Pravda, 11. 04. 1936., S. 46

11, 12, 13 и 14 април

„П Р А В Д А"

Ускрс 1936

ПУШКИНОБ ПРЕДАК АБИСИМАЦ

Велики руски песник Алексзндар Лушкин бии к нарЈчит ибларен и.шриским чулои. — осеНакм исгори|е. уи(ив.1>Јвањеи у ирошлост свог варола. (Јва н>е1ова способност развила се пој оп1шим у1И1|ЈЈеМ рии ипичЈрске школе. за ко|у је познавање народке душе у ииориЈН би.м |елно од осКовних сгреиљења. Али исго толико су на њега у1ипала и пмродична лредања. причања ње1ове бабе Марнје Алексе|евне Анибал о чудним до/1\ив.г>а|има ње1ових предака. П ушкин |е ино1о волео генгалошка исграживањв. исгицао св<ме прег ке и у раливорима и у шгампаним делииа Као шго гачно прииеКу|е његов биограф Аненков. ово ннје био неки површан арисгокрЈГиаам. „Руски летопис ни|е био за њега иргва харги|а. ноо |една врсга норо шчне хронике" Кроз сво|е претке |е Пушкин бо.1>е разумеи прошлосг. улазио у присиу везу с Александром Невскии, Годуновои и Петром В .*ликнм По дебелоЈ лози бно |е потомак старе племиКке породице. Родоначелннк Пушкинов. новгородски бојар Рагша исгакао се у раговима за време Алексан фа Невског (око 1210 год.) Један од њоових погомака Григорије доби почеткои петнасгтк века надимак „Пушка", од њега воде шрскло мни1 оброЈНИ племнки Пушкани. ко|их |е почежом нашег столеКа било до 4(К) иушких, глава.

пошаље Анибала у Сибир н у Кину ла гамо као војни инжеп.ер измери цго кинсски зид Греба реНи ла је у Киму био пчсла! као нуиоиоћни руски посланик Саиа ВллиславиК ,| роф Рл узинс.чи**. ?ако да се Анибал у Кини опет саста са саојии

ХУИОРИСТИЧКИ И САТИРИЧКИ ДУХ МОСЛОВЕНА

Пушкин у иладоств

.ријагељем — С| ' 'нои. П >сле пада Мењшикова Анипал (е опет вроКгн у РУСН1У- где I« аУ° олепа оило до 400 иушких,глава слу жио у Ревелу. на естонско| оОаНису припадали вишо| аристокра- ли |<ад је г. 1741 ступила на престо — царииа Јелнсаиета. верни слу| а н»еног оиа бсше одмах произведен « генерала и постане затим шеф иело купне руске војне инжењернје. Обдарен одличиЈНма и имањима, своју умро , е г. 1781 у дубоко) старости. Био је ожењен дна пута - нрви пут лепои Гркињои Јеленои Диоп-

ти|и. иего су ос1али као осредња власгела Јединн Пушкин. исгакнут у дворским полигичкии борбама. беше Гаврнло Григори|евиК за време Лажног иара Лимнгри|а Ње1 а је песник са ужнвањем увео у трагедиЈу и Борнс Годунов". Пет племнКа Пушкин потписало се

на саборноЈ одлуии 1613 г. о избору тер> која га није волела и варала га

царз Михаи1а Романова. као претставници плсиства у тоие значајнои државном сабору.

са јсднкм рускнм офицнром. Љубоиоран Абисннзц мризарно је нсверннцу на афрички начин. — всзивао

ницу па афрнчли пинпп, — окЈИоаи У 18 веку Пушкини су обично би- у ла ние и шибзо обешену о зид. дрли нижи официри у гардиским пу- жа0 ззтворену неколико година. У ковима. Песник спомиње како су ист0 В реме живео је с Ксрком офинеки Пушкинн били у опозииији цкра Христином Фон Шеберх. ропрсма рефориама иара Пегра Вели- д 0М из р е вела На крају краја до-

ког. Лоцније 1е дед песников. Лав

био |е развод са неверном женом и

1јпо 1с АлександровиК остао за време двор У ззкоц,ење свог другог брака и сво ског преврата 1762 г. веран збаче- ј е деце, Нзш песник сачувао је ном цзру Петру ТреКеи и стога ни- анекдоту. како се Христина жалила је нвправно каријеру за време цј - нз свог мужа: „Прни враг ствзра ми риие Катарине. Ожрњен Олгом Чи-

черин. Керкои гаибовског плеииКз. Пушкинов дед повукао се на своје по.1»гко добро и ретко би долазио у Мо -кву Л]|ушкино8 отац Серги|е ЛавовиК, елужио је у гарди до иајорског чи У оставии водио |е друштвени

црну децу и даЈе њо| враж|а имена". Ззиста 1едан од прнчевих синова доби име Јануарнје — ово беше Пушккнпв деда Други син Иван. добар војник. борио се јуначки годинс 1770 у славној битци код Чесие и био неко време командант града Наварина у

живот у Москви. волео |е француску Мореји. пнда ззузетој од Руса. књижевност и сачоиску козерију Ни- Једна Керка старог Абисинца уда|е никад имао озбил>ан утицаЈ на свог ла се годнне 17С2 за млздог офицнгенн|алног сина. рз Днлри1у Пушкнна, аћута«та свог .. , _ , оца. После тога њен брат Јануарије У колико |е Пушкин вилео измеКу 0 женн се г. 1773 у тамбовској гуочевих предака само осредње л»уде, бернијн Мариј »м Пушкин, коју је У т °лико |? са нарочитим интересои ипак варао са другои исенои. Њихо истицао личност иајчиног деде — вз Ксрка Надежда „лепа креолка" Абрама ИвзновиКа Анибала. У да сс г. 1796 за братучеда своје Њему је Пушкин посветио лепу но- мајке. шаризнтног Сергија Пушкивелу „Арапин Пегра Великог" и спо- Н з. Друго дете тог брака беше иенуо га неколико пута у својии пес- Александар Пушкин. ро»>ен у Москмама. Његово порекло није било са- В и. свим јзсно за Пушкина. Зове га час Можеио ргКи да је велики песник црнцем. час Арабљанином или Ара- претеривао кад се истицао кзо Јпопином, спомиње да |е био родом из томак Арапииа". У ствари. имао је Африке, из Абисиније. т рн четвртине чисте руске крви у Историска истраживања показу|у својим жилама. Абисинске крви ида је последње сасвим тачно Пушки- иао је једва 12 и по од сто, исто нов је прадеда заиста родои из Аби- толико колико и неиачке од прабасиније. Био је син неког иуслиизн- бе Шеберх. Ипак није никад споииског владара („раса") из Северне Аби њао ову иемачку крв. него је иносиније, нз града Логонз на реци го говорио о своие абисинскои поМахреб. Ово је рска која тече изме- реклу. Ку Асмаре и Аксума. баш на садаш- Држимо да је први узрок томе н*ој италијзнско-абисипској граници. опет романтичарско расположење. Побеђен од Турака,, био је тај вла Баш је у то доба роиантизаи у«ео дзр нриморан да свог малог сина по- У иоду иуслииански Исток. свет шаље кзо таоца на султанов двор. снажних страсти опеван од Бајрона Пушкиц је забележио породично пре- и Шатобријана. Стога је илади дзње о томе кзко је старија сестра Пушкин волео да истиче афричку дуго плозчла иза лаКе која је возилз крв у својни жилаиа: она је оправмладог Ибрахима у Цзриград. док се давалз млздалзчку бујност и раскани'е та сестра удзвила у мору. лашност „ружног потомка црнзна", Године 1703 доКе V Цариград из кзко се песник сам назива у својнм Мт.кзе, познзти Сава Владисла- стичовима. виК као трговац и кзо тајни динло* Можда је и заиста јужњачки тип, мзтски агент цара Петра; измеКу о- као што се често дешава у иешовисталог имао је налог од царз да «у тии браковима. надвладао остале причупља различите „куриозуме". Сз- компоненте његове личности. Иако вз ВтадиславиК набави од султана плаа, Пушкин има доста јужњачког м^1ог црнца, вероватно за новаи. Ма- У својнм цртама. па и у својо| чулли црнци • слуге биле су онда у ио- ној и љубонорној прнродн. ди нарочито у Млецима. Али и изван тога. интересовање Тзко је иали Ибрахим у осмо| го- Пушкиново за свог абисинског прад" и живота досиео у Русију поиоКу деду било је дубоко јер га је та октотног Хсрцеговиа. иеобична личност интимно везивала Цар Петар много се одушевио сво- за најснажнију личиост у руској ијим иални робом. који га је од тог стори|и — зз иара Петра Великог, доба птзтно десет година у свима којег је Пушкин заволео и генијалпоходима. спавзо у његовим шаторн- но опевао.

иа и у његовој соби као лични слу* га Године 1707 цар покрсти гз у Вил« ни зз време састанка с пољским краљеи. Сам иар и пољска краљица кумовали су у православној нркви малом цррцу. који постане Абрам ПгтровкК (као духовни син великог цз-»а). Позната )е даља каријера младог Абисиниа. којем су доцннје наденули презиме Анибал (Ханибал). према имену велнког афричког војсковоКе. Показао се врло интелигентан. шко ловао је година 1717—1722 у францус кој инжењерској академији. постао )г тобар офинир и чак настапник фортифчкзч^је за цао.-ва унука Погле смрти ГЈетра Зсликог лчо је У •имилост свеиоћн »г Мењшикова каиа.

Др. Александар СОЛОВЈЕВ

Страдење

И Јуче и данас, и сутрч, знаи биКе опет као што Је биао; и вечери, и ноКи, и Јутра биКу сам и наДа ином туге црно крнло н мисли, мисли, инсди... &ОДЛСШ БАХИГк

Хуиор и комика могу се сиатра ти ла се изрВЈимо у слици, „зачином жииоЈа". и за»о |е пре СВ ега каракгсрнстично. не само за појеДинце нцо и за чигаве нариде, рзсе н кулгурне епцхе. какво им |е „чуло живота". |ер према томе Ке битн и сам тзј духовни „ззчин". Сваки иа род има шала и досетака које се у оиште не могу иревести на дру1е |е зике. 1о значн да. поред опшгег за(едиичког људског органа за комику. нма ц каракгерис1||чн.1х ВЈри|аииЈа. * То и јесте оно што нас овле изј више заннма. Јер. наше пнгап»е гласн. какви смо ми, Јужнн Слонени, у Коиицн. хуиору. сагири и ироиијис Има ли ту чега особеног и само нзшег. и ако има. у чему је? Неки странац. у рззговору о нзподимз и кзрак1ерима. одјслном ме ;■? изнснадно оваквои примсдбом: и Огкуд то да у Јужних Словсни има то лико ироннчног духа? Нешто сличн.» запмЈно саи и код Пољака." И ј гледа да |е овзј странцц хтео да каже ДЈ су Словени уопште за|едл»иви У сваком случају. примедба нас нагон" ма размишљање. Странац нам је казао јасно бар то да имамо духа м °. • 1И Је тај дух баш толико жучанг Зар нема и у нас т. зв. ведРог хумора? Зиамо да га има у обиљу у нордиј ских народа. За нас постоји мншљење да нсмамо нарочигог оропа за хумор. У расправи „О народном комусу тврди Јанко ЈурковнК. — један од наших наЈбол .их стариЈих ху мориста. да је „наш народ уопшто озоиљан". Али о каквом хумору и о кзквој Комици има да се овде поведе реч? Шта |е уопште хумор. а шта иронија и сатира у „дисању" људске психе? За наш циљ биКе доста ако на искуству, доживља ју и поређењу уочимо: какво се осиовно животно осеКгње и геагирање огледа у разним врстама испољавања смешиога Какав је психолсшки тон и жинотни осеКвј у хумору, а какав у сатири и нроннЈи? у Када се смејемо нечему. ми осеКамо нгко олакшање и момснтано ослобођење од озбиљне животнс напетости. У погледу на ту био.кчлку збиљу биле бн то некс „психолошке паузе". Као да смо стал^ у некој дистанцији изнад оног објекта коие је смех намењен. Има у томе иеки елеменат задовољства и угодног сзмосвесног осеКања сунерлсрности. Неки психолози тврде да |о код тога битно што ми у осеКању смешног нагло прелазимо из става напетог очекивања у нско, рецимо угодно „рзсположење", јер наместо нечег важног и озбиљног избило ј; исшто незнатно. ситно нлн уопшгс иешто неочекивано обрнуто. У том контргсту била би најдубљз и заједничка суштина свега што нам |есме шно. Досетка, шала, хумор. сатира. нронија, алузија, — то би сад билн само разни облици у ко|има испољавамо свој доживљај о нечему смешиом, Шта значе све те врсте хуморз и комнке када их узмеио као обли ке реагирања наше психе на шивот? ИЈта значе, даље, као елеиснаг личности и целокуппог жнвотног о* сеКања? Јер, сиех има не само сво1У физионоиију и пснхологн)у, неп и своју карактерологију, па н внше: своју етику и соцнологију. „Луд с* по сиеху познаје", каже наша народна реч. а проширено могло би се казати да се интелигенциЈа, култура, цео тип човека познаје по смеху. Јер, смех је искра којз у тренутку освстљава целу унутрашњост човека. Наивност. ДоброКудност. пакост, злоба. завидљивост. жучност, пронииљивост и тупост огледа се у разиим формама смешносги. Смсх може да буде спонтан. па чак и мсханнчки-рсфлексан. али иоже да буде и дубоко значаЈан, да кори. дл васпитава. да се руга, па и да мрвч и обара у прах онога коие |е наи«гњсн. „Смех је дезннфсктор друштвз људскога" каже Анри Бсргсон. У борби нсма нншта опасније него пко иас противннк учнни смешппм. Из смеха може да избија и снмпзтија и отрооиа пакост. Али, оргзи за смешно може да буде и орган неног моиентаног инстинктнвногсазпа н-а, израз оштрог н брзог посм.1трвчког дзра. Има празног манириса ног смеха, али нма и кондензованог, бнвчојног који одаје |ак и ннтензвзн дугневни живот. Чим је неко стао I збиљиије према животу, тим је н његов смех знача|ни)н и садржајнији. Укратко, о смсху и смешном могла би се написати цела карактеротогија људи. Према психолошком типу и укус*' у исто) ситуаци|и. неко Ке развијати топао хумор. а неко зајелљиву сатиРУ или хлвдну иронију. Хумор ииау себи неки тоц симпатије. не обара него днже. особито ако Је такозпани ведри хумор. Тешку или незгодну ситуацнЈ. приказати кпо лаку |.ли чак угодну. са извеснои луховитом анализом или антитезои. то је карактернстнка позитивног супепиорно! хумора из кога отсева добра воља. снага. животна ведрина. укрд тко психа која ,.не прима на знање никакве неугодности и никлкве трлгике". То јо о Iа) иаш лрпстичи«' Марчо из наролне песме ко!н на Vдаран тоцузом олгонапа: „||е буди ми г.о кож\'ху бупа!" То улешнава ње не баш уголне снтулциЈе може Д' Унесе у хумор нешто иеланхо-

лично, у крашости чак и болно и саркапично У том случаЈу, хуиор је и»ка ииунизацнЈа од бола Из коиике. на бази ацЈИиаги |е. одврагности и 1орчине. разви|а се сатира и ироннЈа. Ту нема основиог укуса ве грине, симпаги|е и доброКудноии Сагира има ув«*к опприи«' и унрављени |е на неки об|ект или неко лице Из сагире н ирониЈе може да Изби>а пломениги гнен и иисок » иоралиа етичност. К0|а осуКу|е, илл како се то обично каже „шиба" и „ле чи" иеку друшгвену но|аву, — али иоже да буде и израз жучности. накосио! ру1ан.а. проС1е МЈ>жње, зз • висти и злобе Сатира »е горка. а ирониЈа љута Сарказам лелу)е као отровна киселина. док алузија може да бонне или пецне. према снгуаии|и. али и према осегл.нвости коже онога коме |е намењеиа. Коју взсту овог офанзивног духа развн|Ј најра |и |е и на|уснешни1е наш народ? Кажеио „офанзнвмо" духа", јер невии. слалак. аедар хумор. изглела да ни|е нарочити ломен нашег народног духа Наш нчрод |е епски. борбени нарол. са тешкии историЈСкии талогои патње. унижености. бола. ту1е. рези« нјпик и горчнне. Флегмагички смех залорољства. обложен пивскии салои никако иије његова карактсристика. Наш човек ни|е тако брз ла се насме|е свако| празноЈ шали И у иашег човека смех |е вентил и олакшање. искра иеле личности. али 181 сиех регко кад без извеспе оштриие. Наш |е народ изразиго нодругљив, више наклоњен ироии |и. сатири и сарказму него ведрои хумо^у Мало Кете наКи народа у којима би био тако одоиаКеи „народии сбича|" надевање пакосно-подруг* љивих ииена. оних нознагих наднмака који замењуЈУ каткд и право нме, иарочито људима истакиути|им у |авиости. Један сплитски књижевник овзко мн |е описао своје суграјјане: Кад би иско у Сплит дошао и Копав и гурав. верујте да би отишао здраа и читав. — од пус1ог ругања и потсмевања и леКа и ногс би му се иснравиле! Наш фолклор хумора. досстке. шзле, ругалиие, доскочпие. сатиричке нричиие и анегдоте бу|ан је и шарен Има ту ирибележсне мудрости и етике. али ван тога остаје и достл неприбележене грубе норнографи|с, подивљалог еротизма. обесног ругања и „духовитости" сваке рукс Имл 1у вентила новреКсног оселања присле. мржње противу госполара и угњстлча (нарочито у стари|е време против Турчина). али ниа и регш иалних. локалних плсменских. коифесионатних и социјално-класн з.1оба и загрижљивости. Тај дух нтлази се у ралгии нашии збиркчмл причнш. гатки, анегдота и пословица. Помшђем од стариЈнх збирке Вука ВрчсвиКа. а од новијих МиКуна ПавиКскиКа и Новице ШаулиКа. Ту се оиртава профил нашег Ере. оног довнтљивог Динарца који се прапи луд. алн уме да доскочи свему нсва* чему. Није случа |но што се иодручје тога најједријег нашег комичног и сатиричког фолклора готово тзчно слаже са границама нашег тсагор, а и до дапашњег класичног епског подручја. Бистар је, борбен, досстљив тај наш спски човек „ио Ирној Гори. Боки Которској и највише по Херцеговини" (како каже у поднаслову једне своје збирке Вук ВрчсвиК). често лукав и онасан. Ко је добро упознао варниие тога духа са оног љутог крша. неКе више понављати оиу ромзнтичну Фразу о „иростоти и доброКудности нашег патри јархалца". Није секао само њсгов ханџар, него још љуКе и |сзик. Страх од тога језика правио је чуда невиКена и градио највеКе јуиакс. Плсме и племе. братство и братство, коишија и коиш) ;а висили су ту |едан над другни и намтили ругање и сраиоту кроз векове. Тешко оноие гога плаиени језик дохвати. Како Је опасна. дуговечна и жилава пле* иенска сатира ирногорска. внднмо, на прииср из ове црногорске анегдоте. из балкаиског рага, а из збирке М ПавиКевиКа: (Црногорци у Гфичаиа и анегдотаиа, прва књнга

•928) „Лошао куКи из рата са Брег алнние Један бо.и сгаи виЈнхк Чу|е То .Јриго Бошков на 44ми1ј Јашго се 13] војнин вра1ио иј ра1а/ - Болс11.1н |е. рскоше м у па т |е ослоОодио доктор. - Е' А Ј4Р I е 1а по• ан јоцј жнва. љуцн /. Ко, сг|»нко Драго. зар докгоре? - Ц. ч«.ч« Ча он |е и«ад Ч(ЈВ< . К _ Ј| НЈе бо1ме, нс. но ирло сгар Ииа му вишг од 1о0 година. Iа) исгн д..м.. Р ..слобоД »1о |е из рага његивог ђеда. па оиа, " а сад его н њега " Али, док су слободни ггагрИЈархалн*'орци ВЈспигаваиКи .»в..ко сјии себе за Јунлке. били и .,.алнО стРо' и сиии ирсми себи. дотл» ,е наш народ цреиа гV 1>нну и Јачем >осподуру ишољивао Је шн сасним ц>у • и аух МанЈаКу овле га| 1ип н гмп1>и Давилв Шгрипа". из н.киаге К .г4ит " ,ир,г .1а<анан нргд гузпм". Шгрбаи. То |е н-пна ри|а. сир.мнња «лт-»гаим1-ки поди.ож нји . моДерннзовано. она| наш мнли аоа-нрз бегски чос*к који не иолн да им* из сла са влапима и 6 оји се свјко« когв не познзЈе То |е онл маиг сељак. свеЈедно ла лн из Босанскг Кра |нне. нли .1алма1нн»ке За«орк, нји Лрвагске Подравнне. који се нрави Невешт. ко|н „нг разуме" ни кад <а питаш како му |е име. а .1и Ке за час у чиниIи смешнии сваког. на и „канутлиЈу". и „ученог" човска саио ако 1а ње1 ова сељачка биолог и13 нагера да напрегие мозак и да се одбрани. КочиКев Ш|рбаи у м Неукосги сво|ој стално назнва босанску „зсмаљску" владу и земљанои" влаДом. а да се внди како то није тек сцена и коиедиЈа. веК нрави и жнви Сосаиски сељак. ногсеКаи на изборне сцене за вреие Аусгриц кала )е та| ссљак био натериван да бира посланике за босански „сабор" и викао. гралеКн се пи|ан и невешг: „Жи Бјели нзши наравни запустници!" у. мссто „народни заступници" Наша ра1 а у турско време, бранила се и духом и досеткои, саги{и»м и поругом, од сво| а госиодара Ошгрим окои запажа ра|а слабе стране |аКог господара Разогкрива Његову нсситу лакомост и хвага га. ка«» невсшт. са наЈран»ави(е стране. Кал није могао ла га сруши, он га |г учииио смеигнии. Ни|е он хтео да повреди. Боже сачува|! Свагла Ке оц полиетнугн неког Лавида 1Ј1грпца. Его. на прииер. Врченићева ане1 дота о кадиЈи и сеоско| будалн До« шао кадиЈа у село и з>»ве кнеза Сели иред ханом и вуче лим«>ве из иар гиле. Окунно се свет. и нека сеоска будала. па све глела|у какп клокоКе Рода када ча. ни кади|а повуче дим. /ЈоКе, наЈзад. и кнез. а кадн|а у р!чговору заборавн за тренутак на сво1у наргилу. Кадно. |ани се она бчлала. па 1".е лено да замолн кади|у: „Ле. молни те. ефеидиЈа. загр .жКн још иало. е мн |е иило гледати!" Каднја. и „грокКе"! И то у моненту свог на|ос}»е» досто|анства. нредра« јом Али ко |е крив. га то |е излану* ла само јслна будала! Алн тај исти наш мали човек пра« ведан |е н окрсКе оштрицу исто тако и прмеа својии драгииа и инлима. вко то заслужују. па не шгели нри чоие ни сво|е великодостојнике (Јва нрта, свакако. ну служи на част. Зна он и „свеца" да дохвагн са његове нзјнесвстли|е стране. Колнко самд нма у нашег нарола ошгро! сарказма на лажно н формалистично хришКанство, — ту као да из њсга про« говара стара богуиилска душа Ош» тра н бодљикава сатира на свештеиике, калуКере и фратре као да |е постала пасија тога нашег патри« јархалца. Уопште. неиа типа који не би би<Ј застуиљен у нашоЈ наролној досетки. сатири и анегдоти. Има у тоЈ коминн и нешто свељудског и вечног: нма ту смеха над човеком у свнм иогуКии снтуанијама и под свнм мо1уНим маскама као и у свет* ској сатнричкој лнтератури почев« ши од старих класичннх народа па све до модерног „шлагера" У галеРИЈН типова из нашег хуморнстич« ног фолклора на).и Ке се и муж и жена, и отац и кКи. н всрсник н вереница. н љубавни* и преваренн муж, и Јунак и кукавица, и расипннк

>ало лшениие Ш10 му родн трггирски сељаа иожње н оврше на најпрнии! нв пиЈи начнн