Pravda, 11. 04. 1936., S. 47

Ускрс 1936

„П Р А В Д А"

11, 12, 13 и 14 април

ВРАЗ И ПРЕШЕРН

Поглед на илирско-словеначки проблем пр^ сто година са становишта садашњости

т Ђ..чиНи у шз маднском селу, пред ш; својих ■ и тврдмцз, и добра будала и несита л.1.1'/.. лца, I осподар и слуга, и епископ и з^мпар, и мудрац н глупак, свп. Харгапон, Тартиф, Фалстаф, Iа : гарсн 1арасконац као и рпмски „нплес глорнозус" ( војинк хвалиша), ц заљубљена „млада" и „зла Јкепа" шетају једнако кроз југословенске причице и анегдоте као и кроз светску хуморнстичку књнжевност. Алн нма и личности и мотива који нису нашег порекла, већ су унесени са Запада и са Истока, док су грзђански еротичкн „вицеви" који, сем порнографског елемента, немају нншта друго у себи, северни импорт,. махом продукти из познате бечке кухиње. Алн, нн еротска анегдота ннјестра на нашем народном духу, него може да буде тако рафннована и психоаналитички фина да би се и сам Фројд њоме позабавио. Потсвесно и свесно, „нехотичне омашке" (у Фрој довој терминоло! ији ФелаЈстушен), сексус и сексуални морал, све )е ту комбиновано у једној нарочито сложеној н фино пси.холошки конструисаној механици сатнричке досетке, на пример у овој причици о еротички помамној сељанци која се нехотично сама одала (такође из збирке Вука Врчевића): Пошла снаша у цркву и за време службе угледала иеког фратра са лепим и белим вратом. Цело време службе зурнла је заљубљено у врат тога фратра и днвла се, говорећи својим другарнцама: „Да, лијепа ли врата у онога фрЈтра! Виђи, л.ЈЈепа ли гојазна врата!" И тако до краја службе. Кад се служба свршила, сељанка не могла но да сачека онога фратра пред црквом, па Ке онако збуњена да га упита: „Оче, нз ко>ег сн... врата?" (шћадијаше рећи „Из којег си манастира?" — додзје скупљач прнча.) Наше разне покрајине и региоиални тнпови знатно се разликују у томе како ина који начин воле да „пошкакљају душу". Има наших краЈсва у којима је свет склон шали, заједљивости, ругању, причицама и оговарању, док у другнм превлађуЈ 'е озбиљиост или душевна пасивност. У славонском колу момци и дево/ке надмсћу се у поскочицама и хитно измишљају ругалнце, каткад врло довитљиве, оштре и папрене. У нас се поједини крајеви међусобно вадругују и ту као да постоји нека стална међусобна утакмица: Шумадинац се руга Ери и Црногорцу и обратно, Црногорац Бокељцу и далматинском „лацману", Херцеговац Босанцу, Босанац Личанину, Личапин Приморцу, кајкавац Хрват Словснцу и т. д. Песиички дух нашег народа, брза фаптазија и окретна рсторнка огледа се у вештом, хумористичком фабулирању. Онај који измишља .шале мора да има орган и песника и психолошког посматрача. Интересантно је како наш народ воли сам себе карактернсати и како оштро уочава регионалне и племенске особине, разуме се с тим да се и одмах, брже боље, наруга. Има ту и супероирне аутоироније, досетке и шале на свој сопственн рачун. Познато је да су најбоље шале о Ерама измислили сами Ере, а личке „вицеве" створнли и раширили сами Личани. Ти „лички вицеви" свакако претстављају засебну варијапту, најсроднију еринском духу. У њима Ли чани и Кордунаши сликају сами себе, али само на један одређен начин. Бравуре у лукавству, па н у кри мнналу, нипошто се не сматрајусрамотом. Напротив. Само глупост не да себи лодметнути ни Личанин нн Ера! У нашем грађанском друштву живи, углавном, исти дух као и у нашем народном фолклору, нарочито уколико је сељачког порекла, а што је у нас најчешће, са још сировим регионалиим обележјнма. Та наша друштвена класа релатив..о је малобројна и нова, и зато је у извесним нашим странама јак утицај грађанства страног норекла и страног ненародног духа. Париз, Беч н Пешта импортнралн су у ту нашу сред~/1У много сумњиве духозне робе. Н.ш-: позорнице преплављене су таквим продуктнма, а да о филмовима и не говоримо. Све то трансформнше дух наШега друштва и зато је у том пре* лазном стадију тешко казати ма што одрсђсно о духу и карактеру ху мора и сатире у том нашем друштву. Сстаје питање: какав се дух у том поглед^ игрољава у нашој уметничкоЈ, >/мористичкоЈ књнхсепиости? Јер. и та је. углавном, потекла изна ц,? гррђанс.че класе. ' &гц>ија Поповнћ^ Стелаи Сремоц»

'ЖЈјјјеШ® . :-:-Ш о.:ом, забављају се прнчнцама из кнганки Јанко Јурковић и Бранислав Нушић најбољн су нашн хумористи и сатиричари, да не помињемо старије. Има у њих везе са карактерннм народним духом, а нарочито са регионалним типовима нз којих су поник лн. Али техника њнховог хумора и нарочито сценског ефекта већ је интернационална, према форми и концепцији изражаја. Углавном се нашн наслањаЈу на руске узоре. Срсмчев „Поп Ћира и поп Спира" јак'Ј нас потсеЈја на Гогољеву приповстку „Како су се заваднли Изан Ивановић и Иван Нпкифоровић", а Нушићево „Сумњиво лнце" помалопогсећа на „Ревнзора". Не мора ту да буде позајмице, али сродност и конвергенција очнгледна је. Иако Нушић сам нзјављује да му је једина иамера да нас насмеје и разведри, мн смо нпак тако слободни да му то не верујемо. Поред хумористе Нушића мн осетиемо и сатиричара Нушића, нарочито у његовим новијим лродуктима. Грозног и опасног сатиричара велнког формата који би нас са свнм нашим манама тако удссио да мало увучемо дах н да се замислимо сами над собом. није дала наша књижевност. А какви Чичиковн, Кочкарјови, Ноздрјови и Собакјевиђи шетају чили и здрави међу нама! Све у свему, да повучемо цоследњу црту: спектар нашег хумора блеђн је с оног краја где почиње ведар и безазлен хумор, у основи флегматичан. Јаче и дубље боје јављају се на ономе крају где хумор почиње да одише иронијом, ругањем и горчнном, те поступно прелази у сатнру. Има у нас духа, алн има и жучности. Има посматрачке оштрнне и будиог критицизма, уз то и брзе комбинаторске фантазије као и реторског дара за причање. Све то одаје тип интензивнијег духовног живота, тип у основу озбиљан, и зато и у хумору и комнци кондензоВладвмир ДВОРНИКОВИЂ

У своме пнсму од 19 новембра 1837 год. пише Станко Враз Францу Прешерну. да се надао,, да ћг се Прешерн -његовим назорнма ^го јест илирском покрету) прндружити; како то није уследнло. го |е он од прошлог пролећа нанустио слс.веначко пољ нришао потпуно мла дим Илнрима, те од прошле I одлне пнше искључнво илирски. Прошло је дакле сто годнна од оног преокрета који је изврш-п у своме мишљењу и раду Станко Враз, један од најзначајнн)их Илираца. Да се радило само о прслазу литерата Станка Враза из словмг.ч ких књнжевних кругова у круг Илнраца, овај догађај као чисто личне природе не би нас морао данас ни ин тересовати; чак шта више, мо! аи бн, посматран са словеначког становишта, изазвати осећај нела. чности као случај ренегатства. То међутнм није тако. Појава Станка Враза пада у лреме, када је код Словенаца на.ционална свест била још сасвим и-развијена, а словеначки писмени |език тск у стварању. Ово пак дз^е прилазу Станка Враза Илирцима и његовом настојавању, да се гви Словенци „псмлнре". то јест, приме илирски језик (= српскохрватско наречје) као заједнички књижевнн језик. важност најзначаЈнијег опште-словеначког догађаја. хо ји ни после Враз није изгубио у својој актуелности, и који после г.о литичког уједињења претежног д<*ла Словенаца са Србохрвагима васкрсава у свој својој озбиљности. С тога стогодишњица Врзчмт дефинитнвног прилаза Илирнмз не само да заслужује, већ изазива и на лаже размишљање о Вразовом илнр ском покрету међу Словенцим >, ј узроцима његовог постанка и нропада у своје време, као и како греба да гледамо на илирско-словеначкн проблем, његова оправданос: н остварљивост са становишта данаш^ њих, тако измењених прнлика. * Словенци су несумњиво етнички само најзападнији огранак нек^да јединственог народа Словена 'јужних) који се населио на озсмљу од Алпи до Егејског и Црног м >ра. Али, док су Хрвати, Срби и Бугари створили своје дрлсаве и тако лостали политички народи са својом на ционалном хисторијом, Словенцима то није пошло за руком. Подељсни на ви ше покрајина туђих господара, ичгубили су свест свог заједнчч.ч-т порекла и братства са осталим јуж мкм Словенима. Још крајем 18 и почетком 19 ве-

ка, дакле у ери, када |е код других народа већ у велико била жива национална свест, били су Словоици само Штајерци. Крањци, Козушци, Горичани и Приморци, којч. лстина говоре своја нареЧЈа њима свима заједничког словеначког је».ика, заједничких националних интсреса и културних и политичких•циљева. Колнко је снага провинцијзлне припадности била јача од прив.1>чности националннх интереса. показао је још пре пеТнаест година К ' ј рушки плебисцит. По својој социјалној струкгури представљали су Словеици у оно време јсдну национално несвесну ч културио н политички мртву, :кору. аморфну масу сељака и малограђана. Из овакве средине изннкле су почетком прошлог столећа две личн сти од пресудног значаја за Сл пен це. „Крањец"—Словенац Франц Прсшерн и „Штајерец"—Илирац Станко Враз. Пошто је била Крањска надирању Германа мање изложена него периферична Корушка и ПЈтајерска. и како је у Крањској још живела литерарна траднција из доба, реф.»омације, то су били услови за стз -1рање књижевног језика из кран,:ко -словенског наречја овде кудикјмо повољнији него у ма којој покрајини настањеној Словенцима. Најв~Ни пак удес у стварању и конзчнои >стварењу данашњег словена ког књнжевног језика припада гениЈалноме песнику Прешерну. Станко Враз потиче из перифчричне Штајерске, из Словенских Гз рица (између Драве и Муре), а ова покрајинна била је већ због ез.»га географског положаја много блч ка Вараждину, онДашњем лотарарном жарншту кајкавских Хрвата, нгго Љубљ^нн. Док Прешерн није никад ступио у какву везу са Хрватима, и у једном писму Вразу признаје, „дз хрватски не разуме", Враз је још •'ао студент надовезао са претставницима илирског покрета у кажав:киј Хрватски. Ове везе постале су с вре меном све тесније, док су његови односи до „чбеличарја" .(лигорарног словеначког круга у Љубљлми око листа „Чбелица"—пчелица) пјчели слабити поглавито с тога. што његових књижевних производа, исаних у северном, штајерском наречју, Чбелца није хтела доноснги. Ту треба тражити прве узроке Врззо вог доцнијег потпуног прилаза Илирцима. Видевши како у првоме реду под упливом класичних песничких про-

Л о н г и н, српски сликар

Катастрофа на Косову сломила је политичку моћ српскога народа, али она ни за више од два столћеа после тога није могла угасити онаЈ свети пламен, који беху распалиле српске цркве и српски манастири. И док је.у области српскога племена још свуда уоколо владао мрак, у побожннм самостанима српским бес прекидно је зрачила светлост српске мисли и српскога имена. Огромне масе српских монаха расутих у 15 и у 16 веку у Светој Гори, у Јерусалиму, у Палестини и на Синају, као и врло велики број српскнх цркава и манастира тога доба беху Ср бима створили један изузетан положај у православномесвету. Православно хришћанство на Балкану гле дало је тада у српско1 цркви носиоца своје идеје. Српски језик постаје и у цркви и на дворовима појединих балканских земаља нека врста званичнога језика. Румуни признадо ше српско-словенски језик језиком своје цркве, а Влашке и Молдавске војводе издају своје повеље на српско-словенском језику. Исто тако по једини мађарски краљевн и високодостојници пишу на истоме језику своје повеље. Албански господари Топије, Кастриоте, Дукађини бнли су највећим делом католици и говорили су код куће арнаутски, али су на својим дворовима држали српске писарс и њихове су днпломе писане српским језиком. Позната су имена великнх везира Срба на двору турскнх султана, као и велики број т\ г рских повеља из 15. века писаних на српскоме језику. Српске цркве бсху толико почасти извојевале српскоме језику и српскоме имену. Нарочито је са обновљењем Пећске Патријаршије у 16. веку настао у српским црквама нов живот пуи полета. На пољу црквене уметности радно јс тада велики број мајетора, који, нзЈвећим делом остадоше анонимни. По примеру својих претходннка они су, из скромности, избегавалк. да нау оставе своја имена, а када би се записалн, они бч своЈе име исписали тајном буквицом, како би само мали број посвећених мо. ао сазнати њихова нмена. Тако нам ):» на једној нкони у Дечанима са крзја 16. века један запис сачувао тајном буквицом запнсано име Једнога нашега сликара из последњих деиени ја 16. века. На икони је насликан |еД.Ш аддовдладшхих саетитсдА

српске цркве, свети краљ Стефан Дечански, а око његова лика илустровано је осамнаест сцена .из живота његова. Испод лика св. Краља налазе се два записа. Један од њих у преводу са српско-словенскога гласи: „О, свети Христов божанствени великомучениче, венцоношче и првомучеников имењаче Стефане, који стојиш пред трогубом светлошћу обасјаним престолом Цара света, ја. који љуто болујем душом својом и телом услед неизлечиве болести губе са гнојем, молим ти се, посредуј код Хрнста Владнке за мене смнренога, који сам руком својом ово целом душом својом насликзо и теби љубазно принео, недостојни Хрнстов слуга Лонгин, расоноша и зограф." Из овога записа, у коме је име „Лонгнна расоноше" исписано тајном буквицом, сазнајемо за име сликара ове иконе, који је боловао сд неке неизлечиве кожне гнојнебо лести, по свој прилици од губе. Дру ги запис у преводу са српско-словенскога гласи: „И при архиспикопу Пећском најблаженијем кир Герасиму и при смиреном игуману Дечан"3 ском кир Никифору јеромонаху са братијом његовом." Тај нам запис каже, да је ова икона сликана у врсмену, када је на престолу Пећске Патријаршије седео патријарх Герасим (1574—1580, 1586—1587 год.). Лонгин је, дакле, радио у последњим деценијама 16. века .Он је, судећи по изразу „расоноша', био монах и могао је припадати братству манастира Дечана илн манастира Пећ ске Патоијаршије. У Пећској Патрнјаршији налазиле су се пре нешто више од десет година поред врло великога брОЈастарих икона и једне царске двери са некога старога иконостаса, на којима је била насликана уобичајена сли ка „Благовести Пресвете Богородице". Испод слике налазно се напис: „Прими Христе Боже и Пресвета Богородице прилог слушкиња твојих мона.ха Ане, Јефросиме и Станке а сликао је ово 1579 године месеца јануара у киновнји Пећској Лонгин". И овде је име „Лонгин" нс писано тајном буквицом. Нема сумње, да је то исти онајЛонгнн, кмји је сликао мало пре споменуту икону у Дечанима. Изгледа, да је овај нсти Лонгин сликао и јсдан „воздух", који је про нађен у рушевинама цркве Студснице Хвостанске код Пећи, при којој јс било седиште епископије Хвостгн ске. Ту је насликано „Оплакивање мртва тела Хрнстова, скинута са крста", а ту се налази и запис: „Овај свети ч божанствени аер („воздух") уцртах ја грешни Лонгин ради блзгослова светоме владики Студеннчкоме кир Јосифу год. 1597". Врло је вероватно, да |е то исти сликар Лонгин, којн сада ради за митрополнта Хвостанскога Јосифа. Икона из Дечана, царске дверн из Пећи, „воздух" из Студенице Хвогтанске открили су нам име |еднога сликара, чија делатност пада у послсдње десетине 16. века. Тешком и нег.злечивом болешћу опхрвани Лон гин „расоноша и зогргф'' Један јеод оних многобројннх уметника српких. који су у мучним данима робо п ,! "-з проносили славу српскога имена 1Негове слнкс су драгоцен при,44)1 :1ознапању српскога сликарства \<Ј';Ј?ека.

Љ>. Влад Р. ПЕТКОВИЋ

извода Прешернових крањско-гл«м веначко наречје све више до 6 иј « ј и значај књнжевног језнка свчју Сло венаца, покушава Враз. како го из његове кореспонденпчје са Прсшер« ном произлази, придобити Чречнона за илирски нокрет и стапање гло веначког нареч|а у илирски књичев ни језнк који би био заједнички ви ма „Илирима" (Словенцима и Срб.«Хрватима). Пчшто у томе није усиео, морала је доћи њем»ва озлука. да ће убудуће писати само илир.ки. сама ол себе. Из поменуте кореснонденциЈС се могу видети разл ми којимз Зраз правда свој прилаз илирству. У очиглсд литерноЈ класичној висини и лепоти |езика Преш^рнЈвих поезија Враз иије могзо порнцати крањском наречју којим се Прешерн служио, способносг аа постане по наречје . књижевни јгзик свију Словеиаца Њв1 ови аргум чги су чисто политичке и економке при роде. Словенана је у оно време била свега око милион. Ова бр-> 1 на иезнатност, нумерична инфериорност, је Вразу главни аргуменат ир^гив стварања посебног словеначког књи жевног језика Он пита. колин- има у овом милиону Словенаца абоненага на једно научно или бе.итристичко дело? Нити толико, 13 би се покрили трошкови штампања. а камоли да бн се од литерарн.и ралз могло живети А док литерати бар те наде не могу имаги, нема књижевности! Увези с тиме Враз сумња. да би овако малобројни наро^. без икакве хисторије. могао остварити Једну самониклу своју лнтерарну и духовну културу. већ би њсглва књижевност животарила од поза]мица од других. Шта |е онда прародннЈе него да се одмах наслоннмо нз Србохрвате. Досадањи хисторијски развитак дао је за право ПреШерну, против Враза. Из крањско-словеначк > ^арсчја развио се у току 19 века словеначки књижевни )език л > ии се данас служе сви Словенци Литерарна производња у томе језику |е интезивнија од оне на србочовзтском језику. И у погледу квзлчтета не би се могло рећи. да је баш :ве поза]мљено, као што се тога бо« јао Враз. Из тога би .произлазило, да цело Вразово илирство представља . нешто. што је време прегазило, ј^дну утопију. Тзкво гледање на „враззаство" било би погрешно. Истина је. да оно. што је хтео Враз. „поилирење" Словенаца, и ојто у Вразово време, кад је словен.зчки књижевни језик бно тек у стчарању. није Сило утопично, данас није више могућно. Такве жеље у л ;лико их има код Хрвата и Срб*. су неостварљиве. Али у Вразовом настојавању ипак има нешто здравог језгра. Да ми Словенци нисмо били политич кн одељени од Србохрвага, нема сумње да у своје време не би оил ■ 'иње да у своје време не би било дошло до стварања посебног сл> веначког књижевног језика. вег» би се био силом прилнка сам нам-?гнуз србохрватски књижевни језнк. Данас је претсжни део Словсна« ца политички удружен са Сро^.чрватима. При тако незнатној разлини између словеначког и србочрвзтског језика већ само постојање п >• литичке заједнице као такве чини своје, да, сасвим ненамерно, 1>би.а србохрватскн језик као језик велике већине Југословена предоминаатан положај у јавном животу. С .10венци су силом прилика принуђени да науче србохрватскн језик, дж у обратној мери таква нужда скоро и не постоји. Тиме се већ огз.-рч проблем малог народа и његове животне способонсти. К томе долази, да живот у дачзш њим културним заједницама пу . пц ра све брже и чнтензивније и и се језнк малог народа почиње огећзти као с.метња. Со^олози су овај развитак друштва већ пре више зз ч> ла века предвиђали и на основу т ога малим народима ставили у погледу њнхове будућности не баш угешну прогнозу; а Гумпловић је на овој тенденцији развитка изгр>дио своју теорију сингенизма. Пошто се овај ток развиткз силом намеће и не да нити отклонити нити оспорити, са гледишта |едне ранионалне језиковно културне политнке најбоље је, да се не трудимо томе току развитка стварн пр >тивстављати. већ да му сами, у холико то од нас може зависитн. идеио » сусрет. С погледом на проблем о ко»*м го воримо. то значи, да се не смемо о« дупирати природној међусобно! пенетрацгји к асимнлацији србохонатског н словеначког језнка. већ напротив. да тај гроцес покуш-шлмо сходним мерама правилно усмерити :| убрзаги. Нема сумње, да ће при томе Словенци моратн више нримаги не~о да вати; то |е сутбина свију малнч наоода и неизбежно. А-»и и на друго| страни требч да посгоји свест о погреби једног кзн*