, све доброте и све нежности; волети безмерно цело небо и сву земљу, помешаги у једној истој сласти пријатеље и непријатеље, добрс и рћаве. срећне и беднике; Јелннскн Олимп и Хришћански Ра| дају својим избраницима мање лепота." — „ОЛијум ј-г стварно отаџ бина. рели-гија и једна чврсга веза. која спаја људе. Добар лек распрпстире своју оласт над свима бићима. Ничгта живо неизмичг његовом скип тру." Ги де Мопасан, етероман, опис\ме етерску опијеност у свом делу „На води" овако: „Учини ми се. као да сви уиутрашњи делови мог тела постадоше лакши. лаки као ваздух. као да се све испарило... Ускоро |е чудан н дражесан осећај празнине који сам добио у грудима почео да се шири и да прелази у рукч; и ноге, који по чеше гакоће да постзју све лакши и лакши. као да су се месо и кости истопи.ти. Остала је само кожа. да бих осетио сладост жнвота. да бих могао спавати у том блаженстоу... За тим ј* настуттила нека врста обамрлости душе, дремљивог блажеиства, упркос болова, који су још гра|али, а.ти који ми инсу били тешки. Приметио сам, да ме не боли иишта. Бол је огишла, истопила се, тако исто, ис парила се." Посл«г овога, Мопасан описује дејство етера на мозак, и то овако: г Појавила се нзванредна оштрина ре зоновања, нов начин гледања, расуКивања и процењиоања ствари у живогу, са извесношћу и свешћу, да је тај начин прави и истинити. И стара слика из Св>гтог Пис.ча одједном ми иваће пред очи: учинило ми се. дз сам окусио од древа Познања... Бно сам једно више биће, непобедиве интглигениије и осећао сам необично задовољство кснстатујући моју моћ... Одједном ми се учинило, као да чујгм некакво нејасно гунћање. које се убрзо претворило у зујање. Чуо сам два гласа, четирн гласа.два ди ; алога, неразумевајући ни једну реч. Час су то били нејасии звуци, час ми је допирала по која реч. Али сам приметио, да су то била зујања, повећана у мојим ушима. Мирисао сам и даље гр.тић бочице са етером. Одједном сам приметио, да је бочица празна н бол је отпочео поново." Из свију тих цитата види се Ј *асно одговор песника на питање о томе, откуда њихова наклоност према жив чаним отровима. Њихов одговор је, као што се види у томе, да еуфорич ки отрови, држећи живце, доносе две главне стоари, и то, осећања ра>а на земљн и бескрајан лет маште. Као што је познато. оба ова психичка стања су б т ор\'ћа пеажчког отва рања. Она су управо алат свију бого даних песиика. Отуда и страсна наклоност њихова према тим отровима. Фармакологија. на\ г ка о дектву отровг на организам. слаже се с исппрестима наведе.ниу -~®сника. Старн и

ч\ :ени француски психијатор, Моро де Тур, још средином прошло. а т-ка написао 1е ово: „Свака супстанца. ко ;а дејсгву|е у првом ргду на исрнни систем. из1леда да улази у ор^анизам као једна нова чињеница /кино* та. која да|е душевним способностима |ед!гу нову, дотле иеуобича^еку ак тивност... Те супсганце могу, то јв истина, дубоко пореметиги способности. могу чак да их унишге, али, коначни рез\'лгаги зависе битно оД злоупотр.^бе при томе. и, > свима случа|евима. постоји \оек једна права и почегна фаза њиховог дејства, у ко|0|, далеко од поремећаЈа и изопзчености, д\'шевие сп.»собнгх«и су просго прожете |едном ноном енерги ,'ом и актиншнићу, новим и живљим утисцима. бржим счвагањима. акгивнијом имагинапијом и увек гоговом да се погњ\ри у сањарења. ) оно стзње д\'ше. које је гогово увек божанско и без кога нема поетског нада\н\ћа." Као што се види, еуфорички отро ви. гру|\'ћи и надражучући нервн-и си стем, игра|у улогу погсгрекача нервног гкнва на нажиши нап->р Ти су огрови кзо некакав бич. ко|и шиба и гони човечиж дух на стваралачку акпију. Еуфорички отрови нису једини отроои човечижх живаиа. гер постоје |ош и многи други. Ти други, нееу« форички отрови. дво<аке су врсте. Једну врсту тих огрова израћуЈе сам организам. и го у случао п фем-^ћаа функцч1е ма којег органа. другу врсту чине гоксичне инфекпи1е. го ест зарззне клице које луче огрове Пову врсту лекари зову још и аутоинтоксидом или ендогени огр.»ви. другу ексогени отр-вч, то|ест огров« спољног порекла. Аутоинтокснкација или самотровање организма 1-е честа врло честа појава зато. шго 1е по речима француског лекара професора. Д ра ^ушара организам у ствари једна непрекидна „лаборагори1а огрова". Док 1е органнзам здрав. док у мећусобно! фун кцији свију органа влада хзрмонија и рзвжнежа, од гих огр >ва не прети никаква опасност ор;анизму Ово стог а шго се у овом случаЈу отр-«и делом елиминишу иЗ оргакизма 'са мокраћ«>м. зно1ем. угљеном киселином, менструалиом крвљу. цревним екскрегима), а делом се не\тралишу мећусобно унутра. у организму Кад се поремети ова хзрмонн-а. о1мах се ппказ^ЈУ знаци самотр-н»ања. и го се одмах манифесгу;е пр;ко нервног ткива и нервног система. Објашњујући ову брзу и о-.-етљиву реакцију нервног ткива. Др. Морис Паж, пише: „Физиологија учи. да нервни сисгем нч-ма соо! властитн фонд; он не стнарз енсрги|у. кша одржава органски живот. он не одржава ни психички ни фнзички живот. Он доби^а г\- енерги|у готиво из сви ју органа. који 1е могу ств »рити; о« ;е извлачи, нагомилава и дели, трансформ\'|\ - ћи оно што му гре^з ?а његово властито ф\ г нкционисање Ако. ма из каквих узрока. иедожи систем нагомилава и не дели гу енергију . онда се то испољ\ >е пом >ћу ни за патолошких симптома. кож се сви ск\ - па обично зову „неврастењиа" А\тоннгоксикаиије, тр\'ј\ћи и надража)\ћи живчани снстем. мењаЈу из основа човечију психику и расположење и стварају посебне љ\ .ике духопне лекове и гипове Ов\ су чињеиицу првн уочили лекари и то поодавно. Још Хипократ |е лримч?тио, да . тудило често п\та стоји V ».-'зи са поремећеном ф\-нкпијом стомзка и црева. Галијен 1е приметио. да меланхолија. снужте-ност. страх и ирне мисли долазе обично са разним поре мећаЈима у ф\икци!и јетре, сле.чнне, гтомака и црева. Узрочна в.'за измећу поремећаја v лучењу |етре, жучи, п психнке и темперамента толико 1е упадљива, да је то уочио и нарол ст и-ривши изразе: „жучан чопек". „жу чгн темперзм1'ат". Остале ач-тоинток с1 1.ације, нарочито после пор1*мећаја у функцији оргапа са унУтрапж>ом секрецијом (полних жлезда. штитњаче. панкреаса надбубрежних жљезда), затим аутоннтоксикацнје пчсле >роничних премарања и глачовања к о и разне друге, зајелно са н>ихог.им утицајем на психику, тплико су дгнас уочене. разраћене на\чно оП1 сане појапе, да |е франи\ски лекар Д р. Морис Паж, напнсао целу књигу под наслопом „Све живчане болссж су интокснкације,,. Ексогене ннтокснкацнје и њнхов уТ1 цај на жнвчане н психнчке пожвс тгко исто је познат. Најчешће и нан м.ркаитннје прнмере оваквог трован а дају иифекцнје, односно интоксикаиије сгфилиса и хроиичи-. туберкулозе, које стоарагу два засебна и добро познзта психичка патолошка типа. То су „прогресивна парализа" последта дугогодишњег трован>а сифили т- чиим токснном и „туберкулозии ка рг>ктер и темпераемнат". постеднца ^угогодишњег тровања токсином туб. гкулозинх клица. Жнвчани отровн, ма какви они били, несрећа су за матернју човечи|ег < рганизма. јер р\ц е потајно и послу мно органнзам и доносе дегемераци ју, крнминал и катастрофу Али, несрећа за материју. они нчсу го исто н за човечији стваралачки дух. Уздижући дух на р\чневинама телесне материје високо изнад земл.е. они уп. с као да кажу: Л к\п је лет човечг.јег духл пот небеса". ДР. Блада СТА1!ОЈЕВИТГ

На Југу наше отаџбине, у Галичннку, деца прва окусе трсшн»«